Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Diplomatska pobeda Beograda na Kosovu

Nova vlada se nada da je njen pristup krizi okrenuo Zapad protiv Albanaca.
By Zeljko Cvijanovic

Nova srpska vlada pod Vojislavom Kostunicom uspesno se izborila sa gnevom javnosti zbog krize na Kosovu, sprecavajuci radikalizaciju javnog mnjenja i porast nacionalistickih strasti, smatraju analiticari.


Pobijajuci predvidjanja da ce visestranacka manjinska vlada brzo podleci unutrasnjim pritiscima, Kostunicin kabinet se prema zapaljivim vestima sa Kosova odnosio sa trezvenoscu koja je cak iznenadila i njegove pristalice.


Nakon prvih izvestaja o sukobima koji su se pojavili na radio i TV stanicama u Srbiji u noci izmedju 17. i 18. marta, oko deset sati posto je poceo napad na kosovske Srbe, postojala je opasnost od politicke radikalizacije, cak i pada nove vlade.


U Beogradu i Nisu zapoceli su nasilni protesti tokom kojih su zapaljene dzamije u ova dva grada, a cinilo se da situacija izmice kontroli.


Iako se u javnosti odgovornost za te dogadjaje uglavnom pripisuje sporom reagovanju novog ministra policije Dragana Jocica, vlada, sve partije i najveci deo javnosti jasno su osudili paljenje dzamija.


Istovremeno, pozivi cak i nekih vladinih funkcionera da Vojska Srbije i Crne Gore, uprkos medjunarodnom stavu, silom udje na Kosovo i spreci napade na srpsko stanovnistvo veoma brzo su bili nadjacani stavom vlade da se izbegne rat.


Ministar odbrane Boris Tadic izjavio je beogradskim medijima da je apsolutno nedozvoljivo da se slika o Srbiji u medjunarodnoj javnosti kreira ispadima vandala i pojedinaca koji na nasilje na Kosovu jedino mogu da odgovore paljenjem i unistavanjem tudjih verskih objekata.


On je apelovao "da se smire ratni huskaci, koji bez ikakve odgovornosti za postupke drzave, pozivaju na vojnu intervenciju koja bi zbog nepostovanja Rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija, imala katastrofalne posledice po nase bezbednosne interese".


Zauzimajuci stav da kosovsko pitanje ne moze da se resi bez medjunarodne zajednice, srpske vlasti su vec 17. marta zahtevale hitnu sednicu Saveta bezbednosti o Kosovu, posle koje je usledila snazna diplomatska inicijativa Beograda.


Vec sutradan ministar inostranih poslova Goran Svilanovic i Kostunicin savetnik Slobodan Samardzic otputovali su u Njujork i Vasington zahtevajuci da medjunarodne snage na Kosovu sprece pogrom Srba i da medjunarodna zajednica osudi ponasanje etnickih albanskih ekstremista.


Kod kuce, vlada je uputila poziv parlamentarnim partijama 18. marta da se ujedine na njenoj platformi da se Kosovo ne moze braniti vojno, vec politicki, te da "pokazu politicku zrelost".


Prema politickom analiticaru Obradu Kesicu, vlasti u Beogradu polozile su svoj prvi veliki test na Kosovu.


"Vlada je pokazala zrelost na ovom prvom velikom ispitu", ocenio je politicki analiticar Obrad Kesic tvrdeci da je Kostunicina vlada uspela da, mimo ocekivanja, napravi konsenzus.


Mera vladinog uspeha u pridobijanju uticajnih nacionalistickih krugova za njihovu podrsku mirnom resenju krize bilo je angazovanje mitropolita Srpske pravoslavne crkve Amifilohije Radovica, poznatog po svojim nacionalistickim stavovima.


On je u noci kada su demonstranti zapalili dzamiju u Beogradu, izasao na ulicu pokusavajuci da to spreci.


Iako nije uspeo da spreci paljevinu, on je pokrenuo lanac reakcija u nacionalistickim krugovima, odakle su se danima mogle cuti reci osude za napad na dzamiju.


Taj napad osudila je cak i ultranacionalisticka Srpska radikalna stranka, SRS, najjaca opoziciona partija u Srbiji, koja nije pokusala da iskoristi prvobitnu nesigurnost vlasti i da na talasu protesta pokusa da zbaci vladu, kako su to mnogi ocekivali.


Integrisuci uticajne radikale u politicki zivot, Kostunica je uspeo da stvori situaciju u kojoj nijedna partija nije pokusala da krizu u zemlji iskoristi za sticanje lakih politickih poena.


Kao nagrada srpskom stavu stigla je medjunarodna osuda albanskih ekstremista u svetskim metropolama.


Peter Sider, predsednik parlamentarne skupstine Saveta Evrope, uputio je otvoreno pismo premijeru Kosova Bajramu Redzepiju u kojem optuzuje albansko rukovodstvo na Kosovu sto nije osudilo nasilje nad Srbima u pokrajini.


"Sramno je odsustvo kod albanskog rukovodstva jasne i nedvosmislene osude nasilja nad Srbima", naveo je Sider u svom pismu.


Komandant juznog krila NATO-a, admiral Gregori Dzonson, opisao je masovno nasilje na Kosovu i Metohiji kao "etnicko ciscenje"; ovaj izraz je postao ozloglasen tokom devedesetih u vezi sa srpskim napadima na Muslimane i Hrvate u Bosni.


Francuska, koja na Kosovu ima najbrojniji kontigent vojnika na Kosovu takodje je osudila nasilje nad srpskim stanovnistvom i paljenje srpskih crkava i kuca.


Ovakva podrska dodatno je stvorila u Srbiji utisak da je Kostunicin tim na putu da preokrene stavove medjunarodne javnosti.


Politicki analiticar Zoran Lutovac kaze da su uglavnom zaboravljene ranije nepovoljne reakcije na novu vladu u inostranstvu koje su proisticale iz odluke da se osloni na parlamentarnu podrsku Miloseviceve Socijalisticke partije Srbije, SPS.


"Neophodno je podsetiti se da je ubistvo Zorana Djindjica nanelo stetu imidzu Srbije kao i decembarski izbori nakon kojih je usledilo formiranje nove vlade uz pomoc Socijalisticke partije Srbije, SPS," kaze on.


Analiticar kosovskih prilika Dusan Janjic tvrdi da se vlada odlucila za najbolje moguce vodjenje rata – "kooperativnoscu sa medjunarodnom zajednicom i pregovorima".


Uspeh srpske diplomatske ofanzive je vec doveo do ozbiljnije reakcije medjunarodnih snaga na nasilje u pokrajini.


Beograd racuna na ozbiljne dobitke ukoliko bude sledio ovakvu politiku. Pogotovo se nada da ce medjunarodna zajednica sada ozbiljno razmotriti podelu Kosova izmedju Srba i Albanaca cime bi se predupredilo ostvarenje srpske nocne more – ujedinjenog, nezavisnog Kosova kojim bi upravljali Albanci.


Za Kostunicu se zna da podrzava ovaj plan. Neposredno nakon naimenovanja za premijera, Kostunica se zalozio za kantonizaciju i stavljanje pod srpsku upravu vecinski srpskog dela Kosova, sto se u krugovima medjunarodne zajednice smatra pozivima na podelu.


Pominjanje "decentralizacije" i "kantona" se moze prepoznati kao sifra za podelu – termin za koji Beograd zna da ga medjunarodna zajednica ne voli.


"Ako se krene u pravcu decentralizacije Kosova i realizacije mehanizama zastite srpske zajednice, ovog puta kao ugrozene manjinske zajednice, onda je to izuzetno veliki napredak", kaze Janjic.


Pomak ka kantonizaciji mozda nece tako brzo uslediti. Ukoliko se to desi, to bi ojacalo vladinu poziciju s obzirom na cvrst stav javnosti da Srbija ne sme dopustiti da Kosovo postane nezavisna drzava kojom bi dominirala albanska vecina.


Kesic veruje da ako srpska vlada bude mogla da obuzda etnicko nasilje u delu juzne Srbije sa albanskom vecinom, Zapad bi mogao da u potpunosti odustane od moguceg priznanja nezavisnosti Kosova.


"Onda ce neko Albancima da kaze da, ako su spalili sve crkve i isterali sve Srbe s Kosova, a Srbi su ipak sacuvali multietnicnost na jugu Srbije, tu nesto nije u redu", kaze Kesic.


U ovom trenutku u Srbiji vlada umereni optimizam da je moguce spreciti proglasenje nezavisnosti ove vecinski albanske srpske pokrajine koja se od rata 1999. godine nalazi pod protektoratom medjunarodne zajednice.


Time je sprecena nacionalisticka radikalizacija srpskog drustva na kratak rok, ali pristalice vlade svesni su cinjenice da bi se sve to moglo promeniti ako se optimisticna ocekivanja javnosti iznevere.


Ako kosovski problem ponovo izmakne vladinoj kontroli, to bi moglo dovesti do ponovnog pogorsanja situacije gde bi se kao prva zrtva mogla naci upravo srpska vlada.


Zeljko Cvijanovic je urednik nedeljnika "Evropa".