Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: HDZ uveren u povratak na vlast

Stranka pokojnog Franje Tudjmana nada se povratku na vlast posle izbora za novog predsednika stranke sledeceg meseca.
By Dominic Hipkins

Stranka, koju je nekada predvodio pokojni predsednik Franjo Tudjman, postaje sve uverenija da ce pobediti na sledecim izborima, dve godine nakon izbornog poraza koji je okoncao njenu desetogodisnju vladavinu u Hrvatskoj.


Dolazak na vlast koalicije levog centra pod vodjstvom Ivice Racana u januaru 2000, pokazao je da su glasaci velikom vecinom uskratili poverenje Hrvatskoj demokratskoj zajednici, HDZ. Ova partija sada priprema povratak na velika vrata nakon izbora novog stranackog lidera u aprilu. Ko god bude izabran za predsednika stranke na ruku ce mu ici razocarenje javnosti zbog loseg ucinka vlade u oblasti ekonomije.


Sledeci lider HDZ-a nastojace da preokrene postojeci trend u jugoistocnoj Evropi u okviru koga su prozapadne stranke pobedjivale nacionaliste na izborima. Glavni kandidati za predsednika HDZ-a su predstavnici umerenog i tvrdog stranackog krila.


Ivo Sanader, star 48 godina, sadasnji predsednik HDZ-a, tvrdi da su njegovi napori usredsredjeni na stvaranje umerene konzervativne alternative Racanovoj koaliciji, kao i na sticanje podrske desnicara iz zapadne Evrope. "Mi smo bliski nemackim demohriscanima", kaze Sanader.


Ovo nije puko hvalisanje bivseg zamenika ministra inostranih poslova koji je uspostavio bliske veze sa Edmundom Stojberom. Ovaj bavarski desnicar predstavlja ozbiljnu pretnju kancelaru Gerhardu Srederu na predstojecim aprilskim izborima u Nemackoj.


Sanader smatra da bi Stojberova pobeda predstavljala snazan psiholoski podsticaj HDZ-u. "Pokusavam da nas nacionalisticki imidz transformisem u proevropski", kaze on.


Njegov glavni rival, Ivica Pasalic, star 41 godinu, bio je kontroverzni Tudjmanov savetnik. On predvodi tvrdo krilo HDZ-a i naslucuje novi evropski trend tolerisanja kontroverznih politicara. "Ako su [austrijski desnicar] Hajder i [italijanski premijer] Berluskoni opsteprihvaceni, onda bi i nas trebalo da prihvate", kaze Pasalic.


Objavljeni odlomci snimljenih razgovora sa pokojnim predsednikom prikazuju Pasalica kao figuru iz senke koja je odigrala znacajnu ulogu u sumnjivim projektima privatizacije, koji nisu bili nista drugo do uzurpiranje imovine za dobrobit ljudi bliskih HDZ-u.


Njega optuzuju i za prisluskivanje i pracenje kriticki nastrojenih novinara koje je sprovodila sluzba drzavne bezbednosti. Pasalic je ove novinare opisivao kao "ljude nezahvalne za sve sto je HDZ postigao tokom teskih ratnih vremena i okupacije". To nije umanjilo Pasalicevu popularnost medju radikalima iz podmlatka stranke ili u onim delovim zemlje koje su najteze pogodjeni ratnim razaranjima od 1991. do 1995. u sukobu sa jugoslovenskim i srpskim snagama. HDZ se odrzao na vlasti u tim krajevima i posle izbora 2000. godine, u koaliciji sa ekstremno desnom Hrvatskom strankom prava, HSP. "Obicni ljudi na lokalnom nivou me podrzavaju", tvrdi Pasalic.


Pasalic je nedavno izjavio da ce njegov prioritet biti zastita interesa bosanskih Hrvata. To ukazuje na njegovu nameru da se vrati diskreditovanoj Tudjmanovoj politici mesanja u unutrasnje stvari Bosne i Hercegovine. S obzirom da je iz Hercegovine, jugozapadnog dela Bosne, Pasalic uziva u svojoj reputaciji hrvatskog nacionaliste. On otvoreno zahteva reviziju Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. kako bi se uspostavio treci entitet pod upravom bosanskih Hrvata.


Ukoliko bi krenuo da sprovodi svoje ideje, to bi razbesnelo zapadne sile koje podrzavaju mirovni sporazum iz 1995. godine. Takodje je malo verovatno da ce Pasaliceva podrska mitinzima HDZ-a u znak podrske osumnjicenima za ratne zlocine privuci prijatelje na Zapadu.


Vise od 100.000 ljudi se okupilo prosle godine u Splitu da bi culo Sanadera kako lice osumnjiceno za ratne zlocine, odbeglog generala Mirka Norca, proglasava "herojem".


Mada svedoci tvrde da je Norac licno ubijao civile u Gospicu 1991., Sanader je rekao da ne zali zbog svoje izjave. Umesto toga, on je hvalio njegovu ulogu u domovinskom ratu, "heroji ostaju heroji kakve god da su bile njihove druge aktivnosti".


Pasalic je otisao jos dalje tvrdeci da bi Norca trebalo amnestirati u okviru procesa "nacionalnog pomirenja".


Pasalic takodje priznaje da je razgovarao sa drugim haskim optuzenikom za ratne zlocine, generalom Antom Gotovinom, nekoliko dana pre nego sto je Gotovina nestao proslog jula. Time je podstakao spekulacije u javnosti da je pomogao Gotovini da pobegne. Sanader kaze da "nema stav" o tome da li bi general trebalo da se preda Haskom tribunalu, ali ipak odbacuje optuzbe UN protiv njega kao "neprihvatljive". Ipak, on se obavezao da ce ispuniti bilo koji zahtev za izrucenjem iz Haga, ukoliko bi se HDZ vratio na vlast.


Politicki analiticari se vise ne odnose sa podsmehom prema takvim tvrdnjama. "HDZ ce pobediti na sledecim izborima", izjavio je kolumnista bez dlake na jeziku i aktivista za ljudska prava, Zvonimir Cicak. Mada je dugogodisnji kriticar Tudjmanove stranke, on sada veruje da je stanovnistvo izgubilo strpljenje sa novim vlastima.


Sledeci parlamentarni izbori trebalo bi da se odrze pocetkom 2004. Medjutim, slom vladajuce koalicije bi mogao dovesti do prevremenih izbora.


Prognoza Zvonimira Cicka odrazava rezultate istrazivanja javnog mnjenja. Neki lideri HDZ-a predvidjaju scenario u argentinskom stilu u kome ce neredi i javni protesti zbog pada zarada i rasta cena hrane dovesti do promene vlade.


Oba kandidata za lidersku poziciju u HDZ-u kazu da pripremaju ekonomski program za smanjenje galopirajuce nezaposlenosti. Medjutim, detalji o planiranim merama ostaju magloviti jer u prvi plan izbijaju predvidjena snizenja poreskih stopa, javnih troskova i smanjenje antikorupcionaskih aktivnosti.


Sanader priznaje da je poslednje pitanje slaba tacka HDZ-a. Bivsa vladajuca partija je ozloglasena upravo zbog toga sto je dopustala svojim omiljenim tajkunima da prelivaju ogromne sume novca iz drzavnih preduzeca koja su rasprodavana po bagatelnim cenama. "Nacinili smo greske", prihvata Sanader. On je takodje priznao "demokratski deficit" vladavine HDZ-a tokom ranijih godina, pre nego sto mu je pogled skrenuo ka uramljenom portretu Franje Tudjmana ciji duh jos uvek proganja ovu stranku.


HDZ je svestan da je malo verovatno da ce osvojiti apsolutnu vecinu, kao i toga da ce moci da vlada jedino ukoliko privuce partnere iz redova koalicije pod vodjstvom Socijaldemokrata, SDP. Pripadnici HDZ najvise nade polazu u rascepkanu Hrvatsku socijal-liberalnu stranku, HSLS, Drazena Budise, drugu po velicini partiju na vlasti, koja je izgleda kivna na Ivicu Racana.


U ovom trenutku HDZ svoju vatru radije usredsredjuje na hrvatskog predsednika Stipu Mesica umesto na Ivicu Racana. Posle njegovog nedavnog govora na 10. godisnjicu hrvatske nezavisnosti kada je Mesic kritikovao nacionaliste, jedan poslanik HDZ-a u Saboru je sugerisao da bi Mesicu trebalo suditi.


Takvi izlivi besa su znak da su promene u HDZ-u mozda tek kozmeticke prirode. Hrvoje Sarinic, bivsi premijer koji je napustio HDZ 1998. godine u znak protesta zbog njene desnicarske orijentacije, tvrdi da je Pasalic sposoban politicar, ali i da je veoma opasan. "Ne zelim ni da pomislim sta bi se moglo desiti ukoliko on pobedi", kaze Sarinic.


Dominik Hipkins je slobodni novinar u Hrvatskoj.