Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Hrvati bili svakodnevno premlaćivani u severnosrbijanskom zatvoru – tvrdi svedok

Svedočenje se ticalo srpskih vojnih akcija na području istočne Hrvatske tokom 1991.
By Velma Šarić

Jedan zaštićeni svedok na suđenju političkom lideru hrvatskih Srba, Goranu Hadžiću, opisao je ove sedmice kako je bio pritvoren i surovo premlaćivan u Srbiji.

Reč je o svedoku optužbe koji je predstavljen kao GH-071, i koji je svoj iskaz pred Haškim tribunalom dao uz iskrivljenje lika i glasa.

On je ispričao kako je uhapšen zbog toga što je bio pripadnik „jedinice civilne odbrane“ u svom rodnom selu Suhopolju (Hrvatska), iako je u to vreme živeo u gradu Novom Sadu, u susednoj Srbiji.

Nakon hapšenja, svedok je – kako je rekao – bio poslat u pritvorski centar pod nazivom Begejci (Srbija). Svedok ga je opisao kao „tipičnu srbijansku seosku štalu“, koja je bila prilično velika, ali „još uvek pretesna za preko 300 smeštenih zatvorenika“.

„Nakon što su [hrvatski grad] Vukovar zauzele srpske snage [u novembru 1991.], taj broj se ubrzo povećao“, kazao je on. „Došlo je još oko 200 ljudi, koji su bili smešteni u istu štalu. Bilo je nemoguće govoriti o humanim uslovima u toj prostoriji.“

Kada je stigao tamo, svedok nije poznavao nikoga od zatvorenika, ali je u narednih mesec dana – koliko u zajedno proveli u toj staji – bio u prilici da razgovara s njima.

„Većina ih je bila iz istočne Slavonije, iz Hrvatske – tamo su im bile kuće i porodice“, rekao je GH-071.

Osim Hrvata, tu su bili i neki Srbi, koji su tvrdili da su uhapšeni zbog „izbegavanja vojne službe, izgleda“ – a bilo je čak i „nekih studenata iz Šri Lanke“.

Odmah po dolasku u objekat, svedok je bio pretučen, ispitan i zaprećeno mu je novim zlostavljanjem.

„Ti ljudi su bili...meni su ličili na kriminalce, poput tek puštenih zatvorenika, koji su se naprasno priključili rezervnim snagama“, kazao je on, dodajući da na osnovu njihovih uniformi može da kaže kako su oni pripadali vojnoj policiji Jugoslovenske Narodne Armije (JNA).

GH-071 je rekao da su se „premlaćivanja i ispitivanja“ odvijala svakodnevno, te da je video kako je jedan zarobljenik bio pretučen na smrt.

„Imao sam sreće da mi se to nije desilo“, dodao je.

Početkom devedesetih godina, okrivljeni Hadžić je obavljao visoke političke funkcije na onom području Hrvatske koje je bilo pod srpskom kontrolom. Bio je predsednik vlade samoproklamovane Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (SAO SBZS), a od februara 1992. do decembra 1993. i predsednik takozvane Republike Srpske Krajine (RSK), koja je obuhvatala i spomenutu autonomnu oblast.

Zajedno sa ostalim političkim i vojnim zvaničnicima, Hadžić se tereti za učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“, čija je svrha bilo „trajno prisilno raseljavanje većine hrvatskog i ostalog nesrpskog stanovništva sa približno jedne trećine teritorije Republike Hrvatske“, kako bi bila stvorena država u kojoj će dominirati Srbi.

Optužen je po 14 tačaka za zločine protiv čovečnosti koji su navodno počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom – uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku.

Prilikom kratkog unakrsnog ispitivanja, Hadžićev advokat Zoran Živanović je svedoka upitao ko je bio nadležan za dotični objekat, na šta je svedok odgovorio kako veruje da je to bio „major JNA koji se zvao Miroslav Živanović“.

Kada je branilac upitao da li su se zatočenici žalili na uslove u kojima su boravili, GH-071 je odgovorio da „nije bilo načina da se to učini – a čak i da je bilo načina, ne bi imalo smisla“.

Drugi svedok koji je ove sedmice dao iskaz bio je Petr Kipr (Petr Kypr) – češki diplomata, koji je u vreme trajanja konflikta u Hrvatskoj bio član Posmatračke misije Evropske komisije (European Commission Monitoring Mission, ECMM) .

Kao očevidac evakuacije na mnogim lokalitetima u istočnoj Slavoniji, Kipr je rekao da je očigledno postojao „zajednički pokušaj JNA i lokalnih srpskih paravojski da proteraju što više hrvatskog stanovništva“.

Kiprov tim posmatrača želeo je da poseti vukovarsku bolnicu, u kojoj je JNA nakon zauzeća tog grada u novembru 1991. držala veliki broj Hrvata. Međutim, posmatrači su bili sprečeni da to učine, pri čemu su se zvaničnici JNA pozvali na navodne „bezbednosne razloge“.

„Rečeno nam je da će većina ljudi koji su držani u vukovarskoj bolnici biti evakuisana – većina, ali ne i svi. Obećano nam je da će ostatak biti zadržan za kasniju razmenu“, rekao je Kipr.

Umesto toga, 20. novembra 1991., oko 200 zarobljenika je bilo odvezeno iz bolnice na obližnju farmu Ovčara, gde su ubijeni.

Hažićeva odbrana je ambasadora Kipra pitala da li je u to vreme bio u bilo kakvom kontaktu sa Hadžićevim civilnim vlastima.

„Ne, mi smo u stvari bili u kontaktu sa JNA, mada na jednom sastanku neki srpski zvaničnici nisu nosili uniformu; moguće je da su to bili predstavnici civilnih vlasti“, odgovorio je Kipr.

Branilac je iz toga zaključio da je za situaciju bila odgovorna JNA, a ne Hadžićeve civilne vlasti.

Hadžić je uhapšen u julu 2011. u Srbiji, nakon što je sedam godina proveo u bekstvu. Bio je poslednji osumnjičenik za kojim je tragao Haški tribunal.

Velma Šarić je saradnica IWPR-a iz Sarajeva.