Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

CRNOGORCI OBRACUNAVAJU TROSKOVE DEMOKRATIJE

Ponavljenje izbora prouzrokovano bojkotima i slabim odzivom biraca prazni
By IWPR Balkans

Pise: Nedjeljko Rudovic iz Podgorice (BCR Br. 393, 23-dec-02)


Posto zbog malog odziva biraca nije uspela da izabere predsednika, Crna


Gora ce morati da se suociti sa ponavljanjem jos jednog izbornog kruga,


mada je verovatnije da ce njeni gradjani jos dva puta izlaziti na izbore,


sto ce znacajno opteretiti neveliki budzet ove osiromasene balkanske


zemlje.


Izbori odrzani 22.decembra, proglaseni su neuspelim u skladu sa pravilima


izborne komisije zato sto je na biralista izaslo manje od 50 procenata od


456.891 glasaca. To znaci da novi izbori moraju biti organizovani u


januaru 2003.godine, a ako ni oni ne uspeju, kao sto se ocekuje, treci


pokusaj ce biti zakazan za april.


Izborna komisija je procenila da svaki izborni krug kosta blizu 1,5


miliona evra, sto ukljucuje stampanje izbornog materijala i placanje oko


400 clanova opstinskih izbornih komisija i oko 10.000 clanova 1.102


izborna odbora.


Ako se na skorasnje parlamentarne i lokalne izbore dodaju jos dve


predsednicke trke, ukupan trosak bi mogao iznositi oko sedam miliona evra,


sto je velika suma za zemlju u kojoj prosecna mesecna plata iznosi nesto


vise od 100 evra.


Vodeci kandidat za predsednika, Filip Vujanovic, kojeg podrzava vladajuca


Demokratska partija socijalista, DPS, i manja Socijaldemokratska partija,


SDP, lako bi pobedio na izborima da opozicija nije nalozila svojim


sledbenicima da bojkotuju izbore. Koristeci pravilo o neophodnosti izlaska


50 procenata glasaca, opoziciona koalicija Zajedno za promene i manji


Liberalni savez, LS, spasli su se sigurnog poraza.


Parlamentarni izbori od 20.oktobra doneli su ubedljivu pobedu DPS-u i


SDP-u, partijama koje predvode Milo Djukanovic i Ranko Krivokapic. Ove dve


partije napravile su koalicionu vladu i izasle na predsednicke izbore pod


sloganom “Koalicija za evropsku Crnu Goru DPS-SDP.”


Centar za pracenje izbora procenio je da je na izbore izaslo 45,9


procenata birackog tela. Centar za demokratsku tranziciju izneo je podatak


o 46,2 procenta izaslih. Da bi izbori uspeli, bilo je potrebno jos 18.000


glasaca. Vladajuca koalicija je dobila 176.000 glasova i na taj nacin


potvrdila uspeh sa parlamentarnih izbora.


Da je granica od 50 procenata premasena u nedelju, kandidat vladajuce


koalicije, Filip Vujanovic, imao bi apsolutnu vecinu vec u prvom krugu.


Preostalih deset kandidata, uglavnom anonimnih predstavnika grupa gradjana


i malih vanparlamentarnih partija, zajedno bi dobili manje od 30.000


glasova.


Na narednim izborima zakazanim za kraj januara mogu ucestvovati samo oni


kandidati cija je kandidatura vec potvrdjena. To znaci da ce kandidat


opozicije ponovo izostati sa izborne liste. Analiticari zato ocekuju da ce


bojkot biti ponovljen i da ce izbori ponovo biti bezuspesni. Takav ishod


bi zahtevao trece izbore na kojima bi bio omogucen izlazak novim


kandidatima, verovatno na prolece.


Politicki analiticar Srdjan Darmanovic, direktor Centra za demokratiju i


ljudska prava u Podgorici, CEDEM, ocekuje da ce se ici u treci krug.


“Mozda tih 20.000 glasova, koliko nedostaje, izgleda kao neveliki broj,


ali u Crnoj Gori to je znacajna brojka”, izjavio je Darmanovic. “Ocekujem


da ce i drugi krug propasti.”


U izjavi datoj u nedelju uvece, Darmanovic je izjavio da se uslov od 50


procenata za predsednicke izbore mora izmeniti. “Tesko je ocekivati odziv


od preko 50 procenata na ovim izborima, jer nekih 20 do 30 procenata


glasaca nikada ne izlazi da glasa”, rekao je Darmanovic. “Partije koje


odluce da bojkotuju izbore automatski imaju podrsku 25-30 procenata


glasackog tela. To nije tesko postici.”


Pravilo o 50 procenata izaslih glasaca predstavlja retkost u drugim


demokratijama. Takvo pravilo ne postoji u zapadnoj Evropi, dok u istocnoj


Evropi i sire takav uslov postoji samo u Ukrajini, Srbiji i Kazahstanu.


Cini se verovatnim da ce zakon u Crnoj Gori biti promenjen jer uslov


minimalnog broja izaslih destabilizuje budzet koji vec znacajno zavisi od


pomoci i donacija iz SAD i EU.


Predsednik izborne komisije, Branislav Radulovic, potvrdio je 19.decembra


da je drzava do sada isplatila samo 160.000 evra, sto je oko 10 odsto


procenjenih troskova izbora odrzanih u nedelju. “Nismo isplatili


isporucioce izbornog materijala, ni izborne odbore, ni opstinske izborne


komisije”, kaze Radulovic.


Lose stanje budzeta evidentno je iz cinjenice da je drzava vec imala


problema sa finansiranjem oktobarskih parlamentarnih izbora, za koje se


takodje veruje da su kostali 1,5 miliona evra. Tom prilikom, vlada je


odlucila da novac uzme iz budzeta za pomoc nevladinim organizacijama.


Vlasti su upotrebile 300.000 evra za koje su bile zakonski obavezane da ih


isplate razlicitim partijama na ime troskova kampanje. Posle ovih izbora


nevladine organizacije su dobile natrag sredstva za svoje fondove, ali


samo zato sto su oni sada uzeti sa racuna sa sredstvima namenjenim za


organizaciju popisa stanovnistva.


Popis bi trebalo da se organizuje svakih deset godina, ali poslednji je


organizovan 1991.godine. Poslednje dve godine je vec je dva puta odlagan


zbog parlamentarnih izbora 2001. i 2002.godine.


Samo godinu i po dana posle prevremenih parlamentarnih izbora od 22.


aprila 2001.godine, morali su biti organizovani novi izbori 20.oktobra ove


godine. Pored toga, organizovani su i opstinski izbori 15.maja. Ako se na


sve to dodaju troskovi predsednickih izbora koji ce verovatno biti


ponovljeni, ukupna suma za manje od dve godine dostize oko 7 miliona evra.


Ovaj iznos ne ukljucuje ogromne sume koje partije trose u svojim


kampanjama.


To je iznos koji bi bio vise nego dovoljan da se izgradi veliki most u


Podgorici koji ceka na red vec deset godina. To bi, takodje, bilo dovoljno


da se spasu mnoga mala preduzeca koja se nikada nisu oporavila od sankcija


UN-a uvedenih 1992.godine.


Petar Ivanovic, direktor Instituta za strateske studije i predvidjanja,


izjavio je za IWPR da ponavljanje izbora deluje razorno na zemlju, “To ce


ozbiljno ostetiti ekonomiju - ljudi ce biti prikraceni za nove


investicije, kredite i poslove.” Nebojsa Medojevic, direktor Centra za


tranziciju, kaze za IWPR: “Privreda Crne Gore ne moze podneti jos mnogo


toga. Za manje od deset godina potrosili smo preko 20 miliona evra na 14


izbora. Malo je zemalja koje organizuju toliko izbora kao mi.”


Mada nije izabran za predsednika, Vujanovic ce preuzeti duznost kao


privremeni sef drzave jer crnogorski ustav nalaze da do izbora funkciju


predsednika drzave obavlja predsednik skupstine.


Vujanovic, potpredsednik Djukanoviceve DPS, imenovan je za predsednika


Skupstine Crne Gore pocetkom novembra, posle parlamentarnih izbora. Pet


godina pre toga, bio je premijer Crne Gore. Funkciju privremenog


predsednika prihvatio je 25.novembra, nakon sto se Djukanovic povukao sa


te funkcije i postao premijer nove vlade.


Nedeljko Rudovic je novinar nezavisnog dnevnika “Vijesti”, i redovni


saradnik IWPR-a.