Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Sanaderu preti budzetska kriza

Nova vlada ce morati da pogazi svoja predizborna obecanja ako zeli uravnotezen budzet.
By Drago Hedl

Hrvatska desnicarska manjinska vlada suocava se sa ozbiljnim izazovom sledece nedelje. Njen opstanak moze ugroziti pitanje budzeta koji je isuvise mali za ispunjavanje predizbornih obecanja Iva Sanadera, novog hrvatskog premijera.


Uz ocekivani budzet za 2004. godinu od 85 milijardi kuna (11,2 milijardi evra), predsednik vlade ne moze ispuniti sva obecanja koja je dao jednom broju manjih politickih stranaka u zamenu za njihovu podrsku.


Ako male stranke pomisle da su izdane, mozda nece glasati za budzet sto bi moglo da obori vladu.


Sanader je najpre krivicu za gomilanje javnih dugova svaljivao na bivsu vladajucu koaliciju levog centra, a ekonomisti uzrok vide u nepostojanju strateske vizije kako kod prosle tako i aktuelne vlade.


Sanaderova Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, ima 66 mandata u parlamentu sa 152 poslanika zbog cega donosenje odluka u Saboru zavisi od podrske 14 poslanika iz drugih stranaka.


Osam clanova parlamenta iz grupe koja obezbedjuje vecinu najvecoj parlamentarnoj stranci su iz redova predstavnika etnickih manjina, troje ih je iz jedne partije penzionera i jos troje iz Demokratskog centra, DC, i Hrvatske socijalnoliberalne stranke, HSLS. Za nacrt budzeta potrebna je natpolovicna vecina da bi prosao u parlamentu.


Sanaderovi problemi pojavili su se odmah posle izbora, kada je bio prisiljen da da izvesne ustupke i obecanja ovim manjim strankama kako bi formirao odrzivu manjinsku vladu.


Cena koju je morao da plati bila je visoka. Penzionerska stranka, na primer, nije samo trazila povecanje penzija, vec i retroaktivne isplate iz perioda HDZ-ove vladavine od 1991. do 2000. godine.


Samo ovo jedno obecanje pridodalo je nekoliko stotina milijardi kuna postojecim budzetskim obavezama, a Sanader je zauzvrat dobio podrsku tri poslanika. Doduse, ove godine bi trebalo isplatiti tek jedan deo obecane sume penzionerima. Mada penzioneri jos uvek ne prete da ce povuci svoju podrsku, to bi mogli uciniti u bilo kom trenutku.


Srbi su neposrednija pretnja. Da bi obezbedio podrsku njihova tri predstavnika u hrvatskom parlamentu, Sanader se obavezao da ce obnoviti 7.000 srpskih kuca koje su bile minirane ili na drugi nacin razorene za vreme sukoba tokom devedesetih. Ovo obecanje ce biti znacajno finansijsko opterecenje, a srpski poslanici su jasno stavili do znanja da Sanader mora ispostovati dogovor.


Sva ova obecanja vrlo tesko se mogu uklopiti u postojece projekcije budzeta sto nosi u sebi ozbiljan rizik da bi pomenuti poslanici mogli povuci svoju podrsku i prouzrokovati politicku krizu.


Cak i ako bi glasali za budzet, ta opasnost ce se samo odloziti jer ce broj prekrsenih obecanja ili dogovora koji se ne mogu ispostovati nastaviti da raste.


Da bi predupredio revolt udruzenja ratnih veterana, koje su razbesnela obecanja o isplatama penzionerima i etnickim Srbima, Sanader je ponudio obustavljanje tekuce revizije prinadleznosti i beneficija koje se isplacuju veteranima.


Bivsa vlada je narucila reviziju ovih beneficija kako bi razdvojila prave ratne invalide od onih koji su po laznom osnovu stekli pravo na visoke mesecne invalidnine.


Obustavljanjem ove revizije, vlada se prakticno obavezala na redovnu isplatu invalidnina onima koji nemaju pravo na njih. Ministarstvu za socijalna pitanja, koje isplacuje ove naknade, vec je obecano 5,6 milijardi kuna ove godine – milijardu vise u odnosu na proslu.


Sanader se, takodje, obavezao da ce uvecati decje dodatke za majke kako bi se pospesio demografski rast sto bi vladu moglo dodatno kostati, mada se jos uvek ne zna o kojoj je sumi rec.


Vlada je vec odustala od nekih kljucnih predizbornih obecanja pocevsi sa smanjenjem poreza na dodatu vrednost, PDV, sa 22 na 20 odsto. Sanader je sada, ipak, rekao kako ce smanjenje poreza na dodatu vrednost uslediti za godinu dana.


Planovi da se za osnovne skole obezbede besplatni udzbenici takodje su odlozeni, a investicije u zastarelu zeleznicku mrezu verovatno ce se suspendovati.


Dalja izgradnja bolnica i autoputeva je pod znakom pitanja iako su ovo bili projekti koje je prethodna vlada zapocela sa izvesnim uspehom.


Suocen se nemogucim spiskom datih predizbornih obecanja, Sanader je okrivio bivsu vladu za muke nove administracije okomivsi se na ogromno povecanje inostranog duga.


Reklo bi se da su Sanaderove prituzbe u izvesnoj meri osnovane jer je HDZ nasledio inostrani dug od 25 milijardi dolara, sto je 16 milijardi dolara vise nego u trenutku kada je ova stranka izgubila vlast u januaru 2000. godine.


Na koji nacin je doslo do drasticnog rasta duga prema inostranstvu i dalje je nejasno. Bivsi ministar finansija Mato Crkvenac razloge za to pronasao je u prekomernom zaduzivanju samih gradjana i promena u odnosu americkog dolara i evra.


Medjutim, njegov naslednik Ivan Suker kaze da vlada mora pozajmiti jos novca kako bi platila kamate na ove dugove. Ove godine samo ce kamata izneti 4,5 milijardi kuna (600 miliona evra).


Mladen Vedris, ekonomista, smatra da Sanaderu nedostaje strategija za izlazak iz trenutne porazne ekonomske situacije. Novo zaduzivanje radi placanja starih dugova nece pomoci, dodaje on. Jedino je resenje povecanje proizvodnje i izvoza, kao i poboljsanje konkurentnosti hrvatskih proizvoda u inostranstvu.


Ekonomski strucnjaci strahuju da ce Sanaderova obecanja manjinama, penzionerima i drugih grupama sa posebnim interesima odneti znatan deo planiranih 85 milijardi kuna u budzetu, koji je za cetiri milijarde veci u odnosu na proslu godinu.


Drazen Kalodjera, istaknuti nezavisni ekonomista, kaze da ce najverovatnije obicni ljudi zavrsiti kao zrtve dve politike – one koju je vodila prethodna vlada, koja se zaduzivala vise nego sto je to mogla da podnese, i politike novih vlasti koje su obecale vise nego sto realno mogu ispuniti.


Drago Hedl je saradnik IWPR-a iz Osijeka.