Holandski oficir opisuje razdvajanje u Potočarima
Svedok se priseća pokušaja da smiri uspaničene bosanske Muslimane koji su bili odvojeni od svojih porodica.
Holandski oficir opisuje razdvajanje u Potočarima
Svedok se priseća pokušaja da smiri uspaničene bosanske Muslimane koji su bili odvojeni od svojih porodica.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 668, 5. novembar 2010.)
Jedan holandski oficir Ujedinjenih nacija izjavio je ove sedmice na suđenju Zdravku Tolimiru da je video kako vojska bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) u Potočarima – jula 1995., nakon pada Srebrenice – odvaja muškarce od žena i dece.
Poručnik Vincentijus Egbers (Vincentius Egbers), koji je 1995. bio stacioniran zajedno sa holandskim mirovnim trupama iz sastava UN-a, pojavio se ove sedmice pred sudom kao svedok optužbe na suđenju bivšem pomoćniku komandanta VRS-a za vojno-obaveštajni rad i bezbednost, Zdravku Tolimiru.
Tolimir se tereti po osam tačaka – uključujući genocid, zaveru sa ciljem činjenja genocida, istrebljenje, ubijanje, progon, prisilno razmeštanje stanovništva i deportaciju bosanskih Muslimana iz Srebrenice i Žepe tokom jula 1995.
Egbers je 1995. komandovao jednim vodom holandskog bataljona UN-a (tzv. Dačbata) u Srebrenici. Do sada je bio svedok na haškim suđenjima koja su se ticala dešavanja u Srebrenici u julu 1995., i na kojima je govorio o onome što je doživeo u periodu od 8. do 14. jula 1995.
Tužilac Nelson Tejer (Nelson Thayer) je pročitao sažetak njegove izjave sa suđenja Vujadinu Popoviću, bivšem pomoćniku šefa za bezbednost Drinskog korpusa VRS-a. Taj sažetak je uveden u dokaze za suđenje Tolimiru.
Čitajući sažetak, Tejer je rekao da je svedok izjavio kako je napad VRS-a na Srebrenicu počeo 6. jula. U to vreme, Egbers se sa svojim vodom nalazio na osmatračkom položaju Fokstrot, u južnom delu srebreničke enklave.
Nakon što se vratio u bazu UN-a u Potočarima, narednih je dana Egbers sa svojim trupama pomagao okupljenom srebreničkom stanovništvu tako što je pratio konvoje koji su odvozili žene i decu na teritoriju bosanskih Muslimana i u grad Kladanj – dodao je tužilac.
Dana 11. jula, oko 25,000 bošnjačkih izbeglica potražilo je utočište u bazi UN-a u Potočarima. Sutradan su snage bosanskih Srba otpočele njihov prisilan transfer iz enklave.
Tužilac se ove sedmice pozvao na one delove izjave sa suđenja Popoviću gde je Egbers govorio o tome kako je video da VRS u Potočarima odvaja muškarce od žena i dece.
Po rečima tužilaštva, Tolimir je odigrao važnu ulogu u sprovođenju navodnog plana bosanskih Srba da se iz istočnog dela Bosne oteraju pripadnici ostalih etničkih zajednica, pogotovo Bošnjaci.
„Vi dakle kažete da su svi muškarci bili okupljeni u blizini – zar ne?“, pitao je Tejer svedoka.
„Da, rekao sam im da će i oni biti odvedeni u Kladanj, ali se to nažalost nije desilo“, odgovorio je Egbers. On je objasnio da je i sam, kako je rekao, „naivno“ verovao da će i muškarci i dečaci takođe biti odvedeni u Kladanj.
A kada je tužilac od njega zatražio da to podrobnije objasni, Egbers je rekao kako su „ljudi bili uspaničeni, ali sam ja pokušavao da ih smirim, tako da sam pitao poručnika VRS-a šta će im se dogoditi. On mi je odgovorio da će prvo pokušati da utvrde njihov identitet, a da će onda biti poslati u Kladanj“.
„Ja sam vojnik koji je obučen da poštuje Ženevsku konvenciju, i bio sam ubeđen da će se sa svim zarobljenicima humano postupati. Mislio sam da će se i ovde to desiti, i nastavio sam da ih smirujem. Ali, oni su odmahivali glavama kao da to negiraju i prelazili prstom po vratu, pokušavajući da mi kažu kako je situacija drugačija“, kazao je on.
„Pa ipak, pošto sam pratio autobuske konvoje u kojima su se nalazile njihove žene i deca, postalo mi je jasno da muškarci ne idu“, dodao je svedok.
Opisujući atmosferu koja je u Potočarima 12. jula vladala u takozvanoj Beloj kući – gde su muškarci bili zatočeni – svedok je rekao da su „oružja bila uperena u glave [bosansko-muslimanskih] muškaraca.
„Video sam da postoje prostorije pune [bosansko-muslimanskih] muškaraca, dečaka i starijih. Oni su bili tu, dok su im žene i deca bili otpremljeni autobusima. To je na mene ostavilo veoma snažan utisak.“
U optužnici protiv Tolimira se navodi da su ljudi iz Bele kuće 12. jula u Potočarima bili odvojeni od svojih porodica i najpre odvedeni na područje Bratunca, a potom i likvidirani.
Oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka je ubijeno nakon što su snage bosanskih Srba zauzele Srebrenicu.
„Možete li objasniti na šta ste mislili kada ste na suđenju Popoviću govorili o praćenju konvoja? Možete li sudskom veću objasniti šta se desilo holandskim trupama UN-a koje su pokušale da prate autobuse sa bosansko-muslimanskim muškarcima i dečacima, koji su išli ka Bratuncu?“, upitao je tužilac.
„Poručnik Verstig je pratio taj konvoj, i rekao mi je da mu je pištolj bio uperen u glavu. Rečeno mu je da se vrati, dok je konvoj ka Bratucu nastavio bez holandske pratnje“, objasnio je svedok.
Takođe je potvrdio i onaj deo svoje ranije izjave u kojem je opisao ono što je video 12. i 13. jula, kada je pratio konvoje sa ženama i decom na putu ka Kladnju. Rekao je da je prošao pokraj sela Konjević Polje i Nova Kasaba, gde je video jedan fudbalski teren prepun bosansko-muslimanskih muškaraca, kojima su ruke bile vezane na leđima.
Tejer je ove sedmice predočio i crtež pod naslovom Nova Kasaba, kojeg je potpisao Egbers, od koga je pak zatražio da objasni značenje tog crteža.
„Pokraj fudbalskog igrališta možete da vidite dva vozila koja se kreću na sever. Iza velikog autobusa sa izbeglicama nalazi se mercedes kojeg sam vozio ja. S desne strane je fudbalsko igralište, gde su moškarci i dečaci klečali na kolenima. Duž puta i na fudbalskom terenu video sam oko 20 srpskih vojnika“ pojasnio je svedok.
Rekao je da je vozio brzinom od oko 20-30 milja na sat. Crtež je potom uveden u dokaze.
Svedok je potvrdio i onaj deo svoje izjave sa suđenja Popoviću u kojem je rekao da je, vrativši se iz Kladnja gde se odvezao sa konvojem, zajedno sa svojim kolegom u selu Nova Kasaba bio zaustavljen os strane VRS-a.
Tamo su im bili oduzeti vozilo i oprema, uključujući plave šlemove UN-a i pancirne prsluke. Naređeno im je da sede kraj puta sa još deset holandskih vojnika. Posle izvesnog vremena, svi su bili odvedeni u školu u Novoj Kasabi.
„U slučaju Popović ste jasno rekli da niste bili slobodni da odete – možete li objasniti na šta ste time mislili?“, pitao je na suđenju ove sedmice tužilac.
„Dok smo bili u školi u Novoj Kasabi, nismo nosili lisice – ruke su mi bile slobodne, ali to nije značilo da mogu tek tako da ustanem i odem. Oružje je bilo upereno u nas, mada nismo bili zaključani. To je situacija koju je malo teže objasniti. Nismo bili slobodni da odemo ni kad smo se vratili u enklavu, ali nismo bili zatvoreni kao [bosanski Muslimani]“, odgovorio je svedok.
Tejer je potom ukazao na Egbersovu izjavu datu 24. oktobra 1995., u kojoj je on rekao da „su [njih] zaustavili srpski vojnici koji su želeli [njihove] pancirne prsluke, vozila i oružje“. Svedok je potom sudu rekao kako je preko radija čuo da je VRS opljačkao i druga vozila UN-a.
„Nakon što ste čuli da su ostali pripadnici holandskih mirovnih trupa bili opljačkani, da li ste – s obzirom na Vaše iskustvo i ono što ste čuli u izveštajima – mislili da se radi o slučajnim pojavama, ili ste imali utisak da se to čini koordinisano?“, pitao je tužilac svedoka.
„Bili smo u konvoju i imali radio-vezu sa ostalim vozilima, i prema mojim saznanjima sva su vozila UN-a bila zaustavljena, kako bi vozila, oružje, oprema, šlemovi i pancirni prsluci bili odneseni“, odgovorio je svedok.
„Nisu u pitanju izolovani incidenti koji se događaju samo pojedincima, nego nešto što je dobro isplanirano i pažljivo promišljeno“, zaključio je on.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
