Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Detektiv Pruza Nadu Ratnim Zarobljenicima Kosova

Srpski detektiv obecava da ce pokrenuti zastoj u razmeni zarobljenika sa Kosova.
By Milenko Vasovic

Godinu dana posle NATO intervencije na Kosovu, hiljade ljudi nalazi se u zatvorima u Srbiji, na Kosovu i drugde.


Nekolicina ima izgled za rano oslobadjanje.


Pod uslovima Zenevske konvencije, svi ratni zarobljenici bi trebalo da se oslobode po zavrsetku ratnih dejstava. Medjutim, birokratski propusti i drugi komplikovani faktori pomutili su situaciju na Kosovu.


Glavna komplikacija vrti se oko toga da li je ovaj sukob bio medjunarodnog karaktera ili je predstavljao unutrasnju jugoslovensku stvar.


Jugoslovenske vlasti kazu da je ovo bila unutrasnja stvar, a ne medjunarodni sukob. Stoga, one obrazlazu da se ne moze primeniti Zenevska konvencija. Medjunarodna zajednica kaze da se ona moze primeniti.


Ipak, kada je NATO potpisao sporazum u Kumanovu sa jugoslovenskom vojskom, pre nego sto je ona napustila Kosovo, pitanje zarobljenika izostavljeno je sa dokumenta.


Stoga, medjunarodne agencije koje normalno funkcionisu u ovim situacijama rade pod nejasnim uslovima.


Medjunarodni komitet Crvenog Krsta, na primer, tvrdi da, iako jos uvek posecuje zarobljenike, ne moze zastupati oslobadjanje zarobljenika jer je Kosovo jos uvek deo Jugoslavije, i nije strana drzava.


Istovremeno, Beograd izbegava ovaj argument tako sto odredjuje civilne kazne pritvorenim ljudima, optuzujuci ih uglavnom za "terorizam". Po Zenevskoj konvenciji oni koji su kaznjeni civilnom kaznom mogu ostati u pritvoru.


Uprkos ovom zastoju neki od zatvorenika pustaju se na slodobu. Najnovije oslobadjanje obuhvatilo je sestoro ljudi. Tri Srbina i tri kosovska Albanca.


Razmena je obavljena pod velom tajnosti. Srbi iz Orahovca oslobodjeni su u mestu Orasje u Crnoj Gori. Albanci uhapseni u vreme NATO bombardovanja, predati su u Merdarima, vojnoj bazi NATO snaga, 29.januara.


Zivorad Jovanovic, organizator ove razmene, vlasnik je detektivske agencije koja se zove OZNA. Kaze da se priprema vise razmena.


Poznat po nadimku Zika Beli, Jovanovic je nekada bio policijski inspektor. U Kragujevcu, gde se nalazi OZNA, on uziva dobar glas. Jovanovic kaze da saradjuje sa Centrom za mir na Balkanu koji prosledjuje podatke Medjunarodnom komitetu Crvenog Krsta, KFOR-u i albanskoj vlasti.


OZNA, kako to kaze njena internet adresa (www.ozna.yu) "sve dozna". Njena uza specijalnost je trazenje nestalih osoba. Detalji nekoliko uspesnih slucajeva mogu se naci na ovoj adresi.


Jovanovic se bavi i drugim duznostima kao sto su obezbedjenje, pracenje i privatna istrazivanja. Dodatne usluge ukljucuju bezbedno prenosenje velikih kolicina novca, kao sto su tri miliona dolara od prodaje nekretnina , izvestava se na ovoj web adresi, koja su uspesno iznesena iz Kosova.


Veliki broj pritvorenih ljudi su kosovsko - albanski muskarci, uhapseni pre sukoba ili u toku NATO bombardovanja. Medjutim, veruje se da su grupe Srba takodje zatocene na Kosovu, cak i u susednoj Albaniji.


Procene o broju uhapsenih krecu se od 2,000 do 7,000, iako vecina posmatraca ljudskih prava veruje da se stvarna cifra krece oko 3,000. Neki od albanskih zatvorenika nalazili su se vec u Srbiji, ali su drugi na brzinu prevezeni u Srbiju iz zatvora sa Kosova, za vreme povlacenja jedinica Vojske Jugoslavije.


Medju zarobljenicima nalaze se borci sa obe zaracene strane kao i puno civila, od kojih su neki navodno kidnapovani prilikom povlacenja srpskih snaga iz pokrajine pre godinu dana.


Mnogima nije poznata optuznica. Medjutim, zbog spoljasnjeg pritiska, srpski sudovi brzo resavaju desetine slucajeva, sto predstavlja zakonski proces za koji spoljasnji posmatraci smatraju da je u suprotnosti sa mnogim procedurama ljudskih prava.


Kada je sporazum u Kumanovu, koji je obezbedio povlacenje jugoslovenske armije sa Kosova i dolazak NATO trupa, potpisan prosle godine, pitanje ratnih zarobljenika je propusteno zbog pritisaka da se sto pre potpise ovaj sporazum.


Izvore iz redova NATO citiraju da je uspostavljanje razmene zarobljenika bilo na originalnom nacrtu Kumanovskog sporazuma, ali je izvadjeno iz dokumenta posto su jugoslovenski vojni oficiri izjavili da nemaju pravo da pregovaraju oko ovog pitanja.


Tada je bilo vaznije da se iznese dokument koji Srbi mogu potpisati nego da nastanu prepirke oko pitanja zarobljenika, po recima jednog zvanicnika Sjedinjenih Drzava.


Uprkos tome, jos uvek je ovom pitanju posveceno malo paznje, iako utice na mnoge zivote.


Narocito kada je rec o samim zarobljenicima. Mnogi od njih came u srpskim zatvorima gde postoje uverljivi dokazi o losem tretmanu u rukama njihovih otmicara. Mnogima nije dozvoljen pristup branitelja. Jednoj grupi, koja je pritvorena u Nisu, nije dozvoljen pristup branioca, jer nemaju legitimacije.


Beogradski advokat, Albanac Husnija Bitici, kaze da mu nije dozvoljen pristup albanskim klijentima u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. U jednom slucaju pet puta mu je odbijena poseta dvanaestorici njegovih klijenta.


"Odbio me je portir koji cak nije dozvolio da razgovaram sa nadleznim i zatrazim dozvolu za posetu", kaze Bitici.


Jos vise uznemirava cinjenica da ima slucajeva gde srpski advokati nude otkup klijenata njihovim porodicama na Kosovu. Jedno nezvanicno "trziste zarobljenika" operise u okolini Podujeva, na granici sa Srbijom.


Stvari se desavaju u suprotnom smeru takodje. OZNA je izjavila da ih je posetio jedan Albanac, Driza Meriti koji je ponudio 20,000 maraka da se pronadje i oslobodi njegov sin, zarobljen negde u Srbiji.


Meriti tvrdi da bi mogao pruziti pomoc prilikom trazenja nestalih Srba za kojima se traga jos od oktobra. On je ponudio deset Srba u zamenu za svog sina, sudeci po sefu OZNE.


Jovanovic brzo dodaje da agencija ne prihvata razmenu ljudi kidnapovanih posle 1.septembra, 1999.godine. Na ovaj nacin zeli da spreci nove otmice.


Jasno je da se razmene u organizaciji OZNE ne bi mogle odvijati bez znanja srpske vlade i vojnih sudova Jugoslovenske armije.


Verovatno je da rezim ne zeli da javnost sazna da saradjuje sa kosovskim Albancima. Stoga, je odlucio da se krije iza privatne detektivske agencije.


Reagovanja na ove dogadjaje su pomesana.


Ocigledno je smatra nekoliko beogradskih advokata, da se razmene odvijaju "van pravnog okvira".


Jedna od srpskih opozicionih partija, Demokratska alternativa (DA) kaze da nije jasno da li su "pusteni" Albanci "krivi" za bilo kakav zlocin, i ako jesu, ko ih je oslobodio.


Tri Albanca uhapsena u vreme sukoba na Kosovu osudjeni su kazne od 12 do 14 meseci. Dvojica su bili u zatvoru u Pozarevcu, a jedan u Sremskoj Mitrovici.


Osobodjeni Srbi bili su kidnapovani od strane pripadnika OVK, posle zavrsetka NATO napada i povlacenja srpske policije i vojske sa Kosova.


Veruje se da su bili zatoceni u privatnom zatvoru u okolini Kosovske Kamenice.


Ove zatvore jos uvek vodi OVK uprkos prisustvu jedinica KFOR-a i policije UNMIK, zvanicnih naslednika Oslobodilacke vojske Kosova.


Naravno, ovo nije prvi put da su srpska i albanska strana razmenile zarobljenike. Do slicnih razmena dolazilo je u toku sukoba koji je prethodio intervenciji NATO.


Pocetkom 1999.godine, jugoslovenska strana je tajno zamolila predstavnike OEBS da posreduju u oslobadjanju osam vojnika koje je otela OVK.


Iako je Beograd insistiralo da je rec o bezuslovnoj razmeni, devet clanova OVK razmenjeno je za osam jugoslovenskih vojnika.


Tacan broj Srba koji su kidnapovani i zatoceni od strane Albanaca jos se ne zna. Samo u Musutistu, selu pokraj Suve Reke, bilo je zatvoreno 160 Srba, ali su oni preseljeni pre nego sto su stigle jedinice KFOR-a.


Sudeci po podacima OZNE i u Albaniji postoje tri zatvora u kojima se nalaze Srbi. Zatvori su u Kuksu, Tropoji i Ruhaseu.


Za zarobljene i zatocene utesno je sto se moze ocekivati nastavak razmene. Makar to bilo i van pravnih okvira.


Milenko Vasovic je novinar dnevnog lista "Blic" iz Beograda.