Bukurest pokusava da se oslobodi imidza centra za 'trgovinu decom'

Trogodisnjeg Aleksandrua sam upoznala jednog popodneva u dvoristu velikog sirotista u Bukurestu. Onog trenutka kada me je ugledao, prestao je da trci sa ostalom decom i pojurio ka meni. Nismo se nikada sreli, ali grlio me je dugo i uporno me gledao krupnim, smedjim ocima. "Nada se da cete ga povesti kuci", rekla mi je jedna od vaspitacica. "Ali, on nema sansi da bude usvojen. On je romskog porekla."

Aleksandru je jedno od 48.000 dece koja, prema proslogodisnjim podacima, zive u institucijama za zbrinjavanje sirom Rumunije. Majka ga je napustila jos u porodilistu, a otac mu je nepoznat. Posle nekoliko meseci preseljen je u sirotiste, gde sada zivi sa 256 druge dece.

U proslosti, deca kao sto je Aleksandru mogla su ocekivati da ce ih usvojiti stranci - od pada Causeskua obavljeno je preko 30.000 medjunarodnih usvajanja. "Nekada smo imali samo americke, francuske i nemacke parove koji su dolazili ovamo i birali decu za usvajanje, ali zakonodavci su to za sada obustavili", kaze vaspitacica koja je zelela da ostane anonimna.

Kritike koje su dolazile iz sveta na racun procedure usvajanja dovele su pre dve godine do ukidanja takve prakse. Posto je zabrana isticala u februaru, rumunski senat je doneo odluku o produzenju do juna. "To je pitanje moralnosti i kredibiliteta", izjavio je premijer Adrian Nastase. "Medjunarodna usvajanja su obustavljena, jer ne mozete popravljati automobil dok motor radi. Morali smo prvo da ugasimo motor."

Pre dve godine, izvestaj baronice Eme Nikolson, parlamentarnog predstavnika Evropske unije za Rumuniju, opisao je "profitabilnu trgovinu decom" koja se odvija u ovoj zemlji. Iznoseci optuzbe za "sistematsko i organizovano krsenje Konvencije UN o pravima deteta", zahtevala je da se medjunarodna usvajanja odmah obustave. Dzonatan Sili, predstavnik EU u Bukurestu, izjavio je da je bilo slucajeva da su zvanicnici dobijali mito u iznosima i do 50.000 dolara po detetu da bi ubrzali proces.

Aleksandru ima i taj problem sto je romskog porekla u zemlji u kojoj su predrasude prema manjinama rasirene. Ali, dok je ova zabrana na snazi, ionako malo dece ima sansu da stigne do usvajanja. "Rumuni su previse siromasni da izdrzavaju i svoju decu, a kamoli tudju", izjavila je jedna vaspitacica. Navela je zdravstvene probleme od kojih deca pate: nedostatak paznje, usporeni razvoj, neuhranjenost. Dok trce po dvoristu, jasno je da nemaju narocito razvijenu predstavu o tome kako bi mogli da se igraju, posto se uglavnom udaraju po glavi i zalecu u zidove.

Sili kaze da je vlada zatrazila pomoc od Evropske unije u pripremi zakona koji ce biti usaglasen sa standardima Unije. U medjuvremenu, oko 100 americkih porodica nedavno je pokusalo da animira americke senatore da izvrse pritisak na Bukurest da ukine zabranu, tako sto ce glasati protiv prijema Rumunije u NATO.

Lori Skot iz Njujorka usvojila je svoju cerku Mariju 1998.godine. Kada ju je Lori pronasla, Marija je imala cetiri godine i patila je od neuhranjenosti i emocionalnih problema. "Njen engleski je sada savrsen zahvaljujuci govornoj terapiji, ide u normalnu skolu, i ja se ponosim njenim uspehom", kaze ona.

Kada je shvatio da ga necu povesti kuci, Aleksandru je poceo da place i ocajnicki vuce moju suknju. Vaspitacica je rekla da vlasti strogo kontrolisu sirotista da bi sprecile ilegalna usvajanja. "Ne zelim da imam probleme. Policija je dolazila pre nekoliko nedelja, posto je jedno dete nestalo. Ne znaju sta se dogodilo sa njom, imala je samo pet godina. Procitala sam u novinama da su neka deca prodata u inostranstvo, ali moguce je da je samo pobegla iz sirotista", kaze ona.

Premijer Nastase je izjavio da ce zabrana usvajanja onemoguciti da rumunska deca postanu "roba". Ali, za decu u sirotistima, alternativa je, u najmanju ruku, deprimirajuca. Po svoj prilici, mnogi ce zavrsiti na ulici kao prosjaci ili se odati kriminalu.

Daniela Tusel je novinar bukurestanskih novina "Libertatea".