Haški tribunal neće komentarisati obelodanjeno pismo
Portparolka kaže samo to da sudija Frederik Harhof nastavlja da sudi u slučaju Šešelj i da se za sada neće izjašnjavati o onome što je procurelo u javnost.
Haški tribunal neće komentarisati obelodanjeno pismo
Portparolka kaže samo to da sudija Frederik Harhof nastavlja da sudi u slučaju Šešelj i da se za sada neće izjašnjavati o onome što je procurelo u javnost.
Iako je proteklo gotovo nedelju dana otkako je lična elektronska poruka jednog danskog sudije procurela u javnost, Haški tribunal i dalje odbija da se izjasni o bilo čemu u vezi sa skandalom koji je izbio.
Na konferenciji za štampu održanoj 19. juna, portparolka suda Magdalena Spalinska bila je zasuta pitanjima novinara. Neki od njih su kritikovali odluku da se ovaj događaj ne komentariše i pitali da li je to u skladu sa proklamovanim načelom transparentnosti rada Tribunala. A drugi su pitali da li u nastaloj situaciji treba primeniti Tribunalovo Pravilo 77, koje se odnosi na nepoštovanje suda.
Posle svakog pitanja, Spalinska je ponavljala da nema nikakav komentar. Čini se, međutim, da je priznala da je dotična elektronska poruka autentična – što do sada nije učinila.
"U pitanju je privatno pismo, koje je procurelo u javnost", kazala je ona.
U tom pismu – koje je 13. juna objavljeno na danskom sajtu BT – sudija Tribunala Frederik Harhof (Frederik Harhoff) kritikuje nedavna kontroverzna oslobađanja hrvatskih generala, Ante Gotovine i Mladena Markača; bivšeg jugoslovenskog vojnog komandanta, Momčila Perišića; te srbijanskih obaveštajnih zvaničnika, Jovice Stanišića i Franka Simatovića.
U istoj elektronskoj poruci se sugeriše i to da je predsednik Tribunala, američki sudija Teodor Meron (Theodor Meron), vršio "stalan pritisak" na kolege tako što ih je "navodio na pomisao da je odlučan da se izbori za oslobađanje" Gotovine i Perišića. Harhof spekuliše i o tome da li su "neki američki ili izraelski zvaničnici možda izvršili pritisak" na Merona da "obezbedi promenu toka suđenja".
"To verovatno nikada nećemo saznati", napisao je sudija Harhof.
"Poslednje presude su kod mene izazvale duboku profesionalnu i moralnu dilemu, koju do sada nisam iskusio. Najgora od svega je sumnja da su neke moje kolege izložene kratkovidom političkom pritisku – što u potpunosti menja pretpostavke mog posla, koji bi trebalo da služi principima razuma i pravde", zaključuje se u elektronskoj poruci.
Ubrzo po objavljivanju ovog mejla, Njujork Tajms (New York Times) je citirao anoniman izvor po kojem u Tribunalu "tinja mala pobuna" protiv sudije Merona, pri čemu je sugerisano i to da će mu prilikom reizbora biti uskraćena podrška.
Spalinska je na pres-konferenciji odbila da se izjasni i o tome, a slično oklevanje je pokazala i kada joj je rečeno da udruženja žrtava podnose peticiju kojom zahtevaju da Ujedinjene nacije izvrše nezavisnu istragu o radu Tribunala i sudije Merona.
A kada je jedan novinar sugerisao da bi možda bilo dobro da se sudija Meron na neki način izjasni o novonastaloj situaciji, kako bi umanjio "štetu" nanetu Tribunalu, Spalinska je rekla da on to "u ovom trenutku" neće učiniti.
I predstavnik Kancelarije tužioca, koji je takođe prisustvovao konferenciji za štampu, odbio je da se izjasni o pismu.
Sa druge strane, Spalinska je potvrdila da sudija Harhof ostaje angažovan na suđenju srbijanskom nacionalističkom političaru Vojislavu Šešelju, gde se u oktobru očekuje izricanje presude.
Ni sudija Harhof nije davao nikakve izjave nakon što mu je pismo obelodanjeno.
(Više o slučajevima Gotovina-Markač, Perišić i Stanišić-Simatović – o kojima govori sudija Harhof – kao i o pitanjima koja ti slučajevi pokreću, vidi u tekstovima "Da li poništavanje prvostepenih presuda ugrožava kredibilitet Haškog tribunala?" i "BiH zaprepašćena oslobađanjem srbijanskih bezbednosnih zvaničnika".)
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
