Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Grcka: Nema pravde za manjine

Neuspeh pravosudja da kazni krivca za smrt albanskog imigranta, smatra se tipicnom nepravdom koje dozivljavaju manjine u Grckoj.
By Gazmend Kapllani

Godinu dana posle kobnog incidenta u kome je smrtno nastradao Gentjan Celniku u jednom atinskom kafeu, grcki policajac koji je ubio ovog dvadesetogodisnjaka tek treba da se suoci sa licem pravde.


Celniku je imigrant iz Albanije kome je grcki policajac pucao u glavu prilikom provere licnih dokumenata. Ovoje jedan od nekoliko slucajeva policijske brutalnosti nad pripadnicima manjina u Grckoj, o kojima su detaljno izvestile u septembru organizacije "Amnesty International" i Medjunarodna helsinska federacija.


Ugledni atinski dnevnik "Katimerini" je upozorio da bi ukupan broj ovakvih incidenata mogao premasiti brojku od 38 slucajeva, koliko je istrazio "Amnesty International". Naime, albanski imigranti su cesto odvise uplaseni, zbog cega ne prijavljuju slucajeve nasilja.


Kao clanica Evropske Unije, Grcka svakako ima pravni sistem koji bi trebalo da resava zlocine ovakve prirode, ali u praksi se retko desava da se policajci suoce sa licem pravde. Cak i u slucajevima u kojima je doslo do sudskih procesa, vinovnici ovakvih incidenata se samo nominalno kaznjavaju i to obicno uslovnom zatvorskom kaznom.


Rajmonda, sestra Gentjana Celnikua, vec se pomirila sa cinjenicom da ce se ubica njenog brata olako izvuci. "Godinu dana posle ubistva nista nije uradjeno, tako da nista ne ocekujem ni od ove istrage," kaze ona.


Joanisa Rizopulosa, policajca koji je ubio Celnikua, terete za "ubistvo iz nemara", koje za sobom povlaci zatvorsku kaznu od pet godina do dozivotne robije. Uprkos ozbiljnim optuzbama, Rizopulos je uz kauciju odmah pusten iz pritvora, a cak nije ni suspendovan sa duznosti.


U opticaju su razlicite verzije ovog incidenta. Na saslusanju pred istraznim sudijom 23. novembra 2001. godine, Rizopulos je izjavio da je krenuo prema Celnikuu, upozoravajuci ga da se ne pomera kada je video da Celniku zavlaci ruku u dzep od jakne. Celniku ga je potom nogom udario po ruci zbog cega je pistolj opalio. Ova izjava je u direktnoj suprotnosti sa prethodnom u kojoj je Rizopulos tvrdio da je pistolj opalio slucajno dok je pokusavao da stavi lisice na ruke mladom Albancu.


Nadlezni u policiji su nalozili pokretanje istrage, ali se u zajednickom izvestaju "Amnesty International" i Medjunarodne helsinske federacije kritikuje nacin na koji se istraga sprovodila. "Istrazni sudija je odbio da pozove ocevice koji su tokom preliminarne istrage dali izjave policiji. Zbog toga neke cinjenice nisu razjasnjene," kaze se u izvestaju.


Grcki Helsinski komitet potvrdjuje da se istraga uglavnom oslanjala na izjave Rizopulosovih kolega, za koje je verovatno ocekivati da budu pristrasni u ovom slucaju. Pokusaji policije da zrtvu prikazu kao opasnog kriminalca dodatno potvrdjuju ove sumnje.


Kada je javni tuzilac izlozio slucaj sudu u julu 2002. godine, tvrdilo se da je Celniku nosio noz u dzepu od jakne, mada nisu izneti nikakvi dokazi kojima bi se ta tvrdnja potkrepila.


Medjutim, Grcki helsinski komitet, koji zastupa porodicu zrtve, tvrdi da tuzioci ignorisu svedocenje Antonisa Karasa, ocevica koji je prosao pored kafea neposredno posle pucnjave.


Karas je izjavio da je video policiju kako pretrazuje les mladog Albanca i uklanja noz iz zadnjeg dzepa na pantalonama ili korice za noz prikacene na njegov kais. Nakon sto je telo uklonjeno sa mesta dogadjaja, noz je ostavljen na mestu gde je Celniku lezao.


Policajac koji je usmrtio Celnikua je potom ucestvovao u prikupljanju dokaza. Cak je rukovao spornim nozem sto predstavlja ocito krsenje pravila o proceduri u takvim slucajevima. Njegov pretpostavljeni je potom posvedocio da je zbog toga ukorio Rizopulosa, ali javni tuzilac izgleda ne smatra da se time dovodi u pitanje prihvatljivost ovakvog dokaznog materijala.


Javni tuzilac je vec promenio optuznicu protiv Rizopulosa. Umesto za "ubistvo iz nemara" Rizopulos se sada tereti za manje ozbiljno delo ubistva iz nehata, izjavio je Panajotis Dimitras iz Grckog helsinskog komiteta. "Imajuci u vidu sta se do sada dogadjalo sa ovim i drugim slucajevima koji se odnose na pripadnike manjina, plasim se da ce se Joanis Rizopulos izvuci bez ijednog dana provedenog u zatvoru," dodaje on.


Mada nepotpuna, cini se da zvanicna statistika o krivicnom gonjenju i presudama za policajce optuzene zbog mucenja ili zlostavljanja potvrdjuje ovakve sumnje. Izmedju 1996. i 2000. godine bilo je 163 prijave, od kojih je 121 odbacena, a krivicna istraga je pokrenuta u 42 slucaja. Medjutim, nijedan policajac do sada nije osudjen.


Zvanicna policijska statistika objavljena u martu 2001. godine pokazuje da su sprovedena 43 disciplinska postupka protiv pripadnika policije u 2000. godini. Protiv njih su podnete prijave zbog krsenja ljudskog dostojanstva, upotrebe psiholoskog zastrasivanja i nanosenja fizickih povreda. Nadlezni organi su proglasili samo jednog policajca krivim i novcano ga kaznili.


Grcki ministar unutrasnjih poslova Evangelos Malesios je demantovao da su manjine izlozene policijskoj brutalnosti. On je takodje negirao da su se zataskavali slucajevi te vrste. "Grcka je dnu liste zemalja u svetu po broju slucajeva krsenja ljudskih prava. Mi imamo nezavisan pravosudni sistem i postujemo odluke koje donose pravosudni organi," izjavio je Malesios za grcke medije.


Ipak, neki analiticari tvrde da odbijanje Atine da prizna postojanje krsenja ljudskih prava predstavlja samo deo opsteg odbijanja da se prizna samo postojanje manjina. Mada u zemlji vec dugo postoji slovenska, vlaska, romska i albanska manjina, Grci se jos uvek drze "balkanskog" koncepta homogene nacije koja se "mora" odupreti "najezdi" drugih etnickih grupa.


Pocetkom devedesetih, drustveni i demografski trendovi su se dramaticno izmenili, jer je stanovnistvo iz susednih drzava bilo u mogucnosti da u velikom broju emigrira po prvi put od 1945. godine. Prema nezvanicnim procenama, u Grckoj se trenutno nalazi oko 800.000 imigranata od kojih vise od polovine u zemlji boravi nelegalno. Albanci cine najbrojniju grupu od oko 350.000 do 400.000 lica, a ostali su pretezno Bugari i Rumuni.


"Tokom protekle decenije, Grci su polako poceli da shvataju da mi uistinu nismo homogeno drustvo i to je izazvalo neka veoma snazna osecanja," pomocnik grckog ombudsmana Georg Kaminis je izjavio za dnevni list "Elefterotipija", precutno priznajuci postojanje ovog problema.


Do ove iskrene izjave je doslo posle objavljivanja izvestaja delegacije Evropskog komiteta za prevenciju torture koji je bio u poseti grckim institucijama zaduzenim za odrzavanje reda i zakona. U izvestaju se kaze da "delegacija nije mogla da ne uoci omalovazavajuci odnos nekih pripadnika policije pri pomenu pritvorenih lica, pogotovo onih albanskog porekla".


Izvestaj "Amnesty International"-a navodi pet drugih slucajeva u kojima su policajci krivicno gonjeni zbog ubistva ili smrtnog ranjavanja pripadnika drugih nacionalnosti. Tri zrtve su bile romske nacionalnosti, jedan Srbin i jedan Grk koji se nasao na spisku jer je jedan od policajaca rekao istraznom sudiji: "Mislili smo da se radi o nekom Ciganinu."


Za to vreme, Rajmonda Celniku je provela godisnjicu ubistva svog brata u Grckoj, iscekujuci da ubica bude konacno priveden pravdi. "Moje roditelje u Albaniji je ova tragedija dovela do ludila. Jedva cekam da napustim Grcku i necu zuriti da se vratim. Mi smo ovde zaista gradjani treceg reda," kaze ona.


Cini se da je njeno iskustvo tipicno za ozaloscenu rodbinu zrtava policijske brutalnosti. Za njih je grcki pravosudni sistem dug i vijugav put koji ne vodi nikuda.


Gazmend Kaplani je nezavisni novinar iz Grcke, a Jeta Dzara je slobodni novinar u Londonu.