Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

HAPSENJE KARADZICA U TOKU?

Spekulise se oko toga da li su elitne NATO jedinice pocele akciju opkoljavanja Radovana Karadzica
By Zeljko Cvijanovic

Postoje ozbiljne indicije da od petka ujutro traje akcija opkoljavanja Radovana Karadzica, nekadasnjeg predsednika Republike Srpske i najpoznatijeg haskog optuzenika u bekstvu.


Opkoljavanje bi moglo da traje od sedam do mesec dana, a odvija se u istocnoj Bosni, na samoj granici sa Crnom Gorom. Akcija treba da se zavrsi lociranjem tacnog mesta boravka Radovana Karadzica i njegovim hapsenjem.


Uprkos negiranjima koje stizu iz sedista SFOR-a u Sarajevu, pa i iz samog Tribunala, ovo su za IWPR potvrdila dva nezavisna izvora - visoki oficir Vojske Jugoslavije u Beogradu i policajac iz snaga Republike Srpske, lociran u Srpskom Sarajevu, a blizak Karadzicevim telohraniteljima.


Vojni izvor IWPR tvrdi da je akcija koja je u toku do sada najozbiljniji i najbolje pripremljen pokusaj hvatanja Karadzica, bivseg predsednika Republike Srpske, optuzenog u Hagu za ratne zlocine.


"Imamo informacije da od petka ujutro traje akcija, ali relatvno niskog intenziteta", potvrdio je za IWPR jedan visoki oficir Vojske Jugoslavije, VJ, u Beogradu.


U ovom trenutku nijedan medij nema izvestaca na ovom planinskom, tesko pristupacnom i uglavnom nenaseljenom terenu.


Obojica sagovornika IWPR raspolazu informacijama da u ovoj akciji koja vodi sukobu sa Karadzicevom pretorijanskom gardom ucestvuju pripadnici 14. obavestajne brigade SAS, koji nisu u vojnim uniformama.


Ozbiljnost akcije sagovornik iz VJ objasnjava time to su pripadnici SAS zatvorili mogucnost Karadzicu da, dok ne prodje opasnost, uzmakne prema Srbiji ili Crnoj Gori, cime se on ranije sluzio.


"Potera deluje iz tri pravca: iz pravca Foce prema crnogorskoj granici i sa teritorije Crne Gore prema Bosni", kaze visoki oficir VJ.


On dodaje da su britanski komandosi, zajedno sa pripadnicima specijalne jedinice nemacke armije, KSK, primeceni i na teritoriji Srbije, na tromedji sa Bosnom i Crnom Gorom.


To bi moglo da obelezi treci pravac udara ili bar presecanje pravca za Karadzicev beg u Srbiju.


"To nije klasicna akcija komandosa, jer strani vojnici nisu ni mogli da racunaju sa faktorom iznenadjenja", kaze policijski izvor IWPR. On tvrdi da je pre rec o kombinaciji policijske i vojne operacije, sa zauzimanjem i cesljanjem teritorije, "cak i sa privremenim ukopavanjem snaga u napadu".


"Karadziceva prednost skrivanja u retko naseljenom planinskom mestu ovaj put se pretvara u nedostatak za njega", tvrdi policijski funkcioner iz RS, koji kaze da siroka akcija tog tipa ne bi mogla biti izvedena na prostoru gusto naseljenom civilima.


U blizini planinskog sela Zavait, na putu Foca-Pljevlja, Crna Gora, u nedelju i ponedeljak zabelezeni su sumski pozari. Veruje se da su izazvani izbacivanjem zapaljivih smesa iz helikoptera i da je njihov cilj da se oko Karadzica suzi obruc i da mu se zatvori prostor za beg.


Portparol SFOR-a u Sarajevu Dzon Rut odbacio je tvrdnju da je bilo ikakve akcije protiv Karadzica. "O takvim akcijama nemam nikakvu potvrdu. Ne znam nista o tome", rekao je on.


Ali, SFOR je u sredu, 18. jula, poceo vojnu vezbu pod sifrovanim nazivom "Cerberus", na teritoriji Foce, gde se najverovatnije krije Karadzic.


Policijski funkcioner iz Srpskog Sarajeva, koji ima kontakte sa Karadzicevim telohraniteljima, tvrdi da se pod tim imenom akcija hapsenja vec odvija. On tvrdi da ce, ukoliko snage SAS uspeju da Karadzica lociraju i opkole u krugu od cetiri do pet kvadratnih kilometara, doci do zestokog obracuna, u kome bi broj mrtvih mogao da bude i do 50.


"Osim toga, male su mogucnosti da Karadzic bude uhvacen ziv", tvrdi on. Objasnjava da nekoliko Karadzicevih najblizih telohranitelja imaju zadatak da ga, ukoliko situacija postane bezizlazna, ubiju i uniste njegovo telo.


I vojni izvor IWPR u Beogradu, Karadzicevu odbranu smatra "respektabilnom snagom takticki rasporedjenih 100 do 130 u ratu prekaljenih ljudi". Ta odbrana rasporedjena je u tri prstena, gde se u spoljnjem nalaze izvidjacke grupe, ciji radijus kretanja je i do 50 kilometara od Karadzicevog sklonista.


Drugi prsten cine mobilne grupe dobro naoruzanih ljudi, ciji je jedini zadatak pruzanje otpora napadacu i stvaranje odstupnice da se Karadzic evakuise sa tridesetak ljudi iz svoje poslednje odbrane.


Nas vojni izvor je potvrdio da je u okolini Scepan Polja, sela na granici Crne Gore i teritorije istocnobosanske optine Foca, doslo do "bliskog kontakta" stranih komandosa i Karadzicevih telohranitelja proslog vikenda. Oficir VJ nije mogao, medjutim, da kaze da li je u puskaranju bilo povredjenih. Policijski izvor dodaje: "Verujem da je SAS dosao u dodir sa drugim prstenom obezbedjenja, jer bi izvidjaci iz prvog nastojali po svaku cenu da izbegnu direktan sukob". Po ovom izvoru, u petak je doslo do sudara stranih izvidjaca i mobilnih grupa iz Karadzicevog obezbedjenja.


Ovaj policajac, medjutim, veruje da SAS jos uvek nije precizno odredio mesto gde se Karadzic krije. Inace bi se, kaze, "sukob uveliko intenzivirao".


Londonski "Observer" saopstio je u subotu da su najmanje dvojica vojnika mirovnih trupa u Bosni, SFOR, ranjeni u okrsaju sa Karadzicevim telohraniteljima prilikom neuspele akcije hapenja. List se pozvao na "tri odvojena izvora iz SFOR-a u Banjaluci", od kojih mu je jedan potvrdio da je operacija i dalje u toku.


Istovremeno, podgoricki dnevni list "Dan" saopstio je 14. jula da je u direktnom sudaru komandosa britanske armije, SAS sa Karadzicevim obezbedjenjem, poginulo cak deset britanskih vojnika, dok su dvojica ranjena.


"Dan" je naveo dve lokacije kao moguce popriste sukoba: jedna je u okolini Foce, a druga u severoistocnom delu Crne Gore, mada se ne iskljucuje ni okolina crnogorskog grada Niksica.


List, takodje, tvrdi da se grupa Britanaca predstavila kao novinari BBC i da su taksijem krenuli ka mestu na kome se krije Karadzic, ali da su ih njegovi cuvari, unapred obavesteni, docekali oruzjem.


Ali informaciju o deset mrtvih pripadnika SAS vojni izvor IWPR smatra "nelogicnim delovanjem propagande".


"Nemoguce je da takva elitna jedinica kao to je SAS u izvidjackoj fazi operacije vatri istovremeno izlozi cak 12 ljudi. To se ne dogadja ni mnogo slabijim jedinicama", rekao je on.


Niko od zvanicnika, medjutim, nije mogao da potvrdi informaciju o pokusaju hapsenja Karadzica.


Florens Artman, portparol glavnog tuzioca Haskog tribunala, rekla je sarajevskoj agenciji ONASA 15. jula: "Ne znam da li je to istina, a da jeste, do mene bi dosla takva informacija".


Mladen Ivanic, premijer RS, koji je u proteklom periodu vodio kampanju da se 25. jula u Skupstini usvoji zakon koji ce omoguciti da Banjaluka sama isporuci Karadzica Hagu, takodje tvrdi da nista ne zna o pokusaju hapsenja.


"Da se nesto desilo, verovatno bih imao informaciju. Nikakvu informaciju nisam dobio ni iz Crne Gore", istakao je Ivanic, na konferenciji za stampu u Banjaluci.


Ali, kasno u noc, 16. jula, on je u intervjuu "Rojtersu" iznenadio sve objavljujuci da ce zakon o saradnji sa Tribunalom umesto krajem jula biti na dnevnom redu sednice tek u septembru. "Kad su cekali sest godina, onda mogu i mesec dana", zakljucio je.


Analiticari smatraju da se iza ovog poteza krije zelja vlade RS da izbegne sopstvenu odgovornost za izrucenje Karadzica Tribunalu. Oni bi vise voleli da taj "prljavi posao" umesto njih obavi NATO.


Uprkos negiranju, utisak je da snage koje imaju zadatak da uhapse Karadzica nikada nisu bile blize svom cilju.


Do sada su pokusane tri akcije hvatanja Karadzica. Sve su propale jer nije bilo politickog konsenzusa oko njegove isporuke Hagu.


Prvi pokusaj propao je pocetkom leta 1997. godine, u operaciji pod sifrovanim nazivom "Tango", koje su izvele SAS-ove jedinice. Cilj je bio da se uhvate Karadzic, Simo Drljaca i Milan Kovacevic. U narednom pokusaju, krajem leta, Drljaca je ubijen u Prijedoru, jer je pruzao otpor hapsenju, dok je Kovacevic uhapsen i isporucen Hagu. Tamo je umro od srcanog udara.


Prema izvorima iz vlade RS, bila su jos dva pokusaja hapsenja, ali su oba propala, jer je Karadzic o njima bio unapred obavesten. Opste je uverenje da su informacije do Karadzica stizale iz francuskih izvora, i da Karadzic nikad nije napustao teritoriju pod kontrolom francuskih jedinica SFOR-a, izmedju Foce i Pala, jer se tu osecao bezbednim.


Ovaj put, medjutim, kao da nema politickih prepreka za Karadzicevo hapenje, posebno posto je Vlada Srbije u Hag isporucila Slobodana Milosevica. Iza pripadnika SAS, stoje svetski i srpski politicari, koji su prvi put ujedinjeni u uverenju da je Karadzicevo mesto u zatvoru.


Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR-a i saradnik sarajevskog nedeljnika "Dani"