Ekstradicija Podelila Novu Demokratsku Vlast

Kada je helikopter holandske armije u petak, sat i po posle ponoci, spustio Slobodana Milosevica u dvoriste Seveningena, pritvorske jedinice Haskog tribunala, bio je to najradikalniji potez reformske vlade u Beogradu do sada.

"Privodjenje Slobodana Milosevica u Hag veliki je dan za medjunarodnu pravdu", odusevljeno je reagovao predsednik Tribunala Klod Zorda.

Milosevicevo poslednje putovanje pocelo je sedam i po casova ranije, u celiji njegovog beogradskog zatvora, gde se nalazio od 1. aprila.

Prvi deo transporta za Hag organizovala je srpska tajna policija, koja je Milosevica odvezla automobilom do 25 kilometara udaljenog beogradskog aerodroma Surcin.

Tamo je, na samoj pisti, u cetvrtak oko 18.45 nekadasnji jugoslovenski predsednik predat sluzbenicima Haskog tribunala, koji su ga avionom transportovali do 15 minuta leta udaljene baze NATO u Tuzli, u severoistocnoj Bosni.

Dva sata kasnije Milosevic je transportnim avionom britanskog kraljevskog vazduhoplovstva iz Tuzle poleteo put baze Valkenburg, desetak kilometara severno od Haga.

Iako je Milosevicev odlazak mesecima pripremala jugoslovenska vlast, on je u Hag otisao na osnovu odluke Vlade Srbije na celu sa Zoranom Djindjicem.

Prosle nedelje Savezna vlada je, posle mesec dana neuspelih pregovora sa Socijalistickom narodnom partijom, SNP, crnogorskim partnerom u jugoslovenskoj vlasti, donela Uredbu, koja je omogucavala izrucenje Milosevica i ostalih koje je Hag optuzio za ratne zlocine.

Ali, tu odluku je kao neustavnu oborio Savezni ustavni sud, u kome su sedele sudije iz Milosevicevog vremena.

Vec u cetvrtak popodne munjevito je reagovala Vlada Srbije i na sebe preuzela odgovornost za izrucenje pozivajuci se na Statut Tribunala, koji je nadredjen lokalnim sudovima.

Ironija sudbine htela je da se Vlada Srbije protiv optuzbi da deluje uprkos odluci Saveznog ustavnog suda, pozvala upravo na jednu odredbu Ustava Srbije, kojom se Milosevic krajem 80-ih stitio od savezne drzave.

Prema toj odredbi, ukoliko je neka savezna odluka donesena protiv interesa Srbije, republicki Ustav dozvoljava Srbiji da tu odluku suspenduje.

Odluku Ustavnog suda Djindjic je odbacio kao "ugrozavanje buducnosti Srbije".

Poimenicno pominjuci ministre koji su glasali za odluku vlade, Djindjic je rekao da je samo jedan od njih glasao protiv Milosevicevog izrucenja - Obren Joksimovic, ministar zdravlja iz Kostunicine Demokratske stranke Srbije, DSS.

Drugog ministra iz DSS Aleksandra Pravdica, potpredsednika Vlade, takodje, nije bilo medju prisutnima na sastanku.

Iz kabineta Vojislava Kostunice, cije je izjasnjavanje u "haskoj kampanji" bilo veoma dvosmisleno, saopsteno je da savezni predsednik nije bio upoznat sa Milosevicevim izrucenjem.

Ostro ga je, medjutim, demantovao Djindjic tvrdeci da je Kostunicu o namerama Vlade Srbije upoznao jos u ponedeljak.

On mu je, kaze, saopstio da, ako Ustavni sud ponisti saveznu uredbu, "postoje dve opcije".

"Jedna je da ja podnesem ostavku i napustim mesto u Vladi jer ne mogu da snosim odgovornost za sudbinu zemlje", rekao je Djindjic. "Druga je da… Vlada Srbije preuzme ingerencije u skladu sa ovlascenjima koje joj pruza Ustav Srbije".

"U telefonskom razgovoru je ostalo u vazduhu da mora da se saradjuje s Hagom i da svako drugo resenje vodi u propast", rekao je Djindjic o svom kontaktu sa Kostunicom.

Kostunica je, medjutim, ostro optuzio Djindjicevu vladu da je izrucenjem Milosevica prekrsila Ustav i zakone, optuzivsi ga da "ozivljava nedemokratske elemente nekadasnje Miloseviceve politike."

Kostunicina ljutnja je razumljiva ako se zna da je na putu da mnogo izgubi Milosevicevim hapsenjem.

Obe sukobljene strane smatraju da ih je Kostunica izdao: Milosevicevi poklonici verovali su da jugoslovenski predsednik, koji se legitimise kao "patriota", nece dozvoliti izrucenje.

"Neka vodi Kaliforniju, a nasu drzavu sigurno nece posle ovoga sto se dogodilo", porucili su mu u cetvrtak uvece promilosevicevski demonstranti koji su se okupili u centru Beograda.

S druge strane, njegovi partneri iz vladajuce koalicije, DOS, optuzuju ga da je opstruirao izrucenje i izvukao se iz DOS-ovog lanca odgovornosti za taj cin.

Istovremeno, veoma je ugrozena Kostunicina pozicija saveznog predsednika buduci da se SRJ nasla u najdubljoj krizi posle Milosevica.

Nije, medjutim, najveci problem savezne drzave pretnja crnogorske SNP da ce napustiti koaliciju sa DOS u saveznom parlamentu. "Ostacemo cvrsti u svom stavu. To je kraj koalicije", ostro je reagovao na izrucenje Milosevica Predrag Bulatovic, lider SNP. "Posle ovoga vise nema razgovora sa DOS-om".

Iz vlade Srbije sve cesce se moze cuti da je izrucenje Milosevica pokazalo da Srbiji nisu potrebni savezna drzava i savez sa Crnom Gorom.

"To da oni upravljaju Srbijom iz Podgorice nije dobro resenje", kaze Djindjic.

Zato je odlukom Vlade Srbije o Milosevicevom izrucenju savezna drzava kao nadredjena republikama stavljena ad acta, a Kostnica prakticno razvlascen. Medjutim, ova pobeda bi se uskoro mogla pokazati Pirovom pobedom.

Izgleda da se odluci srpskog premijera o izrucenju Milosevica protive neki elementi specijalnih snaga.

Sudeci po izvoru IWPR-a, noc pre hapsenja Milosevica jedna specijalna jedinica policije dobila je zadatak da uhapsi jednog od svojih komandanata, koji se nalazi na zapecacenoj optuznici zbog Kosova. Isti izvor tvrdi da je jedinica sabotirala zadatak tako sto je svom nekadasnjem komandantu omogucila da izbegne hapsenje i napusti Srbiju. Dan kasnije iz Srbije u RS sklonio se i Milorad Ulemek Legija, bivsi komandant specijalne jedinice Drzavne bezbednosti. I njegov odlazak obezbedila je policija.

Ali, vlast u Beogradu vise ne moze nazad: hapsenja ce biti nastavljena.

Nakon izrucenja Milosevica Hagu, pozicija Jugoslavije na medjunarodnom planu znatno je popravljena. Vreme ce pokazati kakve ce sve posledice ovaj dogadjaj imati na unutrasnjem planu.

Zeljko Cvijanovic je redovni dopisnik sarajevskog lista "Dani".