Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvatska: Bez naknade za unistene kuce

Zakon kojim se onemogucava Srbima iz Hrvatske da naplate naknadu za imovinu unistenu u ratu verovatno ce razljutiti Zapad.
By Drago Hedl

Manjinski Srbi koji traze naknadu za imovinu koju su unistili pripadnici hrvatske vojske i policije tokom rata tesko ce ostvariti svoja prava ukoliko parlament usvoji novi zakon sledece sedmice.


Prema predlogu zakona osobama koje su zadobile fizicke povrede omogucice se da zatraze odstetu, ali se ne predvidja bilo kakva mogucnost naknade za unistenu imovinu. To ce svakako razljutiti medjunarodnu zajednicu i, mozda, ugroziti kandidaturu Zagreba za clanstvo u Evropskoj uniji.


Hrvatski Sabor je 1996. godine ukinuo clan 180. Zakona o obligacionim odnosima na osnovu koga su gradjani mogli traziti naknadu stete nastalu usled akata nasilja i terora, sto je ukljucivalo naknadu za namerno unistenu imovinu od strane pripadnika Hrvatske Vojske, HV, ili policije.


Tri godine kasnije, hrvatski parlament je doneo dopune Zakona o obligacionim odnosima kojima su obustavljeni svi sudski postupci za naknadu stete koju su pocinili pripadnici Hrvatske Vojske ili policije.


Vlasti su ove zakonske izmene donele pod izgovorom da treba usvojiti novi zakon kojim bi se utvrdila odgovornost za nastalu stetu, ali do danas nisu ispunile svoje obecanje.


Kako tvrde medjunarodni posmatraci, novim zakonom ce se prakticno ponistiti zahtevi za naknadom stete Srba iz Hrvatske.


Zapadni zvanicnici vec su nagovestili da ce zauzeti cvrst stav prema Zagrebu ukoliko se ispostavi da je to tako.


"Vazno je da se svim gradjanima koji su podneli tuzbe za odstetu prema starom zakonu omoguci nastavak sudskih postupaka", kaze Alesandro Frakaseti, portparol OEBS-a u Zagrebu.


A sef misije OEBS-a u Hrvatskoj Piter Semnebi dodaje kako "nije u skladu s medjunarodnim zakonskim obavezama Hrvatske da se sudske presude o naknadi za unistenu imovinu, kao i neresene tuzbe, retroaktivno ponistavaju".


Nacrt zakona, za koji se ocekuje da ce ga vlada uputiti parlamentu na razmatranje sledece nedelje, ne predvidja naknadu stete za unistenu imovinu, mada je u mnogim slucajevima za unistavanje odgovorna hrvatska armija i policija, smatraju diplomatski izvori.


Jedino ce gradjani koji su pretrpeli fizicke povrede ili porodice ubijenih imati pravo da traze odstetu.


U trenutku kada hrvatski zvanicnici pokusavaju da poprave imidz zemlje uoci podnosenje molbe za clanstvo u Evropskoj uniji, nedostaci predlozenog zakona ukazuju na probleme hrvatske vlade sa postovanjem prava manjina.


Posmatraci kazu da je vlada pozurila sa zakonskim promenama iz straha da bi desnica mogla politicki iskoristiti isplate naknada za unistenu imovinu etnickim Srbima sto bi dovelo do gubitka glasova za vladajucu koaliciju - pogotovo medju hrvatskim izbeglicama koje jos uvek cekaju na obnovu svojih kuca - na izborima koji ce se odrzati do kraja godine.


Ipak, pokusavajuci da neutralise desnicare, premijer Ivica Racan rizikuje da ugrozi kandidaturu za clanstvo u Evropskoj uniji.


Prema procenama razlicitih nevladinih organizacija u Hrvatskoj, oko 20.000 kuca, od kojih vecina pripada Srbima, namerno su spaljene ili minirane tokom rata izmedju 1991. i 1996. godine.


Znatan deo kuca, u vlasnistvu hrvatskih gradjana srpske nacionalnosti, unistili su pripadnici hrvatske armije ili policije kao upozorenje ostalim Srbima o tome sta bi im se moglo dogoditi ukoliko ne napuste Hrvatsku.


Ipak, najveci deo kuca je razrusen tokom ofanziva hrvatske armije u maju i avgustu 1995. godine, kada su citava sela bila spaljena.


"Vladina odluka da ne placa odstetu za kuce koje su namerno spaljene ili minirane predstavlja nastavak diskriminatorske politike Tudjmanovog HDZ-a prema manjinama", kaze poznati advokat Mario Nobilo, koji zastupa 20-ak etnickih Srba koji na sudovima cekaju nastavak postupaka za obestecenje.


U medjuvremenu, pedesetak hrvatskih gradjana srpske nacionalnosti, koji nisu uspeli naplatiti odstetu za unistenu imovinu, obratilo se Sudu za ljudska prava u Strazburu.


Ovaj sud je vec doneo odluku u korist porodice Kutic iz Bjelovara, cija je kuca minirana 1991. godine, prema kojoj je Hrvatska duzna isplatiti 10.000 eura u vidu odstete.


Istovremeno je taj sud uputio zahtev hrvatskoj vladi da se do 15. marta 2003. godine izjasni da li ce konacno urediti zakone koji regulisu naknadu stete.


Hrvatska ministarka pravde Ingrid Anticevic-Marinovic obecala je proslog proleca tokom posete predsedniku Evropskog suda za ljudska prava Lucijusu Vildhaberu kako ce Zagreb ponovno vratiti na snagu odredbu ukinutu 1996. godine.


Drago Hedl je redovni saradnik IWPR-a.