Glasine o Milosevicevom azilu

Spekulacije da se Slobodan Milosevic sprema da napusti zemlju dostigle su vrhunac u sredu kada je njegova zena Mira Markovic otisla u kratku posetu Moscow.

Diplomatski izvor iz Moscow potvrdio je da ju je na aerodromu sacekao predsednkov brat, jugoslovenski ambasador u Moscow, Borislav Milosevic. "To je bila privatna poseta i mogu jos reci da se gospodja Markovic nije srela nijednog zvanicnika vlade", izjavio je jos jedan izvor za IWPR.

Zvanicni mediji u Beogradu nisu preneli vesti o ovom putovanju i spekulacije da Markovic zahteva pregovore o eventualnom azilu za nju i njenu porodicu nisu potvrdjene niti odbacivane.

U medjuvremenu, podgoricke dnevne novine "Vijesti" objavile su da je Mirjana Markovic pretrpela nervni slom sto je dovelo do njenog brzog povratka u Beograd. Izvori unutar Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS, odbacili su ovu mogucnost i rekli da je predsednikova zena imala "manje srcane smetnje".

Milosevicevo ponasanje u sredu nije pruzalo nikakve znake da se on mozda sprema da zatrazi azil. Imao je dva sastanka, jedan sa politickim i regionalnim rukovodstvom SPS, drugi sa najvecim zvanicnicima SPS , Jugoslovenske udruzene levice, JUL, i crnogorske Socijalisticke narodne partije, SNP, na cijem se celu nalazi jugoslovenski premijer, Momir Bulatovic.

Izvor SPS koji je prisustvovao jednom od ovih sastanaka kaze da je Milosevic uspeo da "okupi uzdrmane redove njegove partije". Sledeceg dana on je zatrazio drugi krug glasanja u predsednickim izborima i te noci je drzavna televizija, RTS, prenela snimke Milosevica i clanova njegove partije koji su bili u dobrom raspolozenju.

Isti izvor tvrdi da je generalni sekretar SPS, Gorica Gajevic, rekla zvanicnicima da su televizijski snimci neraspolozenog rukovodstva JUL-a izazvali gnusanje predsednika.

"Predsednik je odavao utisak odlucnosti i snage. Verujem da smo zaustavili moguca otcepljenja i da nece biti krize u ovoj partiji sve do drugog kruga glasanja", dodao je ovaj izvor, odbacivsi tvrdnje Mladjana Dinkica, uticajnog protivnika rezima da su mnogi Milosevicevi zvanicnici vec napustili Srbiju.

Za vreme zatvorenog dela ove sednice, prica se da je Milosevic odbacio spekulaciju o bezanju u inostranstvo kao "propagandne kojestarije". Medjutim, nije mogao da negira sastanak za grckim ministrom za spoljne poslove, Carlos Papouliasom u Beogradu proslog ponedeljka.

Izvor SPS za IWPR tvrdi da je dve nedelje pre pocetka izbora, Papoulias dosao sa predlogom za moguci politicki azil pod nazivom grcko-ruski predlog. Milosevicu je receno da ukoliko mirno napusti vlast, mogao bi se organizovati azil u Rusiji ili nekoj bivsoj sovjetskoj drzavi, plan sa kojim se navodno slozila vecina zemalja Evropske zajednice.

Posao da se nagovore Sjedinjene Drzave da prihvate ovaj aranzman, pripao bi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, kaze ovaj izvor. Medjutim, Milosevic je glatko odbio ovaj predlog, tvrdeci da ce ubedljivo pobediti na izborima. Papoulias, jedan od malobrojnih zapadnih diplomata kojima Milosevic jos uvek veruje, informisao ga je da ce ovaj predlog vaziti i posle izbora "ali ne za dugo", dodao je ovaj izvor.

Mnogi mediji objavili su u ponedeljak da je sastanak izmedju Putina i nemackog kancelara Gerharda Schroedera bio posvecen jugoslovenskim izborima i pronalasku izaza za Milosevica. Moscow je zvanicno odbacila informacije da je u toku sastanka diskutovano o azilu, medjutim, u sredu je nemacki minister Ludvig Folmenr javno podrzao ideju nekadasnjeg jugoslovenskog premijera Milana Panica, da bi Rusija mogla dati Milosevicu azil. "Pruzanje azila Milosevicu mnogo je razumnije od rizikovanja gradjanskog rata", izjavio je on.

Diplomatski izvor IWPR-a u Rusiji tvrdi da iako Putin nije odusevljen projektom pruzanja skrovista Milosevicu u Rusiji, on to smatra za poslednje sredstvo. Ovaj izvor neuverljivo dodaje da bi "idealni scenarijo za Ruse bio da Kostunica postane predsednik SRJ, a Milosevic njen premijer".

Istu ideju predlozio je u cetvrtak zvanicni sef JUL-a i bliski saradnik Mire Markovic, Ljubisa Ristic. "Premijer ima stvarnu vlast u SRJ, zato cemo zahtevati da Milosevic bude premijer. Cak iako predsednicka funkcija pripadne Kostunici, Milosevic ce biti premijer", izjavio je on za italijanske novine "Manifesto", tvrdeci da bi ovakav aranzman zadovoljio Zapad koji zeli "po svaku cenu" da Milosevic napusti predsednicki polozaj.

Nekadasnji mirovni pregovarac EU, Lord David Owen predlaze da Milosevic prizna Kostunici pobedu, a da ga ovaj naimenuje za ambasadora u Pekingu, gde bi uzivao pokroviteljstvo kineskih vlasti. Iako nerealna, Owenova ideja je mudra jer u sebi sjedinjava politicki polozaj i medjunarodne garancije koje Milosevic smatra svojom najboljom zastitom

Kakvagod bila taktika predsednika, sledecih desetak dana zavisi od opozicije. Prvo pitanje je da li ce uspeti da organizuje masovne proteste i opsti strajk. Ukoliko im to podje za rukom, da li ce Milosevic odustati od primene sile sve do odrzavanja drugog kruga izbora zakazanih za 8.oktobar.

On ce verovatno od toga odustati jer veruje da na taj nacin Kostunicu stavlja pred tesku dilemu - ili da se suprotstavi drugom krugu glasanja i tako izadje iz igre ili da u njima ucestvuje, sto ce verovatno za njega predstavljati ponizenje. Misli se da Milosevic veruje da je ova dilema stvorila prostor za pregovore za opozicijom, u kojima ce SPS zahtevati deo vlasti i politicku funkciju za predsednika.

Ukoliko Milosevic ne pobedi u drugom krugu glasanja ili ne postigne kompromis u kome mu sleduje politicki polozaj, ostale opcije su upotreba sile, ili egzil. Verovatno je azil bio tema razmisljanja Milosevica i njegovog kruga pre vise od godinu dana, medjutim, tome se trenutno ne pridaje tolika vaznost.

Milosevic je u cosku, ali jos nije gotov.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik IWPR.