Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora Iskoristava Prednosti Rata

Mala varos na granici Crne Gore i Kosova postala je raj za svercere i sreca za kosovske Albance koji ocajnicki pokusavaju otkupiti svoja kola i pasose koje su izgubili proslog proleca. U medjuvremenu, cveta trgovina gradjevinskim materijalom preko granice
By IWPR Balkans

Na teritoriji bivse Jugoslavije vec sedam godina traje rat. Medjutim,malo dalje od zarista konflikta postoji sasvim druga realnost, koja bi se najbolje mogla objasniti izrazom:"Rat je nekom rat, a nekom brat".


Nigde to nije ociglednije nego u Rozajima, malom crnogorskom gradu na granici sa Kosovom,u kome zive pretezno Muslimani. Ukupno stanovnistvo cini 18 hiljada ljudi.


Svercerska elita Balkana sakuplja se ovde vec vise meseci. Ilegalna trgovina polovnim automobilima cveta. Pasosi su takodje, u velikoj potraznji.


Sudeci po medjunarodnim proracunima, jugoslovenske paravojne jedinice i lokalno srpsko stanovnistvo konfiskovali su oko 100 hiljada pasosa i isto toliko automobila od kosovskih Albanaca za vreme prolecne ofanzive. Veruje se da su se vecina pasosa i kola nasli u Srbiji i Crnoj Gori.


Medjunarodne vojne trupe su stigle na Kosovo pocetkom leta, po zavrsetku NATO bombardovanja. Tada se kucama vratilo oko 70 hiljada albanskih izbeglica, mnogi bez dokumenata ili sredstava za prevoz.


Gotovo svaka kosovsko-albanska porodica ima bar dva ili tri clana koji rade na Zapadu. Mnogi kosovski Albanci zele da idu na Zapad i spremni su platiti ogromne kolicine novca da bi dosli do pasosa. Oni bez problema dolaze do Rozaja. Ovaj gradic bio je utociste nekoliko hiljada Albanaca za vreme izbeglicke krize.


Petak je dan trgovine kolima i putnim ispravama. Nekoliko stotina kola sa crnogorskim, nemackim, francuskim, austrijskim i svajcarskim tablicama, nadju se na parkiralistu pijace automobila. Cene se krecu od 2,500 nemackih maraka za "Golf 2" iz 1989.godine do 20 hiljada nemackih maraka za dzip marke "Cherokee" iz 1998.godine.


Jedan od prodavaca procenjuje da je bar cetvrtina kola ukradena u zemljama Zapada, a cetvrtina je sa Kosova. Crnogorska policija objavila je da je konfiskovala preko 500 vozila sumnjivog porekla u poslednja tri meseca. Medjutim, mnogi veruju da je ovaj broj preuvelican. U stvarnosti, ovaj broj jedva dostize cifru od desetak automobila.


Veruje se da crnogorske vlasti podsticu ovu trgovinu kolima, kao sto su podsticali trgovinu cigaretama. Istovremeno, oni zaradjuju za sebe i obezbedjuju posao za hiljade nezaposlenih.


Jashar Maliqi, kosovski Albanac iz Peci, dosao je da kupi kako je on rekao "dobar mercedes". On kaze: "Iako ova kola imaju registarske tablice i sve izgleda da je u redu, znam da su mnoga ukradena. Zato su i jeftina. Ipak se bojim, mogu me na Kosovu zaustaviti vlasnici kola, pa bih upao u nevolju". Maliqi priznaje da je bilo nekoliko takvih slucajeva.


Maliqi takodje kaze da bi voleo da kupi nekoliko pasosa. On odbija, medjutim, da kupi pasos sa srpskim grbom i srpskim imenom. Objasnjava: "Sa srpskim pasosem, treba ti viza u svim zemljama. Ja bih platio 2,000 nemackih maraka za bosanski pasos i 3,000 za albanski."


Za tren oka, pojavljuje se jedan njegov poznanik Albanac sa bosanskim pasosom. Oni se ljubazno pozdravljaju i Maliqi mu daje 1000 nemackih maraka.


Upravnik pijace automobila, Dzemo Kuc, kaze da su Albanci sa Kosova jedini kupci. Oni kupuju po sto pedest kola dnevno. On ne govori o pasosima, samo je rekao da se i oni prodaju ali ne pod njegovom "nadleznoscu". Ipak, on primecuje da srpski pasos vredi najvise nekoliko stotina nemackih maraka.


Kosovski Albanac iz Vucitrna, Selim Ganca, otvoreno priznaje da se godinama bavi trgovinom polovnim vozilima i kaze da cak ni rat na Kosovu nije pogorsao njegov odnos sa prijateljima iz Crne Gore.


Njemu je poznato da su mnoga vozila ukradena u Zapadnoj Evropi ili na Kosovu, ali on dodaje da ga to ne interesuje. Niti je uzbudjen cinjenicom da ce Interpol uskoro pristupiti Medjunarodnoj civilnoj misiji Kosova.


Jedan od zadataka Interpola bice da traga za ukradenim kolima. "Srbi su nam oduzeli nasa legalno kupljena kola. Interpol bi prvo trebao od njih da ih uzme, pa tek onda da kontrolise Albance", rekao je on, povecavajuci glas.


Posto se prodavac i kupac dogovore oko cene, oni zajedno sedaju u automobil, zatim se voze do crnogorsko-kosovskog granicnog prelaza Kula na planini Zljeb. Italijanski vojnici KFOR-a su tu dezurni. Na samom prelazu, Albanac placa ugovorenu sumu novca i uzima kola. Prodavac se vraca nazad taksijem.


Jedan lokalni mulimanski taksista kaze da je poslednjih meseci vozio vise stotina prodavaca do granice. Upitan, da li bi se usudio da vozi dalje na Kosovo, on odmahuje glavom. Tvrdi da je tamo jos uvek opasno, narocito za one koji ne govore albanski.


Nekoliko kilometara od Rozaja nalazi se restoran "Crnjo". Tu se zajednicki okupljaju kosovski Albanci, Srbi iz Srbije, Crnogorci, Hrvati, Bosnjaci,cak i Slovenci. Kao i na pijaci automobila, ovde vazi jedan jedini zakon: zakon nemacke marke. Vlasnik restorana kaze da se svakodnevno u restoranu zakljuci vise poslova nego u srpskim i crnogorskim privrednim komorama.


Pasosi se mogu kupiti i na ovom mestu, ali su druge robe mnogo popularnije. O tome svedoce stotine kamiona parkiranih ispred policijske stanice i carine.


Sudeci po zvanicnim podacima Medjunarodnog Crvenog krsta, oko 120 hiljada domova je unisteno ili ozbiljno osteceno za vreme rata na Kosovu. Vecina vlasnika su Albanci. Sada se oni zure da obnove kuce pre nego sto padne prvi sneg i sve se vise okrecu ka proizvodjacima i privatnim prevoznicima iz svih delova bivse Jugoslavije u njihovom traganju za gradjevinskim materijalima.


Istovremeno, sa povorkom kamiona sa tablicama iz svih delova Balkana, humanitarna pomoc stize na Kosovo. Usled brojnih restrikcija koje je uvela srpska vlada, ovaj prevoz robe odvija se preko Rozaja.


Jedan policajac kaze da bar 300 kamiona prelazi svakodnevno granicni prelaz kod Kule. Crnogorska carina koja se odvojila od njene savezne uprave pre nekoliko meseci vise nista ne placa Beogradu i Milosevicevim ljudima.


Carina se naplacuje za svaku robu koja ide na Kosovo, osim humanitarne pomoci. Tarifa je ista za sve proizvode: cetiri odsto od ukupne vrednosti.


"Nije puno, oko 400 nemackih maraka. U Srbiji bi nam uzeli i novac i dusu!' kaze jedan bosanski Srbin sa kamionom natovarenim drvenom gradjom.


Upitan da li sme da ide na Kosovo, on se smeje i kaze da je ovo "posao na Balkanski nacin". On objasnjava: "Ja vozim kamion do prelaza na Kuli, gde ga preuzima jedan Albanac i vozi kroz Kosovo, gde istovara teret. Zatim se on vraca sa kamionom i novcem. Ja Albancima verujem. Svaki Srbin koji je sa njima bar jednom poslovao, moze ovo potvrditi."


Hrvat iz Zagreba, koji prevozi humanitarnu pomoc iz Italije, cuo je nas razgovor i dodao: "Ovo je prvi put da zavidim jednom Srbinu. Ja moram da vozim sve do Pristine, a on sedi ovde i pije pivo". Uzdisuci, on priznaje da ne nalazi da je put kroz Kosovo imalo prijatan.


Preko stotinu malih radionica za preradu drveta otvorilo se u Rozajima u poslednja cetiri meseca. Ocigledno, Kosovo predstavlja atraktivno trziste.


Drazen Jerkovic je nezavisni novinar iz Srbije.