Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora: zastoj u kljucnim reformama u policiji

Sukob koalicionih partnera u borbi za kontrolu policije i tajne sluzbe mogao bi dodatno ugroziti medjunarodnu reputaciju Crne Gore.
By Nedjeljko Rudovic

Sukobi u vladi oko kontrole crnogorskih policijskih i obavestajnih sluzbi ometaju sprovodjenje neophodnih reformi.


Vreme za promene od vitalnog znacaja ubrzano istice, jer Skupstina Crne Gore 30. jula nije uspela da usvoji nacrte zakona - a analiticari strahuju da ovi zakoni nece biti ni usvojeni do isteka postavljenog roka od godinu dana.


Kriza je izazvana amandmanima koje je predlozila manja od dve clanice vladajuce koalicije, Socijaldemokratska partija, SDP, u kojima je zahtevano da sefove policije i obavestajne sluzbe imenuje parlament.


Trenutno, ova imenovanja su u nadleznosti vlade, u kojoj Demokratska partija socijalista, DPS, premijera Mila Djukanovica, moze donositi odluke bez konsultacija sa SDP. Ako bi se odluke o tome donosile u skupstini, SDP bi morala biti konsultovana, jer DPS u velikoj meri zavisi od glasova i podrske sedmorice poslanika ove partije.


Zbog aktulenih sukoba, donosenje reformskih zakona koji regulisu rad policije i garantuju vecu zastitu ljudskih prava prilikom policijskih procedura morace da bude odlozeno.


Ukoliko dve strane ne pokazu spremnost za kompromis, upozoravaju analiticari, moguce je da ce biti prekoracen rok koji je vlada odredila za usvajanje recenih zakona, a to je kraj godine.


Predlog novog zakona o policiji zaista namece relativno jaku unutrasnju kontrolu, a osim parlamentarnih tela uveden je i Savet za gradjansku kontrolu koji sacinjavaju po jedan predstavnik Advokatske i Lekarske komore, udruznje pravnika, univerzitet i NVO koje se bave ljudskim pravima.


Najvaznije je to sto policija i tajna sluzba vise ne bi bili u okrilju Ministarstva unutrasnjih poslova, vec samostalni drzavni organi odgovorni vladi i parlamentu. Onemoguceno je prisluskivanje bez dozvole istraznog sudije, ili predsednika Vrhovnog suda. Samo sud odobrava kada se mogu obaviti pretresi stanova, hapsiti ili zadrzavati osobe. Do sada je o svemu tome odlucivala policija.


Po prvi put se predvidja temeljna kontrola i precizno navode policijska ovlascenja, posebno ona koja obicno rezultiraju krsenjem ljudskih prava. Policija mora srazmerno da upotrebaljava ovlascenja i licno odgovora u slucaju nezakonitog koriscenja sredstava prinude.


Reforme dolaze kao reakcija na kritike koje vec vise od deset godina upucuju domace i inostrane agencije da aktuelni zakoni daju prevelika ovlascenja organima reda - sto je, kako se tvrdi, rezultiralo nizom zloupotreba, ukljucujuci i nelegalno prisluskivanje telefonskih razgovora, nezakonita hapsenja, politicki motivisane progone i torturu.


Jedan od ljudi koji su najvise razocarani sukobom dve partije jeste upravo ministar unutrasnjih poslova Milan Filipovic. On smatra da sukob samo usporava neophodnu refomu. Njegovo ministarsto je naporno radilo na pripremi reformi i on je 31. jula izjavio medijima da sada strahuje da ce ovaj proces biti obustavljen.


"Nebitno je da li jedna ili dve partije kontrolisu imenovanje sefova policije i obavestajne sluzbe", tvrdi on, dodajuci da Crna Gora ovako rizikuje mogucnost da izgubi poverenje i dobru volju medjunarodne zajednice, ako amandmani ne budu usvojeni.


Drazen Cerovic, predsednik nevladine organizacije Udruznjenja za demokratski pravni poredak i asistent na Pravnom fakultetu u Podgorici, izjavio je za IWPR-u da unutrasnji sukobi zaista mogu imati ozbiljne posledice za Crnu Goru. "Zakon je veoma dobar i bila bi katastrofa da se on vrati u fazu nacrta, jer cemo biti shvaceni kao zemlja koja nije spremna na reforme i uz to izgubiti mnogo vremena, jer veliki broj drugih zakona vec ceka na usvajanje", izjavio je on.


Za sada, izgleda, da nijedna partija nije spremna na kompromis. Iz SDP svoj stav zvanicno obrazlazu potrebom da parlament ima izrazeniju kontrolnu funkciju, ali je glavni cilj te partije da onemoguci Djukanovicevu partiju, koja ima vecinu u vladi u kojoj uvek moze preglasati SDP, da sama odlucuje o rukovodecim kadrovima u policiji i sluzbi bezbednosti. "Necemo pristati na jednopartijsku policiju", izjavio je 29. jula za medije potpredsednik SDP, Miodrag Ilickovic.


Nedjeljko Rudovic je novinar nezavisnog dnevnika "Vijesti" iz Podgorice.