Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Brisel zazire od srpskih gangstera

Narastajuca moc srpske mafije ce verovatno dodatno ugroziti izgleda zemalja regiona za prijem u Evropsku Uniju.
By Adam LeBor

Ubistvo srpskog premijera ce imati ozbiljne posledice na stabilnost Balkana i dodatno ce usporiti ionako nestalan napredak ka evropskoj integraciji.


"Ovaj cin pokazuje da organizovani kriminal i terorizam ugrozava citav region," izjavio je Mladen Ivanic, bosanski ministar inostranih poslova. "To ce, svakako, imati reperkusije na situaciju u regionu."


Postoje strahovanja da bi atentat na premijera Zorana Djindjica mogao predstavljati uvod u kosmarni scenario u kome bi se mreze organizovanog kriminala u Srbiji, koje su postale tako mocne da se krecu ka preuzimanju kontrole i kriminalizaciji same drzave.


Strah od ovakvog scenarija ce verovatno zaostriti najnovije podele u Evropi. Sada se umesto gvozdene zavese, koja je uklonjena posle sloma komunizma 1989. godine, spusta celicna sengenska zavesa cime se odvajaju one zemlje koje ocekuju pristupanje Evropskoj Uniji sledece godine od drzava koje ce ostati izvan EU.


Od devet postkomunistickih zemalja koje ce postati clanice Evropske Unije u maju 2004. godine, jedino je Slovenija iz bivse Jugoslavije. Hrvatska je zatrazila prijem u EU, uz podrsku Nemacke i Italije.


Medjutim, Djindjiceva smrt ce jedino ici u prilog stavu zemalja-clanica koje se protive sirenju EU, jer Balkan i vecinu bivsih jugoslovenskih drzava smatraju bremenom koje bi trebalo, za sada, iskljuciti iz evropskog projekta integracije. Kao sto je to hrvatski predsednik Stipe Mesic izjavio: "Ovo ubistvo sigurno nije dobro ni za demokratizaciju Srbije niti za nas koji zivimo u njenom susedstvu."


Ubistvo premijera ce sigurno dodatno odloziti eventualno pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. Takodje ce pojacati fizicku izolaciju ove zemlje u odnosu na ostatak Evrope nakon prijema susedne Madjarske u EU.


Izvori iz madjarskih snaga bezbednosti izrazavaju zabrinutost zbog manjka odlucnosti kod srpskih vlasti da suzbiju mreze za krijumcarenje narkotika i ljudi koje Madjarsku koriste kao tranzitnu zemlju na putu ka Zapadu.


Srpsko-madjarska granica vec postaje novo popriste rata protiv organizovanog kriminala. EU i vlasti u Budimpesti su znatno pojacali obezbedjenje razmestajuci duz granice novo, veoma obuceno osoblje i najmoderniju tehnolosku opremu sto ce omoguciti madjarskim pogranicnim jedinicama da osmatraju nekoliko kilometara u dubinu srpske teritorije.


Pod energicnim pritiskom Zapada, Djindjiceva vlada je pokusala da suzbije snazan uticaj kriminalnih grupa na srpsku ekonomiju i drustvo. Medjutim, cini se da su bliski kontakti i veze podzemlja sa pojedinim srpskim sluzbama bezbednosti podrivale ove napore.


Srpska vlada je izdala nalog za hapsenje oko 200 clanova Zemunskog klana. Upadljivo je da se nekoliko zlocina za koje se pripadnici ovog mafijaskog klana optuzuju odnose na Milosevicevo doba, ukljucujuci kidnapovanje i nestanak bivseg srpskog predsednika Ivana Stambolica i pokusaj ubistva Vuka Draskovica, lidera Srpskog pokreta obnove.


Mada na Balkanu i bivsim jugoslovenskim drzavama sada vlada demokratija, njihove slabe institucije, oronuo pravosudni sistem i njihovo usporeno napredovanje ka uspostavljanju civilnog drustva su znacajno doprineli sirenju kriminalnih mreza. Obracajuci se ucesnicima londonske konferencije o organizovanom kriminalu u jugoistocnoj Evropi, proslog novembra, Havijer Solana, predstavnik EU za inostranu i bezbednosnu politiku, je rekao da je organizovani kriminal uspostavio "istinski krvolocni sistem grabezi i pljacke" na Balkanu.


"Zapadni Balkan ce ostati kapija kroz koju prolaze pripadnici organizovanog kriminala ka zapadnoj Evropi sve dok kriminalne mreze ne budu zaustavljene u zemljama iz kojih poticu," rekao je Solana.


Solana je primetio da organizovane zlocinacke grupe iz bivse Jugoslavije, prema podacima Interpola, sada kontrolisu oko 70 odsto distribucije heroina u nekoliko evropskih zemalja kao i da imaju mreze odgovorne za krijumcarenje oko 700.000 zena u trgovini belim robljem - od kojih citavih 200.000 se krijumcari preko Balkana.


Organizovani kriminal nije, naravno, iskljucivo srpski problem. Kriminalne bande su aktivne sirom juzne Evrope, a njihove mreze sezu na Zapad i SAD. Medjutim, policija uglavnom uspeva da ih pronadje, zapleni njihovu imovinu.


To nije slucaj u Srbiji, pretezno zbog neobicne prirode Milosevicevog rezima izmedju 1991. i 2000. godine, kada su organizovani kriminal i sama drzava koegzistirali u simbiotskoj vezi.


Pojavila se nova politicko-poslovna-kriminalna elita kojoj je dopusteno da se bogati sve dok su predstavnici takve elite bili lojalni. Drzavni carinski organi su organizovali sverc cigareta i nafte, dok su paravojne snage pod vodjstvom ministarstva unutrasnjih poslova pljackali sve i svakoga i sprovodile aktivnosti radi zaobilazenja sankcija nametnutih tadasnjoj Jugoslaviji.


Budimir Babovic, bivsi sef ogranka Interpola u Jugoslaviji, je izjavio: "Pod Milosevicem su veze izmedju kriminala i politike bile veoma bliske. On je prakticno uspostavio svoj rezim na tim vezama. Poznati kriminalci kao sto je Arkan su postajali poslanici u parlamentu, ali to nije bio najveci problem".


"Kako su svi slojevi drustva postajali kriminalizovani, javni moral i etika su u potpunosti razoreni. Imali smo, naizgled, slobodu da kritikujemo vladu, ali kada nemate principe javnog morala kojima bi se korigovala pocinjena zlodela, ta sloboda nicemu ne vredi."


Adam LeBor je autor knjige "Milosevic: biografija", koju je objavila britanska izdavacka kuca "Bloomsbury".