Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Crna Gora: Brokerima na usluzi

Nova crnogorska berza osmisljena za finansijske igrace bliske vlastima
By IWPR

Berzu, kao ekonomsku kategoriju, smislili su odavno vlasnici akcija, da na njoj ostvare profit, a brokeri im u tome samo pomazu. U Crnoj Gori, medjutim, stvari stoje upravo obrnuto. Ona je osnovana, kako izgleda, da bi brokeri bliski vlastima imali zagarantovanu dobit, a vlasnici akcija - kojima su date deonice drzavnih firmi u procesu privatizacije - prinudjeni su da im u tome pomazu.


To je uocljivo vec nakon desetak dana od pocetka funkcionisanja dve crnogorske berze, gde suvereno i monopolisticki, vladaju cetiri brokerske kuce.


Od 4. marta gradjani Crne Gore na berzi mogu trgovati akcijama koje su besplatno dobili u procesu privatizacije drzavnih preduzeca, a sve transakcije se moraju odvijati preko ova cetiri brokera.


Ali, najvise negodovanja izazvala je odredba u Zakonu o hartijama od vrednosti, da je svaka mogucnost vanberzanskog poslovanja, direktne pogodbe i cak i poklona akcija iskljucena, sto je inace bilo predvidjeno saveznim zakonom iz 1994. godine.


Primera radi, ako zelite unuku pokloniti svoj paket akcija vredan 200 -300 eura, platicete jednom od ovih brokera 13 - 18 eura.


U crnogorskoj ekonomiji, koja je tek na pragu berzanskog poslovanja, to znaci da ce ove brokerske kuce u prvom zamahu doci do enormnih zarada.


Postoje osnovane sumnje da je Vlada stala iza ovakva odredbe u oktobru 2000, da bi omogucila sebi bliskim finansijerima da brzo dodju do znacajnog kapitala. Naime, u drzavnim organima, a posebno u Savetu za privatizaciju, sede autori zakonske regulative, kojima se kontrolise proces privatizacije i trgovine akcijama. Oni su, istovremeno, u bordovima berzi i brokerskih kuca.


Istovremeno, Savet imenuje telo koje donosi odluku koji ce broker dobiti licencu za rad.


Otuda je crnogorska realnost da ljudi koji sede u Savetu za privatizaciju sami sebi, ili bliskim saradnicima izdaju dozvole za rad.


Istovremeno, diktirajuci uslove rada berze, oni diktiraju i uslove zarade favorizovane brokerske kuce.


Za razliku od zapadnih berzi, sa hiljadama brokera, koji se takmice, nudeci bolje uslove, u Crnoj Gori, ustanovljen je "jedinstven " brokerski nastup prema akcionaru.


Kao osnivaci NEX Montenegro berze pojavljuju se brokerske kuce: Monte Adria broker, CG broker i Holder broker. Pored ove tri brokerske kuce, licencu je dobila i brokerska kuca ONIX.


Osnivaci druge - Montenegro berze - su drzavne banke a u njenom bordu sedi i Veselin Vukotic - potpredsednik Savjeta za privatizaciju i predsednik Komisije za hartije od vrednosti - tela koje utvrdjuje zakonsku proceduru vezanu za proces trgovine akcijama. Pa, i propisa da se mimo berze ne moze trgovati akcijama.


Obe berze, brokerske kuce i njihova nadzorna tela u rukovodecim telima imaju ljude cija je karijera zapoceta pre desetak godina na Ekonomskom fakultetu u Podgorici. Tadasnji asistenti i profesori: Veselin Vukotic, Petar Ivanovic, Sasa Popovic, Veselin Kascelan... danas kreiraju zakonske akte i rukovode institucijama koje imaju najznacajniju ulogu u procesu crnogorske tranzicije - i na osnovu toga ubiraju znacajan profit.


Vukotic je potpredsednik veca za privatizaciju i predsednik akcione komisije ciji je zadatak da sprecava vanberzanske tranzacije. On, medjutim, kaze da u ovom slucaju nema ni govora o "konfliktu interesa".


Na konferenciji za stampu Vukotic je insistirao da je sustina obaveze o trgovini preko berze zelja da se gradjanima pomogne da svoje akcije prodaju (kupe) po stvarnoj vrednosti, a ne "za flasu piva, kao sto se desavalo u Ceskoj i Rusiji".


Buduci posrednici na trzistu akcija od vrednosti vec su najavili da ce njihove usluge kostati od deset do petnaest eura po kupoprodajnom ugovoru, uz dodatnu taksu od tri eura za otvaranje prvog naloga.


Teska ekonomska situacija naterace brojne Crnogorce da brzo posegnu za prodajom akcija koje su dobili, ne pitajuci mnogo za njihovu cenu ili potencijalnu dividendu, pa crnogorski brokeri mogu da drze visoke cene svojih usluga, a da ipak ocekuju desetine hiljada naloga za prodaju akcija.


Vlada Crne Gore je, u martu prosle godine, svim punoletnim gradjanima podelila besplatne privatizacione kupone za privatizaciju dela imovine drzavnih preduzeca. Na taj nacin, skoro 400 hiljada stanovnika Crne Gore postaje akcionar jednog ili vise preduzeca sa privatizacione liste, na kojoj su bile ukupno 123 firme. Nominalna vrednost podeljenih akcija je oko 1,5 milijardi eura.


Sada, svaka transakcija, nezavisno od njene velicine, kosta jednu sedminu prosecne plate u Crnoj Gori.


A za ugovore vece od 2,5 hiljade eura brokerska provizija je 0,5 odsto. U oba slucaja, 40 odsto naplacene provizije pripada berzi.


Kako ce doci do bogacenja brokera, verovatno ce se videti vrlo brzo. Crna Gora upravo pokusava da proda vecinski paket Telekoma, vredan priblizno sto miliona eura. Bude li i drzava obavezna da tu transakciju realizuje preko neke od brokerskih kuca, a prema postojecem zakonu jeste, neko ce zaraditi pola miliona eura.


Zato je podgoricki "Centar za tranziciju" Ustavnom sudu podneo zahtev za ocenu ustavnosti takve odredbe Zakona o hartijama od vrednosti.


Znajuci da se Ustavni sud Crne Gore skoro tri godine nije izjasnio o zahtevu za ocenu ustavnosti formiranja Savjeta za privatizaciju, sagovornici IWPR iz advokatske kancelarije Cejovic, pravni podnosioci zahteva, ocekuju da ni ovaj zahtev u dogledno vrijeme nece dati rezultat.


A direktor ove NVO Nebojsa Medojevic tvrdi da je sporni clan zakona u suprotnosti sa odredbom Ustava kojom se garantuje pravo slobodnog raspolaganja privatnom svojinom. "Niko nema pravo da gradjane prisili da trguje preko brokera, ako to nece", kaze Medojevic, uz opasku "umesto da se ova preduzeca kvalitetom svojih usluga bore za klijente - zakon im je dao monopol".


Vlasnici akcija, ipak, u nedostatku alternative, svakodnevno opsedaju berzanske kuce u zelji da potpisu ugovor (kosta tri eura) i daju nalog za prodaju.


I zato analiticari, poput Medojevica, pretpostavljaju da je ovakav sistem trgovine i osmisljen da bi "povlasceni finansijski igraci" - preko vlastitih brokerskih kompanija - pokupili najvecu dobit u pocetnoj fazi ovdasnje trgovine akcijama.


Zoran Radulovic je novinar podgorickog casopisa "Monitor".