Diplomata o Hadžiću kao "ubedljivom" lideru hrvatskih Srba
Okrivljeni je delovao kao predusretljiv sagovornik, ali nikada nije preduzeo ništa povodom zločina sa kojima je morao biti upoznat – kazao je svedok.
Diplomata o Hadžiću kao "ubedljivom" lideru hrvatskih Srba
Okrivljeni je delovao kao predusretljiv sagovornik, ali nikada nije preduzeo ništa povodom zločina sa kojima je morao biti upoznat – kazao je svedok.
Jedan nemački diplomata govorio je pred Haškim tribunalom o tome da je lider hrvatskih Srba, Goran Hadžić, čvrsto verovao da područje Krajine nikada neće "dobrovoljno" postati deo Hrvatske.
U periodu od 1992. do 1996., Hert-Hajnrih Arens (Geert-Hinrich Ahrens) – koji je ove sedmice svedočio na poziv tužilaštva – obavljao je dužnost ambasadora na Ženevskoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji. On je sudu rekao da se sa okrivljenim susretao u više navrata, pogotovo na sastancima posvećenim "prekidima vatre i mirovnim pregovorima", kojima je Hadžić prisustvovao u svojstvu "predstavnika Srba iz Hrvatske".
U vreme trajanja sukoba, Hadžić je od 1991. do 1995. obavljao visoke političke funkcije na onom području Hrvatske koje je bilo pod srpskom kontrolom. Bio je predsednik vlade samoproklamovane Srpske Autonomne Oblasti Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema (SAO SBZS), a od februara 1992. do decembra 1993. i predsednik Republike Srpske Krajine (RSK), koja je obuhvatala i spomenutu autonomnu oblast.
On je po 14 tačaka optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, koji su počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom – uključujući progone, istrebljenje, ubijanje, pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, okrutno postupanje, deportaciju, bezobzirno razaranje i pljačku.
Ambasador Arens je rekao da je "tesne veze i blisko prijateljstvo" sa Jugoslavijom i njenim narodom negovao još od vremena kada je 1972. bio upućen u ambasadu Zapadne Nemačke u Srbiji.
"Kad god sam odlazio u Jugoslaviju, zaista sam se osećao kao da sam kod kuće i okružen prijateljima", rekao je on, opisujući kako je sukobe koji su izbili početkom devedesetih doživeo veoma bolno.
Govoreći o položaju Srba u Hrvatskoj, Arens je rekao da su se oni smatrali "zasebnom nacionalnošću unutar Jugoslavije, koja nema nikakve veze sa Hrvatskom, političke ili bilo kakve druge". Oni su mislili da im treba dopustiti da se priključe Srbiji, kojoj su pripadali "politički i kulturno".
Arens je ispričao kako mu je Hadžić u jednoj prilici rekao da će "krajiški Srbi biti spremni da plate cenu za svoju slobodu, čak i ukoliko to znači rat", te da RSK nikada neće "dobrovoljno postati deo Hrvatske".
On je rekao da je, uprkos tome što je Hadžić lično "zastupao taj stav na mnogo načina", bilo "prilično jesno da to nije stav sa kojim se on dublje identifikovao. Izgledalo je kao da ponavlja ideju koja je došla sa nekog drugog mesta."
Arens je kazao da je Hadžić, iako je delovao pragmatično i razumno, retko činio ono što je bilo neophodno kako bi vlasti RSK-a ispunile svoje obaveze.
Iznoseći jedan primer, svedok je ispričao kako mu se okrivljeni obratio "tražeći od mene pomoć u uspostavljanju ustavnog okvira i zaštiti ljudskih prava u RSK-u. Ja sam mu rekao da je u takvoj situaciji zaštita ljudskih prava izuzetno važna."
"Hadžić se saglasio sa time, ali zapravo nikada nije učinio ništa na tom planu", dodao je Arens.
On je rekao da Hadžić – čak ni onda kada je "sasvim izvesno bio obavešten" o tim slučajevima – nije javno osudio zlodela koja su u RSK-u počinjena nad ne-Srbima.
Ambasador Arens je sudu kazao da je Hadžić delovao kao "vrlo ubedljiv lider", te da je taj utisak bio pojačan njegovim učešćem u jednoj rundi pregovora koja je održana 1993. godine, u vreme kada je hrvatska vojska počela da ostvaruje prevagu nad snagama krajiških Srba.
"Delovalo je da je on i dalje ubeđen u sopstvenu procenu i u to da će, ako Hrvati budu imali svoju državu, isto važiti i za Srbe", kazao je Arens. "Sećam se da je Hadžić pominjao da bi, u slučaju da Hrvatska napadne [krajiške Srbe], Hrvati trebalo da se pripreme za evakuaciju Zagreba."
Svedok je rekao da su Hadžićeve izjave delovale "veoma uverljivo", kao da je zaista ubeđen u to da krajiški Srbi raspolažu dovoljnom vojnom silom da ih sprovedu u delo.
Prilikom unakrsnog ispitivanja svedoka, Hadžićev branilac Cristopher Gosnell mu je rekao kako okrivljeni nije mogao da spreči zločine u RSK-u, "pošto su krajiški Srbi sprovodili Vensov mirovni plan".
Ovim planom, kojeg je predložio američki političar Sajrus Vens (Cyrus Vance) – a potpisali su ga predsednici Hrvatske i Srbije, Franjo Tuđman i Slobodan Milošević – bilo je predviđeno da u RSK-u budu osnovane četiri zaštićene zone Ujedinjenih nacija. Taj plan je podrazumevao povlačenje jugoslovenske vojske iz Hrvatske, demilitarizaciju lokalnih Srba i povratak izbeglica u svoje domove na zaštićenom području.
Gosnell je tvrdio da je demilitarizacija krajiških Srba značila "umanjivanje njihove sposobnosti da se bore protiv zločina i sprečavaju ih".
Arens je rekao kako ne može da kaže da li je srpska strana bila "u stanju da spreči zločine ili nije", ali da je bilo evidentno da su zlodela počinili ljudi sa te strane.
Tokom unakrsnog ispitivanja, svedok je rekao da je Hadžić delovao "pristupačno kao osoba i da je, za razliku od ostalih srpskih lidera, zaista slušao predloge druge strane".
Dodao je i da, premda jeste smatrao da svaka nacija treba da ima vlastitu državu, Hadžić "nikada nije eksplicitno rekao da Srbi i ne-Srbi treba da se razdvoje nasilnim putem".
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Velma Šarić izveštava za IWPR iz Sarajeva.
