Dubrovacka optuznica uznemirila Crnogorce

Od kako je Tribunal u Hagu pocetkom ovog meseca podigao optuznice za zlocine pocinjene na dubrovackom ratistu 1991.godine, u Crnoj Gori neki ne spavaju mirno.

Hag jos nije objavio imena optuzenih ali je rekao da se optuzbe odnose na Jugoslovensku narodnu armiju, JNA, i njen napad na ovaj grad i okolinu do kojeg je doslo pre deset godina.

"Nekoliko licnosti optuzeno je da je prekrsilo pravila Zenevske konvencije kao i pravila i obicaje rata", kaze se u saopstenju Haga.

Brojni dobrovoljci i pripadnici tadasnje crnogorske Teritorijalne odbrane i JNA izvrsili su napad na Dubrovnik, prastari hrvatski grad i svetski poznato letovaliste u oktobru 1991.godine.

Stanovnici regiona Konavla prisecaju se kako su crnogorski vojnici i pripadnici paravojnih formacija palili, krali, ubijali i rusili zidine drevnog grada Dubrovnika.

Varvarstvo je bilo takvih razmera da ih se gnusala cak i srpska rezimska stampa. Tako je beogradska "Politika" u zimu 1991.godine objavila tekst o "crnogorskom divljastvu" oko Dubrovnika.

Nakon tromesecne opsade, vojnici su se vratili sa "trofejima" sa ratista - od prsuta i stoke pokupljene oko Dubrovnika, do cuvenih svetskih pica i parfema pokradenih po tamosnjim free shopovima i umetnickih dela skinutih iz galerija i kuca.

O ubistvima na ratistu svedoci crnogorska stampa, ciji su ratni reporteri izvestavali o bitkama oko Dubrovnika.

Plan je bio jasan: od Dubrovnika je trebalo napraviti "slobodnu republiku" pod srpsko-crnogorskom upravom. Sada je doslo vreme da se za zlocine plati.

Sa moralnog stanovista samo mala grupa ljudi okupljena oko Liberalnog saveza, Socijaldmokratske partije, nezavisnih medija i antiratnog pokreta moze danas biti mirna. Osim njih te 1991.godine ostali su zlocine nemo posmatrali, deo Crnogoraca je direktno ucestvovao, a politicki vrh ga je podsticao.

Optuznica Tribunala odnosi se na pocinjene zlocine, unistavanje istorijskih spomenika i sela i bez sumnje ce izazvati nespokojstvo mnogih.

Iako se u Podgorici spekulise da se na zatvorenoj haskoj listi za sada nalaze samo imena visokih vojnih funkcionera, koji su rukovodili akcijom, izvesno je da otvaranje optuznica sa strahom cekaju i crnogorski politicari iz tog doba.

Prema saznanjima IWPR u Hagu posjeduju obimnu dokumentaciju o umesanosti crnogorskog politickog vrha u rat oko Dubrovnika.

Krajem novembra prosle godine u Podgorici je boravio tim haskih istrazitelja, predvodjen Clintom Williamsonom. Tada su ispitani mnogi svedoci, direktni ucesnici pohoda na Dubrovnik, ali su obavljeni i razgovori sa vladinim zvanicnicima.

Williamson je izjavio za nezavisni nedeljnik "Monitor" da se istraga koncentrise na vojnu odgovornost, a da ce tek u drugoj fazi biti razmatrana politicka odgovornost za zlocine pocinjene oko Dubrovnika.

U vreme napada na Dubrovnik, Momir Bulatovic je bio predsednik Crne Gore, a sadasnji sef drzave Milo Djukanovic tada je bio premijer. Branko Kostic je bio clan jugoslovenskog predsednistva.

Bulatovic je komandovao Teritorijalnom odbranom ove republike. Njega narocito tereti naredba koju je potpisao 1.oktobra 1991.godine, a koja je objavljena u crnogorskoj i hrvatskoj stampi. Ovim dokumentom Bulatovic naredjuje da se "izvrsi mobilizacija posebne jedinice milicije, jacine ojacane pesadijske cete, sa zadatkom izvrsenja borbenih zadataka oruzanih snaga u ratnom sukobu izmedju Republike Crne Gore i Republike Hrvatske".

Momir Bulatovic je u vise navrata u intervjuima koje je dao dok je jos sa Milosevicem upravljao Jugoslavijom, isticao da ga ne bi cudilo da se i njegovo ime nadje na haskim optuznicama.

U doba dubrovackih operacija Bulatovicev blizak saradnik i partijski drug bio je i Milo Djukanovic.

Djukanovic je u nedavnom intervjuu za Deutsche Welle izjavio da mu je savest cista, te da se ne plasi da bi se i njegovo ime moglo naci na spisku optuzenih. On je tom prilikom istakao i da bi se, ako bi ga Tribunal trazio, tom pozivu odazvao. Inace, za zlocine pocinjene oko Dubrovnika, crnogorski se predsednik izvinio u leto 1999.godine hrvatskom narodu.

Branko Kostic bio je tada vrhovni komandant JNA, jer je ispred Crne Gore predsedavao jos postojecim Predsednistvom bivse SFRJ. On je u penziji i zivi u Podgorici.

Vojni rukovodioci koji bi se mogli naci na haskoj listi su general Pavle Strugar, koji je rukovodio kopnenim operacijama, i admirali Miodrag Jokic i Milan Zec koji su rukovodili ratnim operacijama sa mora.

Na optuznicama Haga mogao bi se naci i tadasnji vrh JNA koji je iz Beograda planirao i rukovodio ratnim operacijama. Nemirne snove stoga bi mogli imati i generali Veljko Kadijevic, poslednji ministar odbrane SFRJ kao i Blagoje Adzic, nacelnik Generalstaba JNA.

Iako mnogi sa strahom ocekuju otvaranja kovertiranih haskih optuznica jedan dio Crne Gore docekuje ih sa olaksanjem.

"Izrucenjem optuzenih zapocece katarza i skidanje odgovornosti sa citavog crnogorskog naroda", kaze don Branko Zbutega, svestenik iz Kotora.

Milka Tadic-Mijovic je redovni dopisnik IWPR.