Gubljenje Mira?
Za narod Republike Srpske, medjunarodno otpustanje Nikole Poplasena i odluka o Brckom izgledaju kao nesto vise od odluka donesenih u lose vreme.
Gubljenje Mira?
Za narod Republike Srpske, medjunarodno otpustanje Nikole Poplasena i odluka o Brckom izgledaju kao nesto vise od odluka donesenih u lose vreme.
Time sto se odluka o smeni Nikole Poplasena, demokratski izabranog predsednika Republike Srpska (RS) namerno podudarila sa odlukom da se grad od vitalnog strateskog znacaja, Brcko izuzme iz srpske kontrole, medjunarodna zajednica je poremetila krhki mirovni proces i bacila entitet RS u politicku krizu.
Dok je opsti konsensus ovde da je visoki predstavnik medjunarodne zajednice Karlos Vestendorp korektno postupio time sto je smenio Poplasena, tajming tog poteza je mozda bio los kada se ima u vidu ovdasnja klima. Vestendorpov potez pruzio je smenjenom predsedniku Radikalne stranke - koju u Srbiji predvodi Vojislav Seselj, ekstremni zamenik premijera u vladi predsednika Milosevica - priliku da jos jednom opovrgne ustavnu osnovu RS i da jos vise potpali tenzije.
Dok Poplasen nije covek cija smena bi u normalnim okolnostima izazvala politicki zemljotres, njegova uklanjanje sa funkcije je odmah pratila odluka o Brckom kojom se de fakto deli Republika Srpska na dva dela. Kombinacija ova dva cina je stvorila tenzija i atmosferu neminovne propasti koja ovde nije vidjena jos od bombardovanja pozicija RS oko Pala od strane NATO-a 1995. godine.
Parlament Republike Srpske je odbio da prihvati Vestendorpovu odluku, ocenivsi da je protivustavna na osnovu u ustava RS i Dejtona. Na istoj sednici, parlament RS je glasao protiv odluke o Brckom. Stoga, parlament RS i visoki predstavnik su sada u sukobu zbog nesrecnog koktela koji je napravi vodeci igrac medjunarodne zajednice u Bosni.
Prosle nedelje je doslo do pogorsanja odnosa izmedju medjunarodne zajednice i velikog dela srpske populacije, tako da su i oni njeni umereni clanovi i intelektualci koji su se protivili anti-SFOR-skim elementima u drustvu sada radikalizovali svoje stavove i sa sve vise neprijateljstva gledaju na medjunarodnu zajednicu a pogotovo na Vestendorpa.
Izgleda da su akcije visoki predstavnika uspele da izbrisu razlike izmedju premijera RS Milorada Dodika i Dragana Kalinica, lidera Srpske demokratske stranke (SDS). Na Balkanu gde licnosti cesto dominiraju politikom, prisustvo i ponasanje specijalnog izaslanika SAD-a za ovaj region, dodatno su pogorsali odnose izmedju dve strane. Iako nikada nisu bili bas dobri prijatelji, Poplasen i Gelbard su razmenili uvrede, a ovde se veruje da je to sto je nazvao Gelbarda "propalim politicarem" Gelbarda kostalo ne samo posla, vec i preti opstanku Radikalne stranke. Prema izvorima u Kancelariji visokog predstavnika (OHR), Gelbard je vec glasno zahtevao od Vestendorpa da ukine Radikale kao politicku partiju.
U RS postoji desni blok partija ukljucujuci i Radikale, koji su vec dugo i cvrsto bili protiv Dejtona. Medjutim, oni imaju podrsku znacajanog dela birackog tela koje sigurno nece pozitivno reagovati ako im se ukine partija za koju vole da glasaju. Cak bi to moglo biti i kontraproduktivno - pogotovo jer su Radikali poceli da se krecu ka centru. Mnogi smatraju da su Vestendorp i Gelbard trebali da igraju drugaciju igru radeci na tome da Poplasena zastite od Beograda odnosno od uticaja Slobodana Milosevica i Vojislava Seselja a ne da ga smene.
Odluka o Brckom i o smeni Nikole Poplasena na velika vrata uvodi pitanje sta medjunarodna zajednica smera sa Srbima? Dovodeci Srbe u situaciju kada sve manje imaju da izgube, Vestendorp dotakao onu granicu kada ce dobar deo srpskog intelektualnog i demokratskog potencijala u okviru entiteta staviti tacku na kooperativnu politiku prema Sarajevu i Zapadu. Gde sve ovo vodi? Pragmaticarima Milorada Dodika koji takodje nisu bili zadovoljni Dejtonom, ali su racunali da se ne vredi boriti protiv njega, sada je ocajnicki neophodan neki dokaz da Vesterdorpova misija nije da ih unisti.
Igor Gajic je izvrsni direktor dvonedeljnika Reporter u Banja Luci.