Crna Gora: Djukanovic mozda sprema povratak
Potpisivanjem sporazuma o zajednici Srbije i Crne Gore Milu Djukanovicu nanesen je tezak udarac, ali njegova politicka karijera, izgleda, jos nije zavrsena.
Crna Gora: Djukanovic mozda sprema povratak
Potpisivanjem sporazuma o zajednici Srbije i Crne Gore Milu Djukanovicu nanesen je tezak udarac, ali njegova politicka karijera, izgleda, jos nije zavrsena.
Independisticki pojekat predsednika Mila Djukanovica umro je jucerasnjim sporazumom o zajednici Srbije i Crne Gore, ali njegova politicka karijera jos nije.
Stavljanjem potpisa na Sporazum, proindependisticka koaliciona vlada predsednika Djukanovica ce verovatno pasti. Ali, kako se vec da naslutiti, Djukanovic bi se, u vratolomnom politickom zaokretu, mogao pridruziti dojucerasnjim neprijateljima - projugoslovenskoj koaliciji i sa njima, verovatno, formirati novu koalicionu vladu. Pred Crnom Gorom su dramaticne politicke promene.
Djukanovic je, zajedno sa predsednikom SRJ, Vojislavom Kostunicom, potpisao Sporazum o zajednici Srbije i Crne Gore, 14. marta nakon visemesecnih pregovora koje je inicirala EU i njen visoki predstavnik za bezbednost Havijer Solana.
Nova zajednica zvace se Srbija i Crna Gora, a ustavna deklaracija o stvaranju nove zajednice trebalo bi da prodje kroz verifikaciju sva tri parlamenta - federalnog i dva republicka. Kada se izglasa ta odluka, verovatno u junu, to ce fakticki znaciti kraj Jugoslavije i, kao sto je rekao predsednik SRJ Kostinica "pocetak novog istorijskog zajednistva Srbije i Crne Gore".
Zajednica Srbije i Crne Gore bice labava konfederacija, koja ce imati svega nekoliko zajednickih funkcija. Potpisani sporazum predvidja da ce zajednicka drzava imati parlamet, predsednika, Savet ministara i Sud.
U paralemtu ce, kaze se u sporazumu, biti obezbedjena ravnopravnost manje clanice Crne Gore. Predsednika ce birati parlamenti Srbije i Crne Gore, a on ce, ujedno, voditi i Savet ministara. Savet ministara ce pokrivati pet oblasti: spoljnu politiku, odbranu, medjunarodne ekonomske odnose, unutrasnje ekonomske odnose i zastitu ljudskih prava.
Buduca zajednica Srbije i Crne Gore zadrzace izvesno vreme razlicite ekonomske sisteme. Crna Gora ce i dalje koristiti euro i imati sopstveni carinski sistem. Sporazumom je predvidjena i mogucnost organizovanja referenduma o samostalnosti, nakon tri godine.
Potpisujuci ovaj sporazum do juce prodindependisticki crnogorski predsednik Milo Djukanovic je izjavio da se nada da ce: "crnogorska javnost prihvatiti buducu zajednicu".
Iako je izrazio tu nadu on je sada pred teskim zadatkom da svojim podrzavaocima, koji su polovina birackog tela, objasni zasto je odustao od projekta nezavisnosti.
Naime, Djukanovic, koji je pocetkom devedesetih godina bio blizak saborac Slobodanu Milosevicu, usao je sa njim u konflikt i napravio zaokret 1997. godine. Sve dok je Milosevic bio na vlasti, njegov independisticki koncept imao je simpatije medjunarodne zajednice. Padom Milosevica, raspolozenje se na Zapadu promenilo, ali Djukanovic je nastavio da insistira na otcepljenju ove republike koja ima 600.000 stanovnika.
Biracko telo se podelilo na skoro jednake polovine, a pitanje "ostati ili otici", vec dve godine potpuno paralizuje zivot Crnogoraca.
Koalicija crnogorskog predsednika upravo je dobila proslogodisnje izbore na platformi obnove nezavisnosti Crne Gore. Referendum, na kome je insistirao Djukanovic, o osamostaljenju male republike bio je planiran za maj mesec.
Ali, Evropska unija se tome suprotstavila i krajem prosle godine inicirala je pregovore Beograda i Podgorice, pokusavajuci da spasi zajednicku drzavu dve preostale jugoslovenske republike.
Sada, analiticari u Podgorici predvidjaju da ce potpisivanje sporazuma dovesti do pada sadasnje suverenisticke vlade, koju cine Djukanoviceva Demokratska partija socijalista (DPS) i Socijaldemokratska partija (SDP). Manjinsku vladu podrzavala je, mada u njoj nije ucestvovala, proindependisticka partija Liberalni savez Crne Gore (LSCG).
SDP i LSCG jos nisu javno reagovale na danas potpisani sporazum, ali prema nezvanicnim izjavama iz vrha ovih partija datih IWPR-u - pad vlade je skoro izvestan.
"U koaliciju sa Djukanovicem mi smo usli radi ostvarenja projekta crnogorske nezavisnosti. Vise nema razloga da sa njima ostanemo u vladi", rekao je za IWPR visoki funkcioner SDP-a, koji je trazio da ostane anoniman.
Predstavnici LSCG-a u cetvrtak, kada je sporazum potpisan, izjavili su za Radio Slobodna Evropa: "Sokirani smo, ali mi necemo davati zvanicne izjave jos 24 casa".
S druge strane, partije projugoslovenskog bloka "Zajedno za Jugoslaviju", koje su se zalagale za odrzanje zajednice sa Srbijom, docekale su danasnji sporazum sa velikim olaksanjem.
"Nema referenduma, nema dve stolice u Ujedinjenim nacijama, ostala je zajednica - porazen je Djukanovicev separatisticki koncept", rekao je Bozidar Bojovic, predsednik Srpske narodne stranke za lokalni podgoricki radio.
Ali, da poraz koncepta nije istovremeni poraz Djukanovica da se vec sada naslutiti.
Naime, pad sadasnje vlade ne mora da vodi u prevremene izbore, vec u izbor nove koalicione vlade, gde bi Djukanoviceva stranka samo zamenila stranu i usla u saradnju sa projugoslovenskim partijama.
Sasvim je moguce da ce projugoslovenska koalicija pruziti Djukanovicu tu slamku spasa.
Njega je, na dan potpisivanja pohvalio Dragan Soc, predsjednik Narodne stranke: "Djukanovic se zaustavio na ivici provalije i mi to pozdravljamo".
Samo dan pred potpisivanje sporazuma i Predrag Bulatovic, lider najace projugoslovenske stranke Socijalisticke narodne partije (SNP) porucio je Djukanovicu u izjavi za podgoricki dnevnik Vijesti: "Ako Djukanovic potpise sporazum, podrzacemo ga".
Raspad sadasnje suverenisticke koalicija DPS-a, SDP, i LSCG mogao bi, dakle, voditi stvaranju novog bloka u kome bi Djukanoviceva DPS sa izmenjenom politikom usla u savez sa svojim nekadasnjim partisjkim drugovima iz SNP-a.
Treba reci da je SNP nastala 1997. godine, kada se pocepao DPS, zbog Djukanoviceve odluke o napustanju tadasnjeg srpskog predsjednika Slobodana Milosevica i ulaska u avanturu stvaranja nezavisne Crne Gore. Sada, kada je taj projekat propao, nije nemoguce da se stari prijatelji opet nadju zajedno u obnovi srpsko-crnogorske zajednice.
Milka Tadic- Mijovic je glavni urednik nedeljnika "Monitor" iz Podgorice i redovni dopisnik IWPR.
