Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

DA LI JE SRBIJA SPREMNA DA PRIMI HAŠKE OSUĐENIKE?

Beogradske vlasti tvrde da su dorasle zadatku preuzimanja zatvorenika koje je osudio Haški tribunal, ali neke nevladine organizacije nisu sigurne u to.
By Aleksandar Roknić
U Srbiji su podeljena mišljenja oko toga da li su ovdašnji zatvori spremni da prime ratne zločince koje je osudio Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju.



Beogradski zvaničnici tvrde da jesu, ali izvesne nevladine organizacije iz regiona smatraju da je prošlomesečni predlog glavne tužiteljice Karle del Ponte (Carla Del Ponte) da osuđenici svoje kazne treba da izdržavaju u zemlji svog porekla – preuranjen.



Jedan od onih koji se zalažu za taj predlog je i srbijanski premijer Vojislav Koštunica, koji će se uskoro i pismenim putem obratiti generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki-Munu (Ban Ki-Moon) sa zahtevom da odobri tu inicijativu.



Predsednik srbijanskog Nacionalnog komiteta za saradnju s Tribunalom, Rasim Ljajić, izjavio je u nedavnom intervjuu za beogradski dnevni list Večernje novosti kako će Koštunica ponuditi garancije da će osuđena lica svoje kazne u Srbiji izdržavati u skladu sa međunarodnim standardima.



Ljajić je rekao da će i lično o tom pitanju razgovarati s predsednikom Tribunala Faustom Pokarom (Fausto Pocar), sa kojim će se susresti u septembru.



Srbijanski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, izjavio je na skupu balkanskih tužilaca – koji je u julu održan u Hrvatskoj – da bi svi tužioci trebalo da podrže inicijativu Del Ponteove.



Srbijanski zvaničnici insistiraju na tome da su njihovi zatvori spremni i da ispunjavaju najviše standarde. Ministarstvo pravde je za IWPR potvrdilo da je kazneni sistem spreman da preuzme lica koja su osuđena u Hagu, napomenuvši da je Srbija 2001. usvojila zakon koji je – kada je reč o transferu osuđenika – u skladu sa Evropskom konvencijom.



Portparol srbijanskog tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, izjavio je da će sporazum za koji se Beograd nada da će ga potpisati sa Tribunalom biti prvi akt te vrste. Dodao je i da Srbija može da preuzme zatvorenike iz bilo koje balkanske države.



„Ukoliko Srbija potpiše sporazum s Tribunalom, osuđenici iz ostalih zemalja u regionu takođe bi mogli da odsluže svoje kazne u Srbiji“, rekao je on. „To bi značajno smanjilo troškove porodicama koje ih posećuju, a ohrabrilo bi i dobrovoljnu predaju preostalih begunaca.“



Vekarić je, međutim, ukazao i na to da će se predloženi sporazum – ako bude potpisan – primenjivati samo na pojedince koji će biti osuđeni nakon toga, a ne i na one koji se već nalaze na odsluženju kazni.



Po nekima, pak – a među njih spada i beogradski Fond za humanitarno pravo (FHP) – ideja Del Ponteove stiže prerano kada se u vidu ima raspoloženje koje još uvek vlada u zemljama bivše Jugoslavije.



U svom ovosedmičnom saopštenju FHP izražava saglasnost sa Del Ponteovom oko toga da se situacija sa osumnjičenicima za ratne zločine popravila, ali i ukazuje na to da se preostali begunci, uključujući i komandanta vojske bosanskih Srba, generala Ratka Mladića – od strane „značajnog dela srbijanske javnosti“ – doživljavaju kao heroji i žrtve međunarodne pravde.



Srbijansko javno mnjenje je oko Haga i dalje podeljeno, jer neki čvrsto veruju da se radi o anti-srpskoj instituciji i optužuju tužioce da se usredsređuju isključivo na osobe jedne etničke pripadnosti, mada je sud već procesuirao i hrvatske, bošnjačke i albanske učesnike različitih faza balkanskog konflikta.



Stoga, navodi FHP, mnogi pojedinci koji su optuženi za ratne zločine uživaju podršku srpskih institucija, uključujući i zatvore.



Prilikom svoje poslednje posete Beogradu u junu ove godine, Del Ponteova se optimistički izjašnjavala o budućim hapšenjima, tvrdeći da su srbijanski političari napokon voljni da uhvate Mladića. Kao dokaz te nove spremnosti za akciju, ona je navela nedavna hapšenja srbijanskog policijskog generala Vlastimira Đorđevića i generala bosanskih Srba Zdravka Tolimira.



Mandat glavne tužiteljice Del Ponteovoj ističe u septembru, s tim da će – na zahtev UN-a – ona nastaviti da obavlja tu dužnost do decembra.



Njena predstavnica za štampu, Olga Kavran, izjavila je za IWPR da se u bivšoj Jugoslaviji izmenilo mnogo toga u odnosu na 1993. godinu, kada je tadašnji generalni sekretar UN-a, Butros Butros-Gali (Boutros Boutros-Ghali), izjavio da se od zemalja regiona ne može očekivati da će kazniti one za koje se utvrdi da su krivi za ratne zločine, jer naprosto nisu dorasle tom zadatku.



Danas se, kaže Kavranova, slučajevi Tribunala prepuštaju lokalnim sudovima, pa se mnogim osumnjičenicima i sudi na lokalnom nivou.



Portparolka Haškog tribunala u Srbiji, Aleksandra Milenov, izjavila je za IWPR da će odluku o tome gde će osuđenici izdržavati kazne doneti UN.



Ona je objasnila kako, ukoliko žele da im se odobri preuzimanje haških zatvorenika, zemlje moraju obezbediti da njihovi zatvori ispunjavaju „najviše međunarodne standarde“.



„Svaka zemlja mora ispuniti brojne uslove da bi mogla da primi osuđene osobe“, rekla je ona.



U ovom trenutku su samo Norveška, Švedska, Španija, Francuska, Finska, Italija, Austrija, Danska, Nemačka i Velika Britanija sposobne da organizuju zatvorski smeštaj onima koji su osuđeni u Hagu.



Aleksandar Roknić je saradnik IWPR-a.