BRITANSKI IZVEŠTAČ SE PRISEĆA VIŠEGRADSKE OFANZIVE

Velma Šarić

IWPR-trained journalist

Monday, 24 May, 2010

The link has been copied

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 646, 24. maj 2010.)

Novinar britanskog dnevnog lista Gardijan (Guardian), Jan Trejnor (Ian Traynor), svedočio je prošle sedmice pred sudijama Tribunala o zajedničkim vojnim operacijama Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) i neregularnih formacija iz Srbije izvedenim na području Višegrada (istočna Bosna) u aprilu 1992.

Trejnor je na temelju svojih ratnih beleški svedočio na poziv tužilaštva u procesu protiv dvojice visokih zvaničnika policije bosanskih Srba – Miće Stanišića i Stojana Župljanina – koji se u deset tačaka terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Među zločinima koje su okrivljenici navodno počinili su progon, istrebljenje, ubijanje, mučenje, nehumano postupanje i deportacija, kao zločini protiv čovečnosti; te ubijanje, mučenje, okrutno postupanje, kao kršenja zakona i običaja ratovanja.

Kao bivši čelnik regionalnog Centra službi bezbednosti (CSB) u Banja Luci i savetnik političkog lidera bosanskih Srba, Radovana Karadžića – kome se sudi za genocid – Župljanin se tereti za istrebljenje, ubijanje, progon i deportaciju ne-Srba u severozapadnoj Bosni u periodu od aprila do decembra 1992.

Stanišić se, pak, kao bivši ministar unutrašnjih poslova bosanskih Srba, tereti za ubijanje, mučenje i okrutno postupanje prema nesrpskim civilima, kao i zbog toga što nije sprečio niti kaznio zločine koje su počinili njegovi potčinjeni.

Stanišić i Župljanin su navodno sudelovali u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo trajno raseljavanje ne-Srba sa teritorije koja je trebalo da bude obuhvaćena srpskom državom. Optuženi su za zločine koji su u Bosni i Hercegovini (BiH), na području 20 opština – uključujući Višegrad – počinjeni u periodu od 1. aprila do 31. decembra 1992.

Trejnor je izjavio da je 12. aprila 1992. iz Beograda doputovao u Mali Zvornik, grad na srbijanskoj strani granice između Srbije i Bosne.

„Otkud Vi tamo?“, uptala je tužiteljka Belinda Pidvel (Belinda Pidwell).

„Zbog glasina o stravičnim dešavanjima u istočnoj Bosni – u Zvorniku i Bijeljini“, odgovorio je Trejnor.

U svojoj uvodnoj reči iz septembra 2009., tužiteljka Džoana Korner (Joanna Korner) je tvrdila da postoje dokazi o tesnoj saradnji između JNA, vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) i njihove policije, kao i između raznih pripadnika vlasti bosanskih Srba i jugoslovenskih vlasti.

Trejnor je rekao da je potom prešao na bosansku teritoriju.

„Šta ste videli na srbijanskoj strani granice?“, upitala je Pidvelova.

„Snage JNA koje su se nalazile na drugoj strani i pripremaju se da pređu granicu“, kazao je Trejnor.

„Videli smo veliko okupljanje trupa na srbijanskoj strani, gde se nalazio Užički korpus JNA, mnogo artiljerije, tenkova, vozova, kamiona. U toku je bila velika mobilizacija.“

Tužiteljka je zamolila Trejnora da objasni pojam „srpske neregularne i paravojne snage“, koji je iskoristio u svom članku iz Gardijana posvećenom napadu na Višegrad izvršenom u aprilu 1992.

„Pojam se odnosi na borce koji nisu bili pripadnici JNA, ali su se već nalazili na tom području, dok je trupe JNA tek trebalo da pređu granicu. Oni su nosili specijalne uniforme i mogli bi se opisati kao specijalne snage. Uostalom, i sami su se tako opisivali“, rekao je Trejnor.

„Kažete kako nema mnogo sumnje u to da su te paravojne jedinice došle iz Srbije i da ste Vi čak napisali članak o tome kako su međusobno sarađivali . . . na temelju čega ste izveli taj zaključak?“, pitala je tužiteljka.

„Bio sam sa njima kada su išli ka Višegradu. Bili su svi zajedno, a ja sam bio sa njima dok su ispaljivali rakete u pravcu grada. To nije bila JNA. U pitanju su bila dva različita sastava koja se paralelno bore, i ja sam bio sa njima“, kazao je on.

Sudija Frederik Harhof (Frederik Harhoff) je Trejnora upitao: „Kako ste shvatili smisao te saradnje, izuzimajući činjenicu da su imali iste ciljeve kao JNA?“

„Oni su koristili istu opremu, kretali su se formacijski zajedno, razgovarali jedni sa drugima i napadali onoga koga su smatrali zajedničkim neprijateljem. Nisam mogao da vidim ništa što ne bi sugerisalo da oni sarađuju“, rekao je Trejnor.

„Jeste li bili očevidac ikakvih sastanaka na kojima se obavljala koordinacija i saradnja između JNA i specijalnih snaga?“, pitao je sudije Harhof.

„Razgovorima. Razgovarali su jedni s drugima, podešavali opremu zajedno, postavljali opremu duž puta, minobacače – takoreći zajednički oružani poduhvat“, odgovorio je on.

Na zahtev tužiteljke Pidvel, Trejnor je pročitao beleške koje je u Banja Luci, septembra 1992. godine, načinio prilikom dvosatnog intervjua sa Župljaninom, koji je u to vreme bio šef banjalučkog CSB-a.

Dana 16. septembra 1991., Srpska demokratska stranka (SDS) proglasila je autonomiju srpskog entiteta na području Krajine (severozapadna Bosna).

U optužnici se navodi da je Župljanin bio član kriznih štabova autonomne regije Bosanska Krajina u Banja Luci.

U intervjuu koji je dao Trejnoru, Župljanin je rekao kako je logor u Trnopolju (opština Prijedor, Bosanska Krajina) zapravo bio sabirni centar.

„Ljudi u Trnopolju nisu bili zatvorenici. Oni su došli svojevoljno i mogli su da odu kad god su želeli . . . mi smo hranili decu čak i u vreme kada su naši vojnici dobijali samo dva obroka dnevno, i snabdevali smo ih gorivom za transport čak i kada su naše zalihe bile veoma ograničene“, tvrdio je Župljanin.

Prema optužnici protiv Stanišića i Župljanina, u periodu od maja do kraja septembra 1992., „pritvorenici u logoru Trnopolje bili su pretežno žene, deca i starije osobe. Međutim, bilo je i mlađih muškaraca. Muški pritvorenici su bili saslušavani i premlaćivani. Pritvorenici su tučeni pred ostalim pritvorenicima. Žene su silovane.“

U istom intervjuu datom Trejnoru, Župljanin je potvrdio da je upoznat sa incidentom koji se desio na Korićanskim Stijenama – koje se nalaze na planini Vlašić, nedaleko od Travnika (srednja Bosna).

U optužnici protiv Stanišića i Župljanina se navodi kako je u avgustu 1992., prilikom prebacivanja iz logora Trnopolje, preko 200 Bošnjaka – bosanskih Muslimana – ubijeno na Korićanskim Stijenama.

Trejnor je rekao i da je postavio pitanje u vezi sa navodnom brojkom od 200 ubijenih Bošnjaka. Župljanin mu je, kako kaže, rekao da će policija istražiti taj slučaj, napominjući da su ta ubistva možda počinili pripadnici Hrvatskog vijeća obrane (HVO) ili muslimanskih Zelenih beretki.

„Pravosudno odeljenje vodi istragu i mi ćemo pronaći krivce, i izvesti ih pred sud. Ukoliko se dokaže da su ubili nedužne ljude, biće proglašeni odgovornima – ali broj koji pominjete nije tačan. Prema našim podacima, u pitanju je pedesetak ili više ljudi“, kazao je Župljanin u intervjuu.

Stanišić se predao u martu 2005., dok su Župljanina, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu, srbijanske vlasti uhapsile 10. juna 2008. Optužnice su im spojene u septembru 2008., a obojica su izjavili da se ne osećaju krivima.

Suđenje se nastavlja ove sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.