Evropa veruje Beogradu

Beograd pravi krupne korake ka evropskoj integraciji, uprkos zabrinutosti zbog krsenja ljudskih prava.

Evropa veruje Beogradu

Beograd pravi krupne korake ka evropskoj integraciji, uprkos zabrinutosti zbog krsenja ljudskih prava.

Tuesday, 6 September, 2005

Proslonedeljni prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope pokazuje da resenost Saveta da podrzi razracunavanje sa Milosevicevim nasledjem u zemlji potiskuje u drugi plan zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava i ogranicavanja demokratskih sloboda posle ubistva premijera Zorana Djindjica.


Medjunarodna zajednica ocigledno zeli da pokaze da ohrabruje Beograd u akciji protiv mafije i osumnjicenih za ratne zlocine - sto su bile dve najvece prepreke reformskim procesima u zemlji i integraciji u evropske i svetske organizacije. Izgleda da je Zapad procenio da uklanjanje ove dve rak-rane srpskog drustva ne moze biti obavljeno bez izvesnog ogranicavanja osnovnih sloboda.


Na ceremoniji povodom prijema koja je odrzana 3.aprila u Strazburu, Savet Evrope je pozeleo dobrodoslicu Beogradu, ali je u isto vreme izrazena zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava. "Imamo razumevanja za razloge zbog kojih je vlada u Beogradu donela odluku (o uvodjenju vanrednog stanja)", izjavila je Verena Tejlor, specijalni predstavnik Saveta u Srbiji i Crnoj Gori. "Neke od stvari koje saznajemo (ipak) deluju zabrinjavajuce."


Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic je rekao: "Svesni smo cinjenice da nas prijem u Savet Evrope nije samo pocast, i da to podrazumeva i mnoge obaveze. Danas smo ucinili prvi korak - za nas veliki korak napred - ka integraciji u Evropu."


Mnogi u medjunarodnoj zajednici vide prijem u Savet Evrope kao cin koji treba da ohrabri Srbiju i Crnu Goru u nameri da prevlada Milosevicevu eru i nastavi sprovodjenje ekonomskih i politickih reformi.


Neki predstavnici zapadne diplomatije bili su uvereni da ce Djindjicevo ubistvo ozbiljno destabilizovati Srbiju i Crnu Goru i njene susede, i ojacati nacionalisticke snage i one koji lobiraju protiv Haga.


Odsustvo Beograda iz evropskih institucija usporava ekonomski i drustveni razvoj, izjavio je Dragoljub Micunovic, predsednik skupstine novog saveza. "Prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope vidim kao jasan politicki signal da je Evropa zaista zainteresovana za odrzavanje stabilnosti i razvoja, kao i za nasu integraciju u evropske tokove", izjavio je Micunovic.


I zaista, britanski ministar za odnose sa EU, Denis Meksejn, posetio je Beograd 6.aprila i izjavio da London podrzava mere koje Vlada Srbije preduzima u cilju hapsenja Djindjicevih ubica i drugih kriminalaca, ukljucujuci i one koje trazi Hag.


Amerika, takodje, zeli da osigura da Srbija i Crna Gora nastavi sadasnjim putem, pa su i administracija i americke kompanije spremne da u tom smislu podrze Beograd.


Pomoc u procesu privatizacije obezbedjuje Agencija SAD za medjunarodni razvoj, USAID, koja je u martu pokrenula dvogodisnji program za organizaciju transparentnih i trzisno orijentisanih aukcija, tendera i procedura za restruktuiranje u Srbiji.


Kompanija US Steel objavila je 1.aprila da ce kupiti Sartid, srpsku celicanu koja je u stecaju, za iznos od 23 miliona dolara, uz obavezu da investira 150 miliona dolara u naredne tri godine i zadrzi 6.500 zaposlenih. Beograd se nada da ce to ohrabriti dalje investicije sa Zapada, koje su zemlji toliko potrebne.


Prosle nedelje - dolazeci u Beograd u okviru diplomatske turneje koja je imala za cilj da izgladi transatlantska neslaganja u vezi sa ratom u Iraku - Kolin Pauel je podrzao politiku Beograda i izrazio saucesce Djindjicevoj porodici. Takodje je rekao da Srbija i Crna Gora moze racunati na pomoc Amerike, i da ce dobiti podrsku Vasingtona za evro-atlantske integracije, kada se jednom obracuna sa kriminalom, sprovede reforme i ispuni obaveze prema Hagu.


Na ohrabrenja koja stizu iz Evrope i SAD Beograd je odgovorio intenzivirajuci saradnju sa Hagom ukidanjem odredbi zakona koje ogranicavaju mogucnosti za izrucenja Tribunalu. Date su i garancije da ce biti sprovedene temeljne istrage o tome gde se nalaze osumnjiceni za ratne zlocine kao sto su bivsi komandant bosanskih Srba Ratko Mladic i bivsi oficiri JNA Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic.


Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Goran Svilanovic, potvrdio je da prijem u Savet Evrope znaci da vlada sada ima obavezu da "obezbedi da ratni zlocinci budu izvedeni pred lice pravde".


Vodece organizacije za zastitu ljudskih prava iskoristile su prijem u Savet Evrope da skrenu paznju na izvestan broj slucajeva krsenja ljudskih prava za vreme vanrednog stanja, kao sto su zabrana komunikacije izmedju pritvorenika i njihovih porodica i advokata, ili optuzbe za los tretman i mucenje pritvorenih.


"Ulazak u Savet Evrope nije samo ceremonija prijema u Strazburu. To ukljucuje i konkretne korake da se ispostuju odredjeni politicki standardi", izjavila je Elizabet Anderson, visi predstavnik organizacije Human Rights Watch.


Izrazena je zabrinutost i zbog zatvaranja odredjenih medija, otpustanja ili uklanjanja nekih nezavisnih sudija, i osnivanja parlamentarne komisije koja treba da ispita rad novinara koji su kritikovali Djindjica dok je bio ziv.


Daniel Sunter je urednik i kooridnator IWPR-a u Beogradu.


Support our journalists