Cekajuci pobednika
Nakon pada Milosevicevog rezima u Srbiji se jos uvek ceka na promene
Cekajuci pobednika
Nakon pada Milosevicevog rezima u Srbiji se jos uvek ceka na promene
"Srusili smo Milosevica, ali sloboda ne moze da se jede. Ne moze da se, umesto hleba, jede ni svadja izmedju Djindjica i Kostunice."
Reci 44-godisnjeg Milana Andrejevica, radnika beogradske fabrike traktora IMT, jedna su od tipicnih reakcija gradjana na eskalaciju krize vlade u Srbiji.
Opterecena teskim bremenom Milosevicevog nasledja, Srbija vapi za panicno brzim reformama. Ali sve je za sada odlozeno - u ime ogorcene borbe izmedju predsednika Jugoslavije Vojislava Kostuinice i premijera Srbije Zorana Djindjica, koja traje mesecima.
Mediji se iskljucivo hrane kompromitujucim pricama u zaracenim kabinetima dvojice celnih ljudi.
Poslednji u nizu udaraca reformi zadala je proslog petka Demokratska stranka Srbije Vojislava Kostunice, kada je, posle dvomesecnog sukoba, povukla svoja dva ministra iz Djindjiceve vlade, dovela do otvorene krize vlade.
"Pa, to je zaista sebicno. Nemam novac da kupim deci knjige za skolu, a oni se ovako gloze. To me stvarno cini depresivnom. Ne navijam ni za koga", kaze prodavacica u jednoj samposluzi u Beogradu.
Vecina, doista, prepoznaje u ovom gestu Kostunice politicko kalkulisanje. Vec sada je jasno da nije rec o stvarnom pokusaju da se obori Djindjiceva vlada i nesto sustinski promeni. Za obaranje Vlade, Kostunica bi morao da da udje u saradnju sa opozicijom koju cine Milosevicevi socijalisti i radikalni nacionalsiti Vojislava Seselja, kao i sa Strankom srpskog jedinstva, koju je osnovao Zeljko Raznatovic Arkan.
On to sebi nece dozvoliti, tako da je vise rec o potezu kojim se zeli ili iznuditi vise mesta u Djindjicevom kabinetu, ili se distancirati od vladinih neuspeha u pripremi za izbore koji jos nisu na vidiku.
Ali, to ce i krizu produziti unedogled, tim pre sto ona znacajno usporava stranu pomoc namenjenu Srbiji.
Zbog takve situacije vecina pristiglog stranog novca otisla je u socijalne programe, a gotovo nista u privredu. Niko ne zuri da investira u zemlju gde nema stabilne vlade.
U krugovima G17, ekspertske ekonomske grupacije, koja ima i znatan politicki uticaj, moze se nezvanicno cuti da je 60 odsto do sada dobijenih donacija potroseno na kupovinu struje koja je nedostajala prosle zime. O investicijama se uopste ne moze govoriti.
Jedan neimenovani lider DOS rekao je za IWPR: "U krugovima vlasti u Beogradu vlada nepodeljeno misljenje da ocekivani novac nije stigao zato sto Zapad ceka pobednika u Srbiji".
Ekspert G 17 Plus Branko Radulovic, kaze da u Srbiji ne postoji politicka stabilnost i to stvara probleme.
Predstavnik za stampu kancelarije EU u Beogradu Aleksandar Djordjevic rekao je u utorak za B-92, da kriza nece dovesti u pitanje pomoc od 230 miliona evra, koju je Evropska komisija odobrila Jugoslaviji, ali da je sve ostalo vezano za novac i strana ulaganja dovedeno u pitanje.
Dok traje kriza vlade, Zoran Djindjic, rekao je u utorak za drazvnu TV Srbije da mu je nekoliko evropskih premijera porucilo da svet i dalje ima poverenja u njegovu Vladu, ali da to vazi samo u slucaju da kriza ne potraje predugo.
Kostunicin izazov Djindjicu mogao bi tako da skupo kosta porusenu srpsku ekonomiju.
U ponedeljak u izjavi za VOA Nebojsa Medojevic, podgoricki clan G 17 Plus, rekao je da "medjunarodni investitori nece pohrliti da investiraju novac u zemlju sa nesigurnim politickim i pravnim sistemom".
On je tada Djindjica opisao kao coveka koji vise od Kostunice razmislja evropski i moderno, "ali ima dosta veza sa pripadnicima podzemlja i kriminala".
"S jedne strane - kaze on o Kostunici - nalaze se ljudi koji preferiraju nacionalisticke ideologije i zalazu se za pravnu drzavu i legalitet. S druge strane su ljudi koji vise razmisljaju evropski i moderno, a imaju dosta veza sa pripadnicima podzemlja i kriminala".
Svet ceka rasplet sukoba izmedju, kako on kaze, "kosovskog i kolumbijskog mita".
Na to cekaju i gradjani Srbije.
Posle pada Miloseviceve socijalne drzave, koja se bazirala na sivoj ekonomiji, izrasloj iz sankcija, vecina gradjana zivi teze nego u njegovo vreme.
Privreda, prakticno stoji, cekajuci strane investicije.
Broj od blizu 850 hiljada nezaposlenih mogao bi uskoro da probije milionsku cifru, u zemlji od oko 10 miliona, jer nova vlast preti novim otpustanjima radnika iz socijalistickih giganata stare epohe, poput kragujevacke "Zastave".
Prosecna stopa poskupljanja za 11 meseci od Milosevicevog pada premasuje 130 odsto, dok se za isto vreme prosecna plata sa 80 maraka popela na 180.
Za to vreme hleb, jos uvek najkoristenija namirnica u Srbiji, poskupio je pet puta, struja dvostruko, dok je najavljeno da ce do kraja godine telefonski impuls kostati cetiri puta vise nego u Milosevicevo vreme.
Opsti utisak je da je novi rezim, zaokupljen unutrasnjim trvenjem, nedovoljno uradio i u drugim oblastima. Milosevicev aparat nije do kraja demontiran, vec je nastavio da zivi u okviru Djindjicevog i Kostunicinog aparata.
Iako je ambiciozno najavila unutrasnju reformu, policija, na primer, nije uspela da razotkrije vecinu politickih ubistava iz Milosevicevog doba.
U medjuvremenu dogodila su se i nova ubistva, poput onog kada je 3. avgusta na ulici u Beogradu ustreljen Momir Gavrilovic, bivsi policajac blizak Kostunicinom kabinetu. Ni u tom slucaju policija nije imala odgovor.
Istovremeno, hapseni su samo Milosevicevi ljudi kod kojih se kriminalna aktivnost poklapala sa politickom bliskoscu sa njim , dok su svi "apoliticni" kriminalci ostali na slobodi.
Kriminal ne funkcionise tako napadno kao u Milosevicevo vreme, tvrde policijski eksperti, ali je policija daleko od toga da pokusa demontiranje nesto diskretnijih centara u podzemlju.
"Vlada se u prvih sest meseci bavila reklamiranjem, a malo rezovima u demontiranju bivse vlasti", ocenio je Medojevic.
Organizacija "Otpor", koja se u vreme pada Milosevica proslavila sloganom "Gotov je", takodje sa gorcinom reaguje na iscrpljujucu svadju Kostunice i Djindjica. "Otpor" ima svoj, duhovit, odgovor i na novu krizu koja razjeda reforme.
U Beogradu su se pre neki dan pojavile njihove poruke ispisane na trakama: "Gotovi su i ovi".
Oni, zapravo, porucuju da se nova vlast ne razlikuje mnogo od prethodne. Ali, da bi bila "gotova", potrebno je da gradjani imaju alternativu, koja se jos ne pojavljuje.
Zeljko Cvijanovic je novinar sarajevskog nedeljnika "Dani".
