Evropa veruje Beogradu

Proslonedeljni prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope pokazuje da resenost Saveta da podrzi razracunavanje sa Milosevicevim nasledjem u zemlji potiskuje u drugi plan zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava i ogranicavanja demokratskih sloboda posle ubistva premijera Zorana Djindjica.

Medjunarodna zajednica ocigledno zeli da pokaze da ohrabruje Beograd u akciji protiv mafije i osumnjicenih za ratne zlocine - sto su bile dve najvece prepreke reformskim procesima u zemlji i integraciji u evropske i svetske organizacije. Izgleda da je Zapad procenio da uklanjanje ove dve rak-rane srpskog drustva ne moze biti obavljeno bez izvesnog ogranicavanja osnovnih sloboda.

Na ceremoniji povodom prijema koja je odrzana 3.aprila u Strazburu, Savet Evrope je pozeleo dobrodoslicu Beogradu, ali je u isto vreme izrazena zabrinutost zbog krsenja ljudskih prava. "Imamo razumevanja za razloge zbog kojih je vlada u Beogradu donela odluku (o uvodjenju vanrednog stanja)", izjavila je Verena Tejlor, specijalni predstavnik Saveta u Srbiji i Crnoj Gori. "Neke od stvari koje saznajemo (ipak) deluju zabrinjavajuce."

Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marovic je rekao: "Svesni smo cinjenice da nas prijem u Savet Evrope nije samo pocast, i da to podrazumeva i mnoge obaveze. Danas smo ucinili prvi korak - za nas veliki korak napred - ka integraciji u Evropu."

Mnogi u medjunarodnoj zajednici vide prijem u Savet Evrope kao cin koji treba da ohrabri Srbiju i Crnu Goru u nameri da prevlada Milosevicevu eru i nastavi sprovodjenje ekonomskih i politickih reformi.

Neki predstavnici zapadne diplomatije bili su uvereni da ce Djindjicevo ubistvo ozbiljno destabilizovati Srbiju i Crnu Goru i njene susede, i ojacati nacionalisticke snage i one koji lobiraju protiv Haga.

Odsustvo Beograda iz evropskih institucija usporava ekonomski i drustveni razvoj, izjavio je Dragoljub Micunovic, predsednik skupstine novog saveza. "Prijem Srbije i Crne Gore u Savet Evrope vidim kao jasan politicki signal da je Evropa zaista zainteresovana za odrzavanje stabilnosti i razvoja, kao i za nasu integraciju u evropske tokove", izjavio je Micunovic.

I zaista, britanski ministar za odnose sa EU, Denis Meksejn, posetio je Beograd 6.aprila i izjavio da London podrzava mere koje Vlada Srbije preduzima u cilju hapsenja Djindjicevih ubica i drugih kriminalaca, ukljucujuci i one koje trazi Hag.

Amerika, takodje, zeli da osigura da Srbija i Crna Gora nastavi sadasnjim putem, pa su i administracija i americke kompanije spremne da u tom smislu podrze Beograd.

Pomoc u procesu privatizacije obezbedjuje Agencija SAD za medjunarodni razvoj, USAID, koja je u martu pokrenula dvogodisnji program za organizaciju transparentnih i trzisno orijentisanih aukcija, tendera i procedura za restruktuiranje u Srbiji.

Kompanija US Steel objavila je 1.aprila da ce kupiti Sartid, srpsku celicanu koja je u stecaju, za iznos od 23 miliona dolara, uz obavezu da investira 150 miliona dolara u naredne tri godine i zadrzi 6.500 zaposlenih. Beograd se nada da ce to ohrabriti dalje investicije sa Zapada, koje su zemlji toliko potrebne.

Prosle nedelje - dolazeci u Beograd u okviru diplomatske turneje koja je imala za cilj da izgladi transatlantska neslaganja u vezi sa ratom u Iraku - Kolin Pauel je podrzao politiku Beograda i izrazio saucesce Djindjicevoj porodici. Takodje je rekao da Srbija i Crna Gora moze racunati na pomoc Amerike, i da ce dobiti podrsku Vasingtona za evro-atlantske integracije, kada se jednom obracuna sa kriminalom, sprovede reforme i ispuni obaveze prema Hagu.

Na ohrabrenja koja stizu iz Evrope i SAD Beograd je odgovorio intenzivirajuci saradnju sa Hagom ukidanjem odredbi zakona koje ogranicavaju mogucnosti za izrucenja Tribunalu. Date su i garancije da ce biti sprovedene temeljne istrage o tome gde se nalaze osumnjiceni za ratne zlocine kao sto su bivsi komandant bosanskih Srba Ratko Mladic i bivsi oficiri JNA Veselin Sljivancanin i Miroslav Radic.

Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore, Goran Svilanovic, potvrdio je da prijem u Savet Evrope znaci da vlada sada ima obavezu da "obezbedi da ratni zlocinci budu izvedeni pred lice pravde".

Vodece organizacije za zastitu ljudskih prava iskoristile su prijem u Savet Evrope da skrenu paznju na izvestan broj slucajeva krsenja ljudskih prava za vreme vanrednog stanja, kao sto su zabrana komunikacije izmedju pritvorenika i njihovih porodica i advokata, ili optuzbe za los tretman i mucenje pritvorenih.

"Ulazak u Savet Evrope nije samo ceremonija prijema u Strazburu. To ukljucuje i konkretne korake da se ispostuju odredjeni politicki standardi", izjavila je Elizabet Anderson, visi predstavnik organizacije Human Rights Watch.

Izrazena je zabrinutost i zbog zatvaranja odredjenih medija, otpustanja ili uklanjanja nekih nezavisnih sudija, i osnivanja parlamentarne komisije koja treba da ispita rad novinara koji su kritikovali Djindjica dok je bio ziv.

Daniel Sunter je urednik i kooridnator IWPR-a u Beogradu.