Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora: Italija zahteva hapsenje istaknutih licnosti

Interpol je izdao naloge za hapsenje tri crnogorske istaknute licnosti, ali su male verovatnoce da ce doci do njihovog izrucenja Italiji ili sudjenja u Crnoj Gori.
By Boris Darmanovic

IWPR saznaje da je italijanska policija izdala medjunarodne poternice za hapsenje tri istaknute licnosti iz Crne Gore optuzene za povezanost sa medjunarodnom mrezom za sverc cigareta. Ali, malo je onih koji veruju da ce oni, zaista, biti izvedeni pred sud.


Jedan izvor iz italijanske kancelarije Interpola u Rimu potvrdio je za IWPR 26. novembra da su izdati nalozi za hapsenje Veselina Barovica, Dusanke Jeknic i Branka Vujosevica. Isti izvor je potvrdio da se nalozi zasnivaju na optuzbama za pranje novca i sverc cigareta.


Vujosevic je bivsi direktor fabrike cigareta u Podgorici, a Barovic je ugledni podgoricki biznismen. Dusanka Jeknic je bila predstavnik u trgovinskom predstavnistvu Crne Gore u Milanu.


Crnogorska policija je potvrdila da je naloge za hapsenje zaista dobila - ali samo dva, za Vujosevica i Barovica. Izvor iz beogradske kancelarije Interpola - koja je nadlezna za Srbiju i Crnu Goru - izjavio je da se treci nalog, za Dusanku Jeknic, nalazi na putu za Podgoricu.


Za naloge Interpola se veruje da su rezultat dugotrajnog rada dvojice italijanskih istrazitelja za borbu protiv mafije, Djovanija Rusoa u Napolju i Djuzepea Skelzija u Bariju, koji su istrazivali ulogu koju su istaknute licnosti iz Crne Gore navodno imale u svercu cigareta koji je cvetao devedesetih godina.


Konkretno, analiticari na Balkanu veruju da su nalozi povezani sa formalnim zahtevom za hapsenje koji je izdao istrazni sudija u Napolju, a koji je objavljen 30. juna. U dokumentu su navedena imena 11 Italijana i cetiri Crnogorca - ukljucujuci Barovica, Jeknicevu i Vujosevica, kao i aktuelnog premijera Mila Djukanovica.


U dokumentu se tvrdi da su ovih 15 lica odgovorna za "formiranje, usmeravanje i organizovanje svercerske mreze za unosenje stranih cigareta u zemlju, transport i njihovo iznosenje iz Crne Gore".


Istrazni sudija, Ana Di Mauro, odlucila je da ne izdaje nalog za hapsenje Djukanovica zbog imuniteta, s obzirom na politicku funkciju koju obavlja.


Kada su saopstene vesti o dokumentu iz Napulja, Djukanovic je odlucno odbacio tvrdnje da je na bilo koji nacin bio umesan u sverc. Barovic i Jekniceva takodje su odlucno poricali da ima bilo kakve istine u optuzbama protiv njih. Koliko je poznato IWPR-u, Vujosevic se jos nije oglasio u vezi sa ovim slucajem.


Nakon saznanja da su izdati nalozi Interpola, IWPR je u vise navrata pokusavao da stupi u kontakt sa Barovicem, Vujosevicem i Jeknicevom, ali njihovi telefoni bili su nedostupni i cinilo se da su iskljuceni. Vujosevic je prethodno odbio da za lokalne medije da svoj komentar o zahtevu Interpola.


Strucnjaci za policiju i pravni eksperti u Srbiji i Crnoj Gori slazu se da je verovatnoca da ce se ovo troje naci pred sudom u Italiji ili Crnoj Gori mala, kako iz pravnih tako i iz politickih razloga.


Izvor IWPR-a iz centralne kancelarije Interpola u Beogradu potvrdio je 26. novembra da je Interpol dostavio vlastima Srbije i Crne Gore "crvenu opomenu", koja se koristi u slucajevima kada se ocekuje zahtevanje izrucenja.


Ipak, Ustav Srbije i Crne Gore zabranjuje izrucenje svojih drzavljana drugim drzavama, i tu je Trbunal za ratne zlocine u Hagu jedini izuzetak.


Izvor iz Interpola u Beogradu kaze da policija Crne Gore sada treba da potvrdi drzavljanstvo onih cija se imena nalaze na crvenoj opomeni. IWPR je saznao da su svo troje, Barovic Vujosevic i Jeknic, drzavljani Srbije i Crne Gore.


Ukoliko izrucenje Italiji nije moguce, onda je jedini nacin da se pokrene sudski postupak taj da crnogorska policija i pravosudni organi preuzmu detaljne podatake o optuzbama i dokaze od odgovarajucih italijanskih sluzbi, i onda donesu odluku o tome da li ce podici krivicnu tuzbu pred lokalnim sudom.


Mihailo Pejovic, sef kriminalistickog odeljenja crnogorske policije, izjavio je za IWPR da policija "nije duzna da ispita ili uhapsi dvojicu optuzenika (Barovica i Vujosevica). Mozemo ih uhapsiti tek kada dobijemo dokaze da su ucinili krivicno delo, ukoliko su dokazi pravno valjani."


Izjavio je da ce policija sada sacekati da se ustanovi da li su protiv ove dvojice podignute krivicne tuzbe u Italiji, i ako jesu, kakav je osnov za njihovo podizanje. Naznacio je da Crna Gora nece aktivno zahtevati da joj se ovi podaci upute, vec ce sacekati da oni budu dostavljeni.


"Ako se za krivicna dela iz tuzbi moze suditi pred lokalnim sudovima, podici cemo optuznice protiv njih", rekao je Pejovic.


Svetozar Jovicevic, zamenik sefa Grupe za promene, vodece ekspertske nevladine organizacije u Crnoj Gori, ne sumnja da ce italijanski tuzioci dostaviti relevantne podatke o slucajevima Barovica i Vujosevica, mada je dodao da bi to moglo potrajati.


Ali, cak i ako crnogorske vlasti pribave ove materijale, Jovicevic smatra da je malo verovatno da ce "lokalni sudovi biti u stanju da vode jedan ovakav slucaj na adekvatan nacin".


Barovic i Vujosevic se smatraju za mocne figure u Crnoj Gori, i tvrdi se da su zajedno sa Dusankom Jeknic bili blisko povezani sa Djukanovicem.


Strucnjaci za Balkan kazu da pravosudni sistem u Crnoj Gori ima iza sebe lose rezultate u resavanju kontroverznih slucajeva koji su povezani sa uvazenim licnostima i vuku i odredjene politicke implikacije.


Postoje i dokazi u prilog ovakvom stavu. Skorasnji slucaj zene iz Moldavije koja je optuzila visoke crnogorke zvanicnike da su bili umesani u trgovinu zenama i druge zloupotrebe propao je na sudu, kada je - uprkos opseznom svedocenju koje je ova zena dala i detaljnim medicinskim izvestajima - krivicni postupak obustavljen, navodno zbog nedostatka dokaza.


Medjunarodna zajednica - ukljucujuci i pravne eksperte iz Saveta Evrope i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju - kritikovala je i policiju i pravosudje zbog nacina na koji je postupak vodjen. Istrazni sudija, Ana Vukovic, izjavila je da je zbog ovog slucaja na nju vrsen pritisak iz sluzbe drzavne bezbednosti.


Mada je vlada naknadno saopstila da bi moglo doci do obnavljana postupka, ostaje snazan utisak da je slucaj na sudu propao zbog politickih pritisaka, cime je doveden u pitanje ugled pravosudja kao nezavisne institucije.


Izvor IWPR-a koji je blizak crnogorskoj policiji, a zahtevao je da ostane anoniman, izjavio je da italijanski istrazitelji imaju dve opcije - da dostave dokaze lokalnim tuziocima i ustanove da li su oni spremni da podignu optuznice, ili da cekaju u nadi da ce njihovi osumnjicenici otputovati negde van drzavne zajednice Srbije i Crne Gore, gde mogu biti uhapseni. Izvor iz Interpola u Beogradu potvrdio je da postoji i takva mogucnost, govoreci: "Ako samo provire iz Crne Gore - u Hrvatsku ili Bosnu, na primer - bice odmah uhapseni."


Bez obzira na konacni ishod, citav slucaj - pokrenut odlucnoscu italijanskih istrazitelja da ispitaju problem pogranicnog sverca - nece proci tek tako i predstavljace veliku neugodnost za crnogorsku drzavu cija je reputacija vec narusena.


"Ovaj slucaj ce doprineti negativnoj predstavi o Crnoj Gori u medjunarodnoj zajednici", izjavio je Jovicevic.


On smatra da Crna Gora vec ima dosije krivicnih dela koja su direktno ili indirektno povezana sa vlastima - i to je "veoma zabrinjavajuce."


Dragana Nikolic-Solomon je direktor IWPR-a za Srbiju i Crnu Goru, Boris Darmanovic je menadzer projekta IWPR-a u Podgorici, a Hju Grifits je kooridnator istrazivackih projekata IWPR-a.