Djukanovic prkosi Evropi

Dok crnorogoski predsjednik Milo Djukanovic i dalje insitira na nezavisnosti, jaca pritisak evropskih zemalja da odustane od referenduma najavljenog za prolece. On je, medjutim, vec odlucio da ne popusti pritiscima, tako da se moze ocekivati jos veca zategnutost izmedju dva crnogorska bloka - suprotstavljena oko toga da li treba otici ili ostati u Jugoslaviji.

Poslednji udarac Djukanovicu zadao je jos jedan evropski prijatelj iz vremena zajednicke borbe protiv Milosevica, francuski predsjednik Zak Sirak.

Sirak se krajem prosle nedjelje u Beogradu sastao se sa Djukanovicem i pokusao da ga odvrati od organizovanja referenduma o samostalnosti, koji se ocekuje na prolece.

Sirakovo insistiranje na federaciji bilo je ocekivano. On je time samo ponovio stav Evropske unije.

Stav medjunarodne zajednice prema Milu Djukanovicu dramaticno se promjenio posle pada Slobodana Milosevica. Mjenjanje granica nije privlacna ideja, posebno zbog polozaja Kosova, koje je formalno dio Jugoslavije po Rezoluciji 1244 UN, a fakticki pod medjunarodnim protektoratom. Raspad Jugoslavije otvorio bi pitanje kosovske nezavisnosti, sto mnogo plasi one koje bi da vide mirnu intergaciju u regionu.

Pre Siraka, Havier Solana, visoki predstavnik EU, pocetkom mjeseca posetio je Jugoslaviju i tada otvoreno rekao da se EU protivi nezavisnosti.

Ali, Sirak je otisao korak dalje od politicara u Briselu i izjavio: "Moj licni stav je da Evropska unija ne bi priznala nezavisnu Crnu Goru".

Prije Siraka jos niko iz Evrope nije osporio pravo na samostalnost Crnoj Gori, ako se do toga dodje na demokratskom i fer referendumu. Njegove rijeci u Podgorici su protumacene kao dokaz da se evropska kampanja protiv crnogorske nezavisnosti

zahuhtava.

Pored toga, Sirak je izrazio sumnju u transparentnost novca potrebnog za organizovanje referenduma. Time je posredno prekorio Djukanovica zbog koruptivnih skandala koji se u ovdasnjim medijima povezuju sa crnogorskim predsjednikom.

Nema sumnje da ovo nije poslednji pritisak koji stize sa Zapada.

"Ocekujte jos zesce udare na vasu vladu. Sada ce se lomiti ruke Podgorici, jer Evropi nije u interesu stvaranje jos jedne samostalne drzave na Balkanu. Bice malo stapom po prstima, ali bice i obecanja. Sada je glavno pitanje da li ce vlast odoleti pritiscima", kaze za IWPR jedan americki analiticar, koji je zelio da ostane anoniman.

Solana vec pocetkom sljedece nedjelje, u ponedjeljak, stize u Beograd, kada ce poceti nova runda pregovora izmedju crnogorskih predstavnika i srpsko/jugoslovenskog vrha.

Planirano je da razgovori Beograda i Podgorice, uz Solanino prisustvo, traju do kraja januara. Prema brojnim naznakama Solana ce pokusati da Srbija i Crna Gora dodju do saglasnosti oko pojedinih pitanja koja bi mogli zajednicki da urede u labavoj federaciji, kao sto su spoljni poslovi, odbrana, saobracaj i trgovina.

Kako je za crnogorsku stampu izjavio Dzejms Lajon, analiticar Medjuanrodne krizne grupe, ICG : "Stav EU veoma je jasan. Oni preferiraju odrzanje federacije i pitanje je da li ce se Solana ponasati kao pravi posrednik u pregovorima Beograda i Podgorice".

Milo Djukanovic je, medjutim, resio da istraje na raspisivanju referenduma. On je, nakon susreta sa Sirakom, izjavio da i dalje smatra da je za Crnu Goru najbolje rjesenje nezavisnost.

Da ce se ove odluke njegova vlada drzati, vidi se i po izjavi crnogorskog premijera Filipa Vujanovica.

"Referenduma nece biti samo ako se u Beogradu potpise sporazum da se Crna Gora i Srbija razidju kao Ceska i Slovacka. A ako se oko toga ne dogovorimo sa Beogradom, onda cemo organizovati referendum", izjavio je Vujanovic za lokalni radio.

Mnogi anliticari smatraju da Djukanovicu nema puta nazad u federaciju, jer podrsku biraca temelji samo na ideji nezavisnosti.

Prema poslednjim ispitivanjima 55 odsto stanovnistva podrzava nezavisnost, pa je biracko telo podjeljeno pola-pola.

Oni koji su razocarani dosadasnjim Djuakonivcevim obecanjima o tranziciji i reformama, kazu da je nezavisnost ostala jos jedino obecanje koje Djukanovic sada moze da ponudi. Ekonomske reforme koje je najavio jos prije tri godine, kada je dobio predsjednicke izbore, jos su na samom pocetku. Medjunarodna zajednica, koja je obilato pruzala finansijsku pomoc, sada je zatvorila slavine.

Posto povratka nema, Djukanovic sve cesce insistira na patrioskoj retorici, i predstavlja opstanak Crne Gore u federaciji, kao njen nestanak.

Djukanovicu sada preostaje da ide na homogenizaciju birackog tela, i homogenizaciju sopstvenog, razjedinjenog koalicionog bloka. Ovaj blok, koga cine Demokratska partija socijalista, Liberalni savez i Socijaldemokratska partija spore se oko toga kako da se do samostalnosti dodje. Liberali, najupornija proindependisticka stranka smatra da ne treba uopse ulaziti u novi krug pregovora sa Beogradom, niti uzimati u obzir evropske pritiske.

Drugi blok, projugoslovenska koalicija " Zajedno za Jugoslaviju " leti na krilima novog evropskog pristupa problemu. "Oni se sada okrecu od dijaloga sa independistickim blokom, a jedino se unutarcrnogorskim dijalogom moze doci do rjesenja drzavnog pitanja i pat pozicije u kojoj se vec duze nalazi Crna Gora", kaze profesor Milan Popovic.

Ovakav razvoj dogadjaja samo cementira pat poziciju u drustvu koja vec dugo traje. Ni odrzavanje referednuma nije garancija da ce se iz toga drustvo zivuci, jer samo raspisivanje ne znaci da ce referendum i uspjeti.

Milka Tadic Mijovic urednik je IWPR projekta i urednik podgorickog nedeljnika "Monitor".