Bošnjakinja se prisetila pronalaženja posmrtnih ostataka svoga sina
Svedokinja opisala trenutak kada je uspela da prepozna svoje dete u ekshumiranoj masovnoj grobnici.
Bošnjakinja se prisetila pronalaženja posmrtnih ostataka svoga sina
Svedokinja opisala trenutak kada je uspela da prepozna svoje dete u ekshumiranoj masovnoj grobnici.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 708, 9. septembar 2011.)
Suđenje bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, nastavljeno je ove sedmice potresnim svedočenjem žene čiji su muž i sin u jesen 1992. ubijeni u istočnobosanskom selu Novoseoci.
Novoseoci su selo koje pripada opštini Sokolac, jednoj od ukupno dvadeset i jedne opštine koje se pominju u optužnici protiv Karadžića.
U njoj se navodi da je Karadžić, kao bivši predsednik Republike Srpske (RS), „planirao, ohrabrivao, naređivao i/ili pomagao i podsticao progone po političkoj i verskoj osnovi protiv bosanskih Muslimana i Hrvata“ nastanjenih u preko dvadeset bosanskih opština, uključujući i Sokolac (nadomak Sarajeva).
Okrivljeni se tereti i za planiranje i nadziranje nekih od najtežih zločina u Bosni, uključujući opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, kao i ubijanje oko 8,000 bosansko-muslimanskih dečaka i muškaraca u istočnobosanskom gradu Srebrenici, jula 1995.
Tužioci Haškog tribunala su tek nedavno završili iznošenje dokaza koji su se ticali opsade Sarajeva, pa se pred sudom trenutno izvode dokazi koji se tiču zločina počinjenih u drugim bosanskim opštinama.
Munira Selmanović, Bošnjakinja iz Novoseoca, opisala je sudijama ove sedmice sudbinu svog supruga i sina, koji su ubijeni u jesen 1992.
Na početku zasedanja, tužiteljka Hildegard Uerc-Reclaf (Hildegard Uertz-Retzlaff) je pročitala sažetak izjave Selmanovićeve, u kojoj je svedokinja rekla da su srpske snage 22. septembra izvršile napad na Novoseoce. Po tom iskazu svedokinje „svim stanovnicima sela je potom bilo naređeno da se okupe na jednoj livadi.“
Istovremeno su – kaže se dalje u izjavi – srpske snage počele da pljačkaju bošnjačke kuće, uprkos tome što su prethodno obećale da će njihova prava biti poštovana i da će im biti dozvoljeno da ostanu u selu.
Prema rečima svedokinje, u to vreme je srpskim snagama komandovao Momčilo Pajić.
Selmanovićeva je kazala da je muškarcima bilo naređeno da ostanu i „pomažu srpskim snagama“, dok su žene, deca i starci bili postrojeni i pod Pajićevom komandom ukrcani u autobuse koji su ih odveli na teritoriju pod kontrolom snaga bosanske vlade.
„Jedna žena je ubijena jer se prebrzo kretala ka autobusu“, dodala je svedokinja.
Kasnije su, prema rečima Selmanovićeve, ubijena 44 Bošnjaka, a mnoga od tih tela su ekshumirana iz jedne masovne grobnice koja se nalazila na području opštine Rogatica.
Ta masovna grobnica je bila ekshumirana tek u jesen 2000. godine. Prethodno je to mesto bilo korišćeno kao deponija.
„Tamo sam pronašla svoje dete“, kazala je svedokinja, pokušavajući da zadrži suze. „U toj rupi su bila četiri tela. prepoznala sam ga po ogrlici, po džemperu, po cipelama. I po kostima.
„Džemper koji je nosio bio je spreda netaknut, kao da kroz njega nije prošao metak kojim je ubijen. Ali kad su ga okrenuli, iz njegovih ostataka su ispali meci.“
Tokom unakrsnog ispitivanja svedokinje, Karadžić je Selmanovićevu upitao da li su Bošnjaci, iz straha od paravojnih formacija, sami zatražili da budu evakuisani. Svedokinja je odgovorila odrečno.
Selmanovićeva je negirala i tvrdnju da je intervencija srpskih snaga u selu bila uzrokovana time što su seljani odbili da Srbima predaju svoje oružje.
Karadžić je potom svedokinju pitao za metke koji su ispali iz ostataka njenog sina kada je bio pronađen u masovnoj grobnici. Selmanovićeva je odgovorila da ih je „izbrojala sedam“.
Sudija Hauard Morison (Howard Morrison) je Karadžića upozorio da je toliko podrobno ispitivanje besmisleno.
Karadžić je potom svedokinji rekao da ona ne može biti potpuno sigurna u pogledu vremena i okolnosti pod kojima su ubijeni Bošnjaci u Novoseocima – sa čime se i Selmanovićeva saglasila.
No, ona je ostala pri svojim tvrdnjama da je „Momčilo Pajić odgovoran za njihovu smrt“.
Na kraju unakrsnog ispitivanja, Karadžić je rekao kako oseća „samilost i solidarnost sa svedokinjom“, te ukazao na to da „nikada ranije nije čuo za to selo“, sve dok nije pročitao optužnicu protiv sebe.
Suđenje se nastavlja iduće sedmice.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
