ČETIRI SRBIJANSKA POLICAJCA OSUĐENA ZA MASAKR U SUVOJ RECI

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu osudilo je ove sedmice četvoricu bivših srbijanskih policajaca za ubistvo 50 albanskih civila sa Kosova. Reč je o zločinu kojeg mnogi smatraju jednim od najtežih zlodela počinjenih tokom rata na Kosovu (1998-99.).



Međutim, istovremeno su trojica optuženika oslobođena, nakon što nisu osuđeni ni po jednoj tački optužnice.



Četrdeset i osam od pedeset žrtava, koje su 26. marta 1999. pogubili pripadnici srpskih snaga u mestu Suva Reka, bili su članovi porodice Beriša (Berisha).



Na završetku suđenja, koje je počelo u oktobru 2006., bivši komandir policije u Suvoj Reci, Radojko Repanović, i bivši policajac Slađan Čukarić, osuđeni su na po 20 godina zatvora, nakon što su proglašeni krivima za učešće u masakru.



Drugi bivši policajac, Miroslav Petković, i bivši pripadnik srbijanske Službe državne bezbednosti, Milorad Nišavić, kažnjeni su sa 15, odnosno 13 godina zatvora.



Trojica preostalih optuženika – bivši komandant Specijalne policijske jedinice Radoslav Mitrović, te bivši policajci Nenad Jovanović i Zoran Peković – oslobođeni su svih optužbi i, nakon izricanja presude, pušteni iz pritvora.



U presudi se navodi da se Mitrović – kao prvooptuženi u ovom slučaju – proglašava nevinim jer na dan masakra nijedan pripadnik njegove jedinice nije boravio u Suvoj Reci. Jovanović i Petković su, po rečima sudija, oslobođeni usled nedostatka dokaza.



Tužioci i odbrana sve četvorice osuđenika su već najavili kako nameravaju da se žale na presudu.



U presudi koja je pročitana 23. aprila, sudije su navele da se radi o najtežem pojedinačnom masakru koji je nad civilima počinjen tokom kosovskog rata, te da je među žrtvama bilo i četrnaestoro dece, dve bebe, jedna trudnica i jedna stogodišnja starica.



Zločin se odigrao u proleće 1999. godine, tokom sukoba u kojima su na jednoj strani bili srbijanska policija i Vojska Jugoslavije (VJ), a na drugoj Oslobodilačka vojska Kosova (OVK).



Sudije su u presudi zaključile da su okrivljenici 26. marta u Suvoj Reci okupili članove porodice Beriša, te da su vatrom iz automatskog naoružanja najpre pobili nekolicinu starijih muškaraca, da bi potom ostatak porodice bio sateran u jednu piceriju, gde su na njih bačene ručne granate.



Po rečima tužilaca, svima koji su pokazivali bilo kakve znake života bilo je pucano u glavu, da bi tela potom bila prevezena u masovnu grobnicu u Prizrenu, gde su prvobitno i pokopana.



Deo ostataka žrtava masakra u Suvoj Reci iskopan je i u sekundarnoj grobnici u Batajnici (nadomak Beograda), gde je prebačen u očiglednom nastojanju da se zločin prikrije. Autopsije ostataka pronađenih u Prizrenu i Batajnici pokazale su da žrtve nisu poginule u borbi, već da su pogubljene.



Obrazlažući kazne koje su izrečene četvorici osuđenih, predsedavajuća sutkinja Vinka Beraha-Nikićević je rekla: „Sud je utvrdio da su oni zajedno delovali sa ciljem da ubiju [deo] albanskog stanovništva u Suvoj Reci 26. marta 1999.



„Brojni svedoci su potvrdili da je Repanović naredio Čukariću, Petkoviću i ostalim policajcima da okupe i pogube albanske civile pritvorene u piceriji ’Calabria’.“



Sutkinja je rekla i da su, prema navodima svedoka, Petković i Čukarić pucali u žene, decu i starce koji su pokušavali da pobegnu od policije.



Nedugo nakon izricanja presude, srbijanska Kancelarija tužilaštva za ratne zločine saopštila je da će se žaliti na tri odluke o oslobađanju.



„Ne mislimo da je pravda zadovoljena“, izjavio je Bruno Vekarić, portparol Kancelarije.



On je dodao i da je sud saslušao iskaze 128 svedoka, što je trebalo da bude dovoljno za drugačiji ishod.



Advokat porodice žrtava, Dragoljub Todorović, izjavio je za IWPR kako je odluka suda da oslobodi prvoosumnjičenog i najviše rangiranog od sedmorice optuženika, Radoslava Mitrovića – „skandalozna“.



A Mitrovićev advokat, Goran Petronijević, izjavio je za IWPR kako je zadovoljan sudijskom odlukom, dodajući da sud još uvek nije utvrdio sve činjenice koje se tiču masakra u Suvoj Reci.



„U pitanju je veoma težak zločin, koji mora biti u potpunosti istražen“, kazao je on.



Jedan od rođaka žrtava, Idriz Hadžija (Idriz Haxhia), izjavio je za medije da posle ove presude – pogotovo zbog oslobađanja trojice okrivljenika – više ne može da ima puno poverenje u srbijansko sudstvo.



„Na kraju su nas prevarili, posle tri godine trajanja sudskog postupka“, rekao je Dželal Beriša (Xhelal Berisha), takođe član porodice.



Aleksandar Roknić je obučeni novinar IWPR-a iz Beograda.