Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska racuna cenu papskog blagoslava

Podrska crkve bice od vitalne vaznosti za opstanak na vlasti koalicije Ivice Racana.
By Drago Hedl

Uspesna poseta pape Jovana Pavla II mozda je osnazila nadanja vlade premijera Ivice Racana o skorom prikljucenju Evropskoj uniji, ali ga je takodje podsetila na dug koji Hrvatska tek treba da plati.


Cini se da je papska poseta - koja je obuhvatila nekoliko gradova od 5. do 9. juna - ojacala Racanovu poziciju u trenutku kada se priprema za parlamentarne izbore sledece jeseni.


Medjutim, jedan visoki zvanicnik vladajuce koalicije, koji je zeleo da ostane anoniman, izjavio je za IWPR: "Mi shvatamo koliko je vazna papina poseta Hrvatskoj, ali takodje moramo biti svesni cinjenice da podrska koju smo dobili ima odredjenu cenu."


"Racan ce morati, pre ili kasnije, da ispuni svoje obaveze prema crkvi - a one uopste nisu male."


Na uporno insistiranje Vatikana, Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, i predsednik Franjo Tudjman su 1990. godine pristali da vrate celokupnu imovinu katolicke crkve u Hrvatskoj koja je konfiskovana u vreme komunizma. Medjutim, to se pokazalo problematicnim jer je nekoliko zgrada koje su pripadale crkvi pretvoreno u skole ili u drzavne institucije.


Kada je aktuelna koaliciona vlada dosla na vlast, Racan je ponudio crkvi deonice profitabilnih kompanija umesto povracaja imovine. Ova ponuda je prihvacena, ali Hrvatska tek treba da ispuni svoje obaveze iz ovog sporazuma.


Pored toga, problemi sa drzavnim budzetom doveli su do smanjenja ukupnog novca namenjenog crkvi od 24 miliona eura, mada je nedavno izgradjen luksuzni kancelarijski prostor u Zagrebu za najvise svesteno lice u vojsci po ceni od pet miliona eura. Trosak je pokrilo Ministarstvo odbrane.


Uprkos ovim problemima, poseta pape se opisuje kao veliki uspeh jer je on javno podrzao hrvatske ambicije za uclanjenje u Evropsku uniju.


Sada se Racan nada da ce papa, tokom procesa prosirenja Evropske unije, upotrebiti svoj uticaj i moralni autoritet kome je pribegao 1992. godine kada je Vatikan bio prva drzava koja je priznala Hrvatsku kao nezavisnu drzavu.


Posle sastanka sa papom u Rijeci 9. juna, premijer je rekao: "Kada smo vec uspeli da dodjemo do nezavisnosti u teskim okolnostima, zahvaljujuci papinoj podrsci, sigurno cemo sada uspeti da uz njegovu podrsku postanemo deo Evropske unije."


Zagreb je podneo zvanican zahtev za pristupanje Evropskoj uniji u februaru, a Racan se nada da ce Hrvatska postati zemlja-clanica 2007. godine. Aktuelni premijer ima jaku zelju da bude na vlasti kada se to bude desilo.


Njegove sanse da se to uistinu desi poboljsala je papina poseta, jer je znatno ojacala poziciju Racanove koalicije levog centra koja je bila znatno slabija imajuci u vidu parlamentarne izbore krajem ove godine.


Najopasniji rival HDZ se vise ne moze hvaliti da je papa posetio Hrvatsku dvaput za vreme njegove vladavine. Posmatraci tvrde kako je ova poseta zapravo pokazala da papu ne interesuje ko je trenutno na vlasti.


Istrazivanja javnog mnjenja sprovedena pre papske posete Hrvatskoj pokazala su da tri najjace stranke iz Racanove koalicije - njegova Socijaldemokratska stranka, potom Hrvatska narodna stranka i Hrvatska seljacka stranka - uzivaju podrsku 34 odsto glasaca, pri cemu ih HDZ prati sa 23 odsto.


Medjutim, Racan, kao jedan pragmaticni politicar, sasvim je svestan cinjenice da otvaranje novoizgradjenog autoputa izmedju Zagreba i Splita, pad stope nezaposlenosti i povecanje proizvodnje mozda nece biti dovoljno za pobedu na sledecim izborima.


Analiticari kazu da ce Racan, ukoliko koalicija zeli jos jedan mandat, morati da ocuva podrsku za koju javnost misli da crkva pruza njegovoj vladi tako sto bi resio neke od problema koji su razbesneli Vatikan tokom prethodnih godina.


Pored obecanih deonica uspesnih preduzeca, vlasti takodje moraju resiti problem sa budzetom za crkvene potrebe.


U medjuvremenu, crkva siri svoj uticaj u svakodnevnom zivotu sirom Hrvatske.


Nakon insistiranja na uvodjenju veronauke u sve drzavne skole, crkva sada vrsi pritisak na vladu da zabrani bilo kakav rad nedeljom. Racanova koalicija pokusava da napravi kompromis po ovom pitanju i uradila je nacrt zakona kojim se ogranicava radno vreme subotom.


Crkva takodje insistira da se programi iz veronauke u elektronskim medijima emituju u udarno vreme umesto u manje gledanim kasnim vecernjim casovima.


Sve je to izazvalo ozbiljnu zabrinutost medju nekim medjunarodnim posmatracima koji veruju da Vatikan ima isuvise uticaja na unutrasnje poslove zemlje.


Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a iz Osijeka.