Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Ekstremisti prete prebezima iz vodece kosovske partije

Razdor u redovima Demokratskog saveza Kosova je uzburkao strasti, ali je malo verovatno da ce na kratak rok ugroziti pozicije najvece kosovske politicke stranke.
By Muhamet Hajrullahu

Edita Tahiri, donedavno visoki zvanicnik najvece politicke partije kosovskih Albanaca, Demokratskog saveza Kosova, LDK, strahuje za svoju zivot nakon sto je odlucila da napusti ovu stranku i osnuje novi politicki pokret.


Bivsa clanica partijskog predsednistva je, zajedno sa jos jednom koleginicom iz stranke, Edi Sukriju, napustila LDK da bi 27. maja saopstila da ce formirati Demokratsku alternativu Kosova, ADK.


Ovaj raskol unutar najvece politicke stranke uzburkao je strasti na sto ukazuje i upozorenje koje je 12. jula uputila malo poznata nacionalisticka organizacija "Bezbednost domovine" preteci da su zivoti svima koji napuste stranku u opasnosti.


"Upozoravamo sve dezertere koji pokusavaju da sabotiraju rad Demokratskog saveza Kosova na terenu da ce za to platiti svojim zivotom", kaze se u gnevnoj poruci.


Autori pisma su jasno stavili do znanja da misle na "buntovne zene" kao sto je Tahirijeva koja je napustila redove LDK.


Nerasvetljeni incident je bacio senku na predstojece oktobarske opste izbore na Kosovu na kojima ce stanovnici pokrajine glasati za nove clanove parlamenta.


Demokratski savez Kosova, koga predvodi Ibrahim Rugova, aktuelni predsednik Kosova, najstarija je politicka organizacija etnickih Albanaca u pokrajini. Od svog osnivanja 1989. godine, ova politicka organizacija je, prakticno bez ikakvog ozbiljnog izazova svom autoritetu, upravljala kosovskim Albancima, osvajajuci redovno na izborima vise glasova od bilo koje druge politicke stranke.


Na poslednjim opstim izborima 2001. godine, Demokratski savez Kosova je osvojio 45,6 odsto glasova sto je bilo vise od bilo koje druge politicke partije, ali nedovoljno da bi samostalno formirao vladu. Usled toga, Kosovom je od tada upravljala krhka koalicija Demokratskog saveza Kosova, LDK, Demokratske partije Kosova, PDK, i Saveza za buducnost Kosova, AAK.


Istrazivanja javnog mnjenja sugerisu da je podrska najvecoj kosovskoj politickoj stranci opala tokom proteklih meseci cime bi se moglo objasniti zasto je slucaj Tahirijeve izazvao takav gnev.


Istrazivanje koje je u junu mesecu ove godine sprovela agencija "Index Kosova Survey", partnerska organizacija "Gallup International"-a, pokazuje da vise od deset odsto onih koji su podrzavali LDK u julu 2003. godine to vise nece ciniti.


Kriticari kazu da je malo verovatno da ce LDK ponovno osvojiti naklonost i poverenje ovih biraca ukoliko bude odbijala da temeljno izmeni sopstveni arhaicni, monolitni karakter i nacin rada.


Posto se pozalila da je policija nije cak ni kontaktirala – a kamoli ponudila zastitu – u vezi sa pretnjama smrcu, Tahirijeva je izjavila da zabrinutost za sopstvenu bezbednost nece predstavljati nepremostivu smetnju u njenoj kampanji, niti ce je naterati da zazali zbog napustanja Demokratskog saveza Kosova.


Iznoseci razloge za odlazak, ona je navela narastajuce nezadovoljstvo biraca politickim procesom, koje se manifestovalo slabim odzivom na proslim izborima, potom nedostatak demokraticnosti u radu unutrasnjih struktura LDK i autokratski nacin upravljanja strankom, okrivljujuci za to partijskog lidera sklonog centralizmu – Ibrahima Rugovu.


"Martovski dogadjaji su dodatno ukazali na ovaj razdor", rekla je ona misleci na izliv etnicki motivisanih nemira tokom kojih je na hiljade kosovskih Srba proterano iz svojih kuca.


"Posto nisam uspela da pokrenem unutrasnje promene u Demokratskom savezu Kosova – mada sam to pokusavala da ucinim jos od okoncanja oruzanog sukoba, formirala sam novu politicku stranku", dodala je ona. "Jasno je da je Kosovu neophodan razvoj novih politickih alternativa".


Ipak, ostaje da se vidi da li ce bilo koja od ovih alternativnih politickih grupacija preuzeti deo glasackog tela Demokratskog saveza Kosova.


Politicki program Demokratske alternative Kosova, ADK, ciji su ciljevi "nezavisnost, mir i prosperitet" se, na prvi pogled, malo razlikuje od programa Demokratskog saveza Kosova, LDK.


Birace bi, mozda, moglo privuci obecanje Tahirijeve da ce boriti protiv sadasnjih trendova na Kosovu, za koje tvrdi da su "lidere ucinili bogatijima, a obicne gradjane siromasnijima".


ADK insistira da ce ova politicka partija objaviti rat korupciji u lokalnim i medjunarodnim institucijama, te da ce prioritet biti privredni razvoj, ali se pri tome ne iznose detalji o tome kako bi se ovi ciljevi ostvarili.


Politicki analiticari kazu da bi ova slabost u politickoj platformi mogla onemoguciti ovu partiju da ostvari ozbiljan uticaj na kosovsku politicku scenu.


Skeljzen Malici, jedan od vodecih politickih analiticara medju kosovskim Albancima, kaze da je malo verovatno da ce Demokratski savez Kosova izgubiti mnogo glasaca zbog stvaranja nove politicke stranke.


"Ova politicka formacija nije imala vremena da konsoliduje svoje snage, niti da izradi novi program, tako da verovatno nece uspeti da osvoji vise od dva poslanicka mandata u parlamentu", rekao je Malici.


"Ono sto bi zaista predstavljalo alternativu za kosovske birace bi bio jedan veliki novi pokret koji bi obuhvatio sve nove politicke inicijative umesto novih malih entiteta koji ce jedva osvojiti vise od pet odsto glasova", dodaje on.


Ostale politicke novine koje Malici pominje su novi gradjanski pokret nazvan "Ora", na cijem je celu istaknuti izdavac i intelektualac Veton Suroi, i Azem Vlasi, bivsi istaknuti kosovski komunisticki lider u Titovo vreme, koji se sada pridruzio Socijaldemokratskoj partiji Kosova, PSDK.


Pokreti kao sto su "Ora", ADK i PSDK bice jedni drugima rivali u borbi za osvajanje naklonosti biraca koji su razocarani rezultatima Demokratskog saveza Kosova u proteklih petnaest godina i sporim razvojem institucija kosovskih Albanaca nakon zavrsetka rata u pokrajini.


Medjutim, pojavljivanje ovih inicijativa na politickoj sceni jasno ukazuje na demokratizovanje atmosfere u pokrajini. One, takodje, predstavljaju svezu krv na kosovskoj politickoj sceni.


U ovom trenutku, oni se, ipak, jedino mogu nadati da ce ugroziti sanse Demokratskog saveza Kosova da samostalno formira novu vladu nakon predstojecih izbora.


U medjuvremenu, i policija i politicari su u nedoumici u pogledu identiteta anonimnih ekstremista koji su uputili pretnje Editi Tahiri.


"Ne mislim da ce ova tajanstvena organizacija imati ikakvog uticaja na odluke ljudi da napuste ili ostanu u Demokratskom savezu Kosova jer niko ne zna ko su oni kao ni ko stoji iza njih", smatra Malici.


Refki Morina iz Kosovske policijske sluzbe, KPS, je izjavio za IWPR da se policija ozbiljno odnosi prema ovim pretnjama, te da istrazuje ko bi mogao stajati iza njih.


"Regionalna jedinica Kosovske policijske sluzbe i medjunarodna policija rade na ovim slucajevima, ali nismo uspeli da utvrdimo nista konkretno u ovom trenutku", rekao je Morina.


Muhamet Hajrulahu je polaznik IWPR kursa iz novinarstva organizovanog uz podrsku OEBS-a.