Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

DEL PONTE: MLADIĆ KAO PREPREKA NA PUTU SRBIJE KA EVROPI

Novčana nagrada, koja je raspisana sa ciljem da se uhapsi srpski general, tužiteljku izgleda nije uverila u to da Srbija zaista namerava da ga uhvati.
By Aleksandar Roknić
Ukoliko želi da napreduje na putu priključenja Evropskoj Uniji, Srbija mora da učini još mnogo toga kako bi pomogla međunarodnim istražiteljima ratnih zločina – saopštila je 15. oktobra ministrima EU-a Karla del Ponte (Carla Del Ponte).



Beograd je Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) predao preko 30 osumnjičenika za ratne zločine, ali su četvorica još uvek na slobodi. Među njima su i Ratko Mladić i Radovan Karadžić – srpski lideri koji se terete za genocid.



Samo jedan dan pre no što je tužiteljka izvestila evropske zvaničnike o napretku Srbije, Beograd je za informaciju koja će dovesti do hvatanja dvojice optuženika raspisao nagradu u iznosu od po milion eura. No, ni to nije bilo dovoljno da bi se ubedila Del Ponteova.



„Situacija je danas mnogo bolja nego pre godinu dana, ali je saradnja još uvek prespora i nedovoljna“, rekla je ona.



Dodala je da njen izveštaj Briselu ne može biti pozitivan sve dok Mladić – koji je optužen da je 1995. naredio pogubljenje oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici – ne bude iza rešetaka.



„Potpuno sam ubeđena u to da srpska vlada raspolaže izvorima i sredstvima za lociranje i hapšenje begunaca. Ali dok se ne pojave opipljivi rezultati, nesaradnja sa sudom ostaje glavna prepreka. Stoga ja ne mogu dati pozitivno mišljenje o punoj saradnji sve dok Ratko Mladić ne bude uhapšen i prebačen u Hag“, izjavila je ona ove sedmice.



Činjenica da Srbija nije uhapsila Mladića već dugo predstavlja ključnu prepreku potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je prvi korak ka članstvu u EU-u.



Uprkos tome, Del Ponteova je izrazila optimizam u pogledu krajnjeg ishoda.



„Ja sam 80% sigurna u to. Mladić bi mogao biti uhapšen vrlo brzo, možda u narednih nekoliko sedmica“, rekla je ona.



Del Ponteova bi potkraj oktobra trebalo da poseti Srbiju kako bi se potpunije upoznala sa situacijom, pa je Unija svoju odluku o SSP-u odložila do tužiteljkinog povratka.



Otkako je u demokratskoj pobuni 2000. godine oboren Slobodan Milošević, napredak Srbije ka članstvu u EU-u bio je trnovit.



Komesar za proširenje EU-a, Oli Ren (Olli Rhen), izjavio je da se Srbija mora dodatno potruditi oko hvatanja begunaca i otvoriti svoje najvažnije arhive – pogotovo dokumentaciju ministarstva odbrane i Bezbednosno-informativne agencije (BIA) – kako bi joj bilo odobreno potpisivanje SSP-a.



Pa ipak, i Ren je konstatovao napredak. „Čaša je polu-puna“, rekao je on ove sedmice.



Srbijanski su zvaničnici izjavili kako su ubeđeni u to da će SSP biti potpisan do kraja godine, te saopštili da su već preduzeli dalje korake sa ciljem zatvaranja obruča oko preostale četvorice begunaca.



Zvaničnici kažu i kako Srbija namerava da odobri blokadu finansijskih sredstava kojima raspolažu oni koji beguncima pružaju podršku, kao i da nadležnost državnog tužioca za ratne zločine proširi i na one koji pomažu i podstiču begunce.



Među ostalim aktivnostima su i otvaranje direktne telefonske linije za dojavu podataka o beguncima, te raspisivanje nagrade za informacije koje će dovesti do njihovog hapšenja – što znači da je Srbija, prvi put nakon 2001. godine, ponudila i novac u zamenu za pomoć pri hvatanju optuženika.



Za pružanje informacija koje će dovesti do hapšenja Stojana Župljanina i Gorana Hadžića – koji su optuženi za ratne zločine počinjene u Bosni i Hrvatskoj – sledi nagrada u iznosu od 250,000 eura.



Srbija je i ranije užurbano sarađivala s Tribunalom neposredno uoči objavljivanja tužiteljkinog izveštaja. Tako je u maju bivši general bosanskih Srba, Zdravko Tolimir, bio uhapšen pred sam dolazak Del Ponteove u Beograd.



Prema istraživanjima javnog mnjenja, više od trećine Srba Mladića još uvek doživljava kao heroja i ne želi da učestvuje u njegovom hapšenju.



S obzirom na tako podeljenu javnost, Rasim Ljajić je – kao ministar Vlade Srbije za rad i socijalnu politiku – izjavio kako EU mora da nastavi sa pritiskom, ali i da bude oprezna i odmerena, kako ne bi rasplamsala srpski nacionalizam.



„Nadam se da ćemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju potpisati nakon posete Del Ponteove Beogradu. Nakon te posete, pojačaćemo napore da uhapsimo preostale begunce od Tribunala“, rekao je on.



Većina analitičara procenjuje da srbijanska vlada – možda zbog prostog nesnalaženja – napokon raspolaže političkom voljom za pronalaženjem i hapšenjem poslednjih nekoliko begunaca.



„Na šta liči to da neka velika država kaže da raspolaže svom vlašću, ali pri tom nije kadra da uhvati četiri čoveka?“, pita se Vojin Dimitrijević, direktor beogradskog Centra za ljudska prava.



„Srbija će imati problema sve dok ne pokaže da je u stanju da učini nešto kako bi okončala saradnju sa Tribunalom.“