CRNOGORCI OBRACUNAVAJU TROSKOVE DEMOKRATIJE
Ponavljenje izbora prouzrokovano bojkotima i slabim odzivom biraca prazni
CRNOGORCI OBRACUNAVAJU TROSKOVE DEMOKRATIJE
Ponavljenje izbora prouzrokovano bojkotima i slabim odzivom biraca prazni
Pise: Nedjeljko Rudovic iz Podgorice (BCR Br. 393, 23-dec-02)
Posto zbog malog odziva biraca nije uspela da izabere predsednika, Crna
Gora ce morati da se suociti sa ponavljanjem jos jednog izbornog kruga,
mada je verovatnije da ce njeni gradjani jos dva puta izlaziti na izbore,
sto ce znacajno opteretiti neveliki budzet ove osiromasene balkanske
zemlje.
Izbori odrzani 22.decembra, proglaseni su neuspelim u skladu sa pravilima
izborne komisije zato sto je na biralista izaslo manje od 50 procenata od
456.891 glasaca. To znaci da novi izbori moraju biti organizovani u
januaru 2003.godine, a ako ni oni ne uspeju, kao sto se ocekuje, treci
pokusaj ce biti zakazan za april.
Izborna komisija je procenila da svaki izborni krug kosta blizu 1,5
miliona evra, sto ukljucuje stampanje izbornog materijala i placanje oko
400 clanova opstinskih izbornih komisija i oko 10.000 clanova 1.102
izborna odbora.
Ako se na skorasnje parlamentarne i lokalne izbore dodaju jos dve
predsednicke trke, ukupan trosak bi mogao iznositi oko sedam miliona evra,
sto je velika suma za zemlju u kojoj prosecna mesecna plata iznosi nesto
vise od 100 evra.
Vodeci kandidat za predsednika, Filip Vujanovic, kojeg podrzava vladajuca
Demokratska partija socijalista, DPS, i manja Socijaldemokratska partija,
SDP, lako bi pobedio na izborima da opozicija nije nalozila svojim
sledbenicima da bojkotuju izbore. Koristeci pravilo o neophodnosti izlaska
50 procenata glasaca, opoziciona koalicija Zajedno za promene i manji
Liberalni savez, LS, spasli su se sigurnog poraza.
Parlamentarni izbori od 20.oktobra doneli su ubedljivu pobedu DPS-u i
SDP-u, partijama koje predvode Milo Djukanovic i Ranko Krivokapic. Ove dve
partije napravile su koalicionu vladu i izasle na predsednicke izbore pod
sloganom “Koalicija za evropsku Crnu Goru DPS-SDP.”
Centar za pracenje izbora procenio je da je na izbore izaslo 45,9
procenata birackog tela. Centar za demokratsku tranziciju izneo je podatak
o 46,2 procenta izaslih. Da bi izbori uspeli, bilo je potrebno jos 18.000
glasaca. Vladajuca koalicija je dobila 176.000 glasova i na taj nacin
potvrdila uspeh sa parlamentarnih izbora.
Da je granica od 50 procenata premasena u nedelju, kandidat vladajuce
koalicije, Filip Vujanovic, imao bi apsolutnu vecinu vec u prvom krugu.
Preostalih deset kandidata, uglavnom anonimnih predstavnika grupa gradjana
i malih vanparlamentarnih partija, zajedno bi dobili manje od 30.000
glasova.
Na narednim izborima zakazanim za kraj januara mogu ucestvovati samo oni
kandidati cija je kandidatura vec potvrdjena. To znaci da ce kandidat
opozicije ponovo izostati sa izborne liste. Analiticari zato ocekuju da ce
bojkot biti ponovljen i da ce izbori ponovo biti bezuspesni. Takav ishod
bi zahtevao trece izbore na kojima bi bio omogucen izlazak novim
kandidatima, verovatno na prolece.
Politicki analiticar Srdjan Darmanovic, direktor Centra za demokratiju i
ljudska prava u Podgorici, CEDEM, ocekuje da ce se ici u treci krug.
“Mozda tih 20.000 glasova, koliko nedostaje, izgleda kao neveliki broj,
ali u Crnoj Gori to je znacajna brojka”, izjavio je Darmanovic. “Ocekujem
da ce i drugi krug propasti.”
U izjavi datoj u nedelju uvece, Darmanovic je izjavio da se uslov od 50
procenata za predsednicke izbore mora izmeniti. “Tesko je ocekivati odziv
od preko 50 procenata na ovim izborima, jer nekih 20 do 30 procenata
glasaca nikada ne izlazi da glasa”, rekao je Darmanovic. “Partije koje
odluce da bojkotuju izbore automatski imaju podrsku 25-30 procenata
glasackog tela. To nije tesko postici.”
Pravilo o 50 procenata izaslih glasaca predstavlja retkost u drugim
demokratijama. Takvo pravilo ne postoji u zapadnoj Evropi, dok u istocnoj
Evropi i sire takav uslov postoji samo u Ukrajini, Srbiji i Kazahstanu.
Cini se verovatnim da ce zakon u Crnoj Gori biti promenjen jer uslov
minimalnog broja izaslih destabilizuje budzet koji vec znacajno zavisi od
pomoci i donacija iz SAD i EU.
Predsednik izborne komisije, Branislav Radulovic, potvrdio je 19.decembra
da je drzava do sada isplatila samo 160.000 evra, sto je oko 10 odsto
procenjenih troskova izbora odrzanih u nedelju. “Nismo isplatili
isporucioce izbornog materijala, ni izborne odbore, ni opstinske izborne
komisije”, kaze Radulovic.
Lose stanje budzeta evidentno je iz cinjenice da je drzava vec imala
problema sa finansiranjem oktobarskih parlamentarnih izbora, za koje se
takodje veruje da su kostali 1,5 miliona evra. Tom prilikom, vlada je
odlucila da novac uzme iz budzeta za pomoc nevladinim organizacijama.
Vlasti su upotrebile 300.000 evra za koje su bile zakonski obavezane da ih
isplate razlicitim partijama na ime troskova kampanje. Posle ovih izbora
nevladine organizacije su dobile natrag sredstva za svoje fondove, ali
samo zato sto su oni sada uzeti sa racuna sa sredstvima namenjenim za
organizaciju popisa stanovnistva.
Popis bi trebalo da se organizuje svakih deset godina, ali poslednji je
organizovan 1991.godine. Poslednje dve godine je vec je dva puta odlagan
zbog parlamentarnih izbora 2001. i 2002.godine.
Samo godinu i po dana posle prevremenih parlamentarnih izbora od 22.
aprila 2001.godine, morali su biti organizovani novi izbori 20.oktobra ove
godine. Pored toga, organizovani su i opstinski izbori 15.maja. Ako se na
sve to dodaju troskovi predsednickih izbora koji ce verovatno biti
ponovljeni, ukupna suma za manje od dve godine dostize oko 7 miliona evra.
Ovaj iznos ne ukljucuje ogromne sume koje partije trose u svojim
kampanjama.
To je iznos koji bi bio vise nego dovoljan da se izgradi veliki most u
Podgorici koji ceka na red vec deset godina. To bi, takodje, bilo dovoljno
da se spasu mnoga mala preduzeca koja se nikada nisu oporavila od sankcija
UN-a uvedenih 1992.godine.
Petar Ivanovic, direktor Instituta za strateske studije i predvidjanja,
izjavio je za IWPR da ponavljanje izbora deluje razorno na zemlju, “To ce
ozbiljno ostetiti ekonomiju - ljudi ce biti prikraceni za nove
investicije, kredite i poslove.” Nebojsa Medojevic, direktor Centra za
tranziciju, kaze za IWPR: “Privreda Crne Gore ne moze podneti jos mnogo
toga. Za manje od deset godina potrosili smo preko 20 miliona evra na 14
izbora. Malo je zemalja koje organizuju toliko izbora kao mi.”
Mada nije izabran za predsednika, Vujanovic ce preuzeti duznost kao
privremeni sef drzave jer crnogorski ustav nalaze da do izbora funkciju
predsednika drzave obavlja predsednik skupstine.
Vujanovic, potpredsednik Djukanoviceve DPS, imenovan je za predsednika
Skupstine Crne Gore pocetkom novembra, posle parlamentarnih izbora. Pet
godina pre toga, bio je premijer Crne Gore. Funkciju privremenog
predsednika prihvatio je 25.novembra, nakon sto se Djukanovic povukao sa
te funkcije i postao premijer nove vlade.
Nedeljko Rudovic je novinar nezavisnog dnevnika “Vijesti”, i redovni
saradnik IWPR-a.
