Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BUGARSKA: STRANKE PREVIDJAJU KORIST OD RAZMESTANJA AMERICKIH VOJNIH BAZA

Politicari ne uspevaju da predoce javnosti prave prednosti americkog plana za koriscenje bugarske teritorije za svoje vojne baze.
By Vessela Tcherneva

Bugarske politicke stranke, s obzirom na to da su parlamentarni izbori zakazani za jun ove godine, pokusavaju da steknu politicke poene na pitanju planiranog stacioniranja americkih trupa u zemlji, ali,cini se, da im je promakao pravi znacaj predlozenog projekta.


Politicko nadmetanje izmedju bugarskih stranaka podstakla je proslonedeljna poseta komandanta americkih snaga u Evropi generala Dzejmsa Dzounsa, koji je pogledao izvestan broj baza u kojima bi Vasington mogao da smesti neke od svojih trupa iz zapadne Evrope.


Americka administracija i Kongres treba tokom narednih nedelja da donesu konacnu odluku o premestanju trupa u jugoistocnu Evropu, koji predstavlja deo strategije premestanja trupa ranije koriscenih kao protivteza sovjetskoj pretnji, sto ce omoguciti bolju podrsku americkom vojnom angazovanju u regionu i na Bliskom istoku.


Vasington razmatra koriscenje nekoliko baza u Bugarskoj i Rumuniji, zemljama koje su pristupile NATO-u u aprilu prosle godine. Prema ovom planu, lokacije, koje ce i dalje pripadati zemljama-domacinima, koristitice se za potrebe obuke, za operacije brzog razmestanja snaga i smestaj opreme.


Bugarska i Rumunija – cije vlade tek treba da se sloze sa americkim planovima – najpogodnije su za razmestanje americkih trupa zbog njihove blizine zarisnim tackama na Balkanu i Bliskom istoku.


Vasington trenutno razmatra mogucnost koriscenja dva aerodroma u Bugarskoj, jedne lokacije za vojnu obuku i pomorske baze na Crnom moru za smestaj svojih trupa.


Generalova poseta Bugarskoj usledila je samo nekoliko dana nakon sto je Bugarska socijalisticka partija, BSP, prva povukla nogu u kampanji za parlamentarne izbore rekavsi da ce povuci kontingent od oko pet stotina vojnika iz Iraka ukoliko bude pobedila.


Sada se BSP i njeni rivali u vladi nadmecu oko predvidjenog razmestanja americkih trupa, pri cemu ocito imaju u vidu sticanje izvesnog politickih poena uoci izbora.


BSP je protestvovao protiv dolaska americkih vojnika upozoravajuci da bi americko vojno prisustvo na bugarskom tlu moglo dovesti do teroristickih napada, kako kod kuce - tako i protiv bugarskih trupa izvan zemlje, pogotovo u Iraku – sto je zapravo samo vid izrazavanja antiamerickih osecanja.


Kao sto se i ocekivalo, potezi BSP-a su popularni medju birackim telom imajuci u vidu narastajuce nezadovoljstvo javnosti bugarskim ucescem u operacijama u Iraku posle smrti pet bugarskih vojnika, kao i civila koji su kidnapovani i usmrceni prosle godine. Opozicione stranke desno od centra, zajedno sa vladajucim Nacionalnim pokretom "Simeon II", u medjuvremenu su, obznanile svoju podrsku americkom interesovanju za bugarske vojne baze. Njihov glavni razlog za to – koji su takodje naveli lideri BSP-a – upravo je prisustvo americkih trupa koje ce podstaci strane investicije i unapredjenje infrastrukture u regionima gde bi se one razmestile. Prednosti i mane, na nacin na koji su ih izneli BSP i njeni rivali u vezi sa razmestanjem americkih trupa u Bugarskoj, imaju osnova, ali su takodje i preterane.


Mozda postoji rizik da bi razmestanje americkih trupa moglo isprovocirati ekstremiste, ali BSP ne pominje regionalni bezbednosni stit koji bi obezbedilo prisustvo americkih trupa.


Slicno tome, ima istine u tvrdnji da ce biti finansijskih i razvojnih koristi od stacioniranja americkih vojnika na bugarskom tlu, ali ne u onoj meri kako se to predocilo javnosti, jer Pentagon predvidja prebacivanje relativno malog broja vojnika. Pentagon, takodje, nece graditi ogromne baze kakve vec ima u Nemackoj, koji lice na americke gradove srednje velicine.


Upecatljivo je to sto se politicari nisu usredsredili na kljucne prednosti razmestanja americkih trupa ovde – poboljsanje regionalne bezbednosti u trenutku kada su dzepovi etnickog nasilja jos uvek realna pretnja stabilnosti; i neizbezno unapredjenje kompatibilnosti bugarske armije sa NATO kao posledice zajednicke obuke sa americkim snagama i pristupa ultramodernoj vojne tehnologiji.


To ukazuje na cinjenicu da politicke lidere vise zanima sticanje jeftinih politickih poena uoci izbora umesto da objasne javnosti prave strateske prednosti predlozenih americkih koraka – sto bi bila jedna zrela reakcija koju partneri iz NATO ocekuju od Bugarske.


Vesela Cerneva je programski direktor Centra za liberalne strategije u Sofiji.