Holandski oficiri neće biti tuženi zbog Srebrenice

Rachel Irwin

Senior Reporter

Friday, 8 March, 2013

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 779, 8. mart 2013.)

Kancelarija javnog tužioca u Holandiji izjasnila se ove sedmice protiv pokretanja krivične istrage protiv Tomasa Karemansa (Thomas Karremans), koji je u vreme kada su snage bosanskih Srba 1995. zauzele Srebrenicu bio komandant Holandskog bataljona mirovnih trupa UN-a.

Holandski bataljon, poznatiji kao Dačbat, bio je mirovna formacija Ujedinjenih nacija kojoj je poveren zadatak da štiti istočnobosansku enklavu Srebrenicu, koja je 1993. proglašena „bezbednom zonom“.

Uprkos tome što je ta enklava imala zaštićen status, snage bosanskih Srba su je 11. jula 1995. zauzele. Hiljade bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) civila potražilo je utočište u bazi UN-a, koja se nalazila u obližnjim Potočarima. Nekoliko hiljada ih je pušteno unutra, dok je najveći deo ostao napolju.

Narednih su dana snage bosanskih Srba ubile preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.

U julu 2011., žalbeno veće jednog suda u Holandiji zaključilo je da je ta država odgovorna za smrt trojice Bošnjaka, koje su vojnici Dačbata prisilili da napuste bezbednu bazu UN-a u Potočarima. Ta lica više niko nije video.

Parnicu protiv holandske države pokrenuli su Hasan Nuhanović, koji je u vreme masakra bio prevodilac pri UN-u; kao i porodica Rize Mustafića, koji je pri Dačbatu radio kao električar.

Kao zaposlenicima UN-a, Mustafiću i Nuhanoviću je bilo dozvoljeno da – zajedno sa Nuhanovićevim ocem, majkom i bratom – uđu u bazu.
Međutim, žalbeno veće je utvrdilo da su vojnici Dačbata potom prisilili Mustafića da bazu napusti. Nuhanoviću su dozvolili da ostane, ali su mu izbacili brata, kome je otac odlučio da se pridruži.
„Sud smatra da Dačbat nije trebalo da otera električara [Mustafića] i prevodiočevog brata [Nuhanovića] iz baze, kao i da je trebalo da predvidi da će otac krenuti za sinom“, kaže se u sažetku građanske presude izrečene u julu 2011. (Više o tome vidi u tekstu „Advokatica tvrdi da bi zapovednicima Dačbata moglo da se sudi“.)

Advokatica koja zastupa Nuhanovića i porodicu Mustafić, Lizbet Zegveld (Liesbeth Zegveld), izjavila je 2011. za IWPR kako se nada da će žalbenom presudom biti omogućena krivična istraga protiv Karemansa. Na zahtev Zegveldove, kancelarija javnog tužioca pokrenula je godinu dana ranije, u julu 2010., „neformalnu činjeničnu istragu“.

Kancelarija tužioca je ove sedmice, tačnije 7. marta, saopštila da Karemans i još dvojica holandskih oficira – zamenik komandanta, Robert Franken, i šef kadrovske službe, Berend Osterven (Berend Oosterveen) – „ne mogu po krivičnom pravu biti odgovorni za učešće u zločinima koje je vojska bosanskih Srba počinila jula 1995. u Srebrenici“.

Taj zaključak je izveden na osnovu ispitivanja „već dostupnih činjenica“ – kaže se u pismenom sažetku tužilaštva.

Činjenična istraga je ovoliko potrajala zbog toga što se radi o „krajnje složenom i osetljivom slučaju“ i „ogromnoj količini podataka“ koje je trebalo ispitati.

„Po mišljenju državnog tužilaštva, ne postoje dokazi koji nalažu sprovođenje daljih krivičnih istraga“, kaže se u sažetku.

Istragom je utvrđeno da je vojska bosanskih Srba tražila spisak lokalnih UN-ovih zaposlenika koji je trebalo da napuste enklavu zajedno sa Dačbatom.

Brat Hasana Nuhanovića, Muhamed, nije radio za UN i stoga nije imao odgovarajuću dokumentaciju. Zamenik komandanta Franken nije želeo da na spisku budu ljudi kojima nedostaju zahtevana dokumenta, pa je pitao svoje osoblje da li je u samoj bazi moguće načiniti lažnu ispravu UN-a.

„Franken je ozbiljno razmatrao mogućnost da vojska bosanskih Srba izvrši inspekciju, i strahovao je od odmazde u slučaju da bude otkriven lažni dokument – pa otuda i za život lokalnog osoblja koje nije posedovalo ispravu UN-a“, navodi se u sažetku.

Budući da Franken nije dozvolio Muhamedu Nuhanoviću da ostane u bazi, potonji je bio primoran da ode, zajedno sa svojom majkom. Njegov otac Ibro je odlučio da im se pridruži. Istragom je zaključeno kako, imajući u vidu to da se Frankenova odluka o Muhamedu ne smatra „kažnjivim ponašanjem“, ni on ni Karemans ne mogu biti odgovorni za ono što se Ibri desilo nakon što je odlučio da ode.

U sažetku se navodi i da je električar Rizo Mustafić tehnički bio zaposlen u opštini, a ne u UN-u. Njemu je Osterven rekao kako samo lokalno osoblje koje je zaposleno u UN-u „ima prava“ da ostane u bazi.

Nakon što je Mustafić otišao, Franken je „zamerio Ostervenu zbog toga što je načinio ogromnu i glupu grešku“. Za razliku od Ostervena, on je – kao i Karemans – Mustafića smatrao pripadnikom lokalnog osoblja.

„Događaji oko Rize Mustafića posledica su dramatičnog nesporazuma“, ali komandanti Dačbata ne mogu zbog toga biti smatrani krivično odgovornima – kaže se u sažetku.

Navodi se i da je presuda po građanskoj žalbi, kojom je država proglašena odgovornom za smrt trojice ljudi, takođe prosleđena višem sudu, te da još nije stigla konačna presuda.

„Priroda istrage koja je dovela do te [građanske] presude suštinski je drugačija od istrage . . . [o tome] da li bilo kakve relevantne optužbe po krivičnom pravu mogu biti podnete pojedinačno protiv Karemansa, Frankena i Ostervena“, tvrdi tužilaštvo u sažetku svoje odluke.

Po rečima Zegveldove, „postoji ogroman znak pitanja u vezi sa postupkom [tužilaštva]“.

„Oni su doneli odluku u slučaju koji je toliko komplikovan da mi smatramo da bi sudija trebalo da ga pogleda“, izjavila je ona za IWPR.

Ona je rekla kako, budući da se istraga bazirala na već postojećoj dokumentaciji, „nije saslušana nijedna žrtva, nije saslušan nijedan osumnjičeni. Niko“.

Zegveldova je kazala da će uložiti žalbu sudu, kao i da će – ukoliko u tome ne bude imala uspeha – slučaj preuzeti Evropski sud za ljudska prava u Strazburu (Francuska).

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.