Haške sudije odbacile Karadžićev zahtev za posebnim suđenjem
Okrivljeni je tvrdio da je, nakon što je u optužnicu vraćena tačka za genocid, postupak koji je u toku neophodno podeliti na dva.
Also see
Ponovo aktivirana optužba za genocid u slučaju Karadžić
Optužba se odnosi i na druge bosansko-hercegovačke opštine, a tačka optužnice za genocid počinjen u Srebrenici nikada nije ni bila povučena.
Haške sudije odbacile Karadžićev zahtev za posebnim suđenjem
Okrivljeni je tvrdio da je, nakon što je u optužnicu vraćena tačka za genocid, postupak koji je u toku neophodno podeliti na dva.
Sudije Haškog tribunala odbacile su zahtev Radovana Karadžića da se prva tačka optužnice – ona kojom se on tereti za genocid – razdvoji od ostalih deset tačaka.
U prvoj se tački okrivljeni optužuje za genocid počinjen u sedam bosansko-hercegovačkih opština, ali ne i u Srebrenici, za koju postoji odvojena tačka za genocid, koja nije ukinuta, i na koju se ne odnose promene u Tački 1.
Karadžić je Tačke 1 bio oslobođen u procesu poznatom kao 98bis, koji se sprovodi na završetku dokaznog postupka tužilaštva. Prema tom pravilu, ukoliko ne postoje dokazi kojima je moguće potkrepiti osudu, sudije imaju pravo da – pre no što počne dokazni postupak odbrane – oslobode okrivljenog po jednoj ili više tačaka optužnice.
Karadžićev dokazni postupak odbrane počeo je u oktobru 2012. godine; a pošto je Tačka 1 bila izbačena iz optužnice, on nije izvodio svedoke koji bi ga od te optužbe branili.
Međutim, 11. jula ove godine žalbene su sudije prvu tačku za genocid vratile u optužnicu, tvrdeći da su sudije u prvostepenom postupku pogrešno zaključile kako ne postoji dovoljno dokaza za moguću osudu. (Više o tome vidi u tekstu "Ponovo aktivirana optužba za genocid u slučaju Karadžić".)
Nakon što je Tačka 1 vraćena, Karadžić je izneo argument po kojem ta tačka za genocid mora biti odvojena od ostatka slučaja, pošto "postupak po Tački 1 može biti dug i složen, i može usporiti tekuće suđenje".
Nakon što su tu tvrdnju razmotrile, sudije su je odbacile u odluci od 2. avgusta, u kojoj su navele da bi "održavanje drugog, zasebnog suđenja, isključivo po Tački 1, predstavljalo nepotrebno opterećenje za žrtve i svedoke, koji bi morali da se vrate u Tribunal kako bi dali dodatne, a potpuno iste iskaze".
Osim toga, po njihovim rečima "u ovoj fazi nema nagoveštaja da bi okončanje ovog postupka sa Tačkom 1, koja je vraćena na zahtev žalbenog veća, postupak učinilo neizvodljivim".
Nakon što su žalbene sudije odbacile odluku o Karadžićevom oslobađanju po Tački 1, Karadžić je od njih zatražio da pojasne na šta su mislile kada su ovaj predmet "vratile sudskom veću na dalje postupanje u skladu sa ovom presudom". On tvrdi da je to značilo da sudsko veće treba ponovo da se izjasni o toj stvari.
Žalbeno veće je odbilo da pruži objašnjenje, saopštivši da bi to bilo "neprikladno". A u svojoj odluci od 2. avgusta, sudsko veće je navelo da žalbenu presudu smatra "jasnom" i da je njome "jednostavno naloženo da se preduzmu odgovarajuće mere u pogledu izvođenja odbrane, pošto je Tačka 1 vraćena".
Karadžić se sada žali na taj deo odluke od 2. avgusta, tvrdeći da sudsko veće "nije poštovalo instrukcije žalbenog veća".
Sudsko veće je, takođe 2. avgusta, usvojilo jedan drugi zahtev, kojeg je Karadžić podneo zasebno, i u kojem je zatražio odlaganje postupka koji je u toku. No, okrivljenom su odobrena svega dva meseca za dodatne pripreme – umesto četiri, koliko je tražio. To znači da će dokazni postupak odbrane biti nastavljen 28. oktobra.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
