Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: RATNI ZLOCINCI U POLICIJI

Lokalni sudovi ne pokazuju spremnost da krivicno gone policajce koje istrazitelji UN sumnjice za ratne zlocine.
By Aldin Arnautovic

Supervizori Ujedinjenih nacija koji nadgledaju rad bosanske policije tokom prosla tri meseca otpustili su iz sluzbe vise od sezdeset policajaca osumnjicenih za ratne zlocine. Do sada niko od njih nije krivicno odgovarao za pocinjene zlocine.


Lokalni pravosudni organi ne pokazuju spremnost za bilo kakvu akciju po tom pitanju. Sa druge strane, medjunarodni sud u Hagu za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, ICTY, preopterecen je velikim brojem slucajeva. Haski tribunal smatra da je njegova uloga prevashodno da sudi najodgovornijima za ratne zlocine, prepustajuci ostale ratne zlocince nacionalnim sudovima.


U vecini slucajeva nadlezni organi nisu cak ni pokrenuli istragu. Cini se da smatraju kako je razresenje sa duznosti osumnjicenih policajaca, samo po sebi, dovoljna kazna.


Jedan od nekoliko slucajeva koji su se ipak nasli pred sudom, odnosi se na devet policajaca - bosanskih Srba iz Prijedora. Oni su optuzeni za ubistvo katolickog svestenika Tomislava Matanovica i njegove porodice pri kraju rata u Bosni.


Posle brojnih odlaganja rocista usled proceduralnih razloga, sudjenje je zapocelo 9. decembra, ali je naprasno prekinuto zbog nestanka struje. Vlasti nisu mogle da kazu kada ce se sudjenje nastaviti. Veruje se da su bosansko-srpski politicari zeleli da odloze ovaj sudski proces u nadi da ce ga time konacno obustaviti, imajuci u vidu cinjenicu da je do sudjenja doslo pod snaznim medjunarodnim pritiskom na Banja Luku, sediste Republike Srpske.


Haski sud je osudio nedostatak volje lokalnih vlasti da sude osumnjicenima za ratne zlocine. "Bilo bi apsurdno i tragicno ukoliko bi se krivicno gonjenje policajaca zbog pocinjenih ratnih zlocina zavrsilo samo suspenzijom sa duznosti", kaze za IWPR portparol Haskog tribunala Refik Hodzic.


Zvanicno su lokalni sudovi obavezni da krivicno gone sve ratne zlocince, a pogotovo one protiv kojih hasko tuzilastvo nece podizati optuznice. Nakon sto sudovi prikupe dovoljno dokaza za podizanje optuznice, moraju sacekati odobrenje Haskog tribunala.


Javnost je saznala za sezdeset lica osumnjicenih za ratne zlocine prilikom provere pripadnika lokalne policije. Ovaj proces koji sprovodi Medjunarodna policija UN, IPTF, zapoceo je 18. oktobra 2002. godine, sa ciljem da se policijske snage transformisu u demokratsku i profesionalnu civilnu sluzbu.


Pri kraju rata, Bosna je imala vise od 40.000 policajaca, pri cemu su vecina njih bili pripadnici jedne ili druge vojne grupacije tokom rata. Tokom rigorozne kontrole koju sprovodi IPTF, ukupan broj policajaca je sveden na oko 15.000. Za 64 policajca je utvrdjeno da ne mogu nastaviti sa radom u policiji zbog njihove ratne proslosti.


UN trenutno privode kraju apelacioni proces tokom koga ovi policajci mogu podneti zalbe zbog razresenja sa duznosti.


U jednom slucaju je policajac iz Republike Srpske, RS, suspendovan jer ga je medjunarodna policija identifikovala kao saucesnika u ubistvu najmanje osam bosnjackih civila u selu Gornji Budelj 1992. godine. On je tada bio pripadnik paravojnih snaga bosanskih Srba.


U drugom slucaju, dvojica bosnjackih policajaca su suspendovani kada je utvrdjeno da su tokom rata bili islednici u logoru za srpske ratne zarobljenike u blizini Sarajeva, u kome su pritvoreni fizicki i mentalno zlostavljani.


Ni u jednom slucaju nije pokrenuta istraga.


Pretpostavlja se da su vecina suspendovanih policajaca iz Republike Srpske. Portparol policije RS Zoran Glusic odbio je da komentarise ovo pitanje ukazujuci da ce se neke odluke UN-a mozda ponistiti u zalbenom postupku.


Senka Nozica, advokat iz Sarajeva i clan Helsinskog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini, veruje da ne postoji politicka volja vlasti u oba entiteta da krivicno gone zlocince iz sopstvenih etnickih zajednica.


"Nicim se ne moze opravdati neuspeh lokalne policije i tuzilastva da istrazi navode medjunarodne policije o licima osumnjicenim za ratne zlocine", izjavila je za IWPR.


Neuspeh u krivicnom gonjenju zlocinaca ukazuje na stanje u kome se nalazi bosansko pravosudje sto ne sluti na dobro imajuci u vidu nameru Haskog tribunala da ustupi manje vazne slucajeve lokalnim sudovima.


"Cinjenica da u vecini slucajeva nisu pokrenute istrage pokazuje da bosanski istrazni organi nisu sposobni da se bave ratnim zlocinima", kaze Hodzic.


Medjunarodna zajednica u Bosni pokrenula je intenzivni proces reforme pravosudnog sistema, kojim bi podrzala osnivanje drzavnog suda sredinom januara. U okviru ovog suda planira se uspostavljanje sudskog veca za ratne zlocine koje bi se efikasno bavilo pitanjem ratnih zlocina.


Proces izdavanja sertifikata pripadnicima policije u Bosni i Hercegovini trebalo je da se okonca do kraja 2002. godine sto se poklopilo sa istekom mandata medjunarodne policije, IPTF. Nakon sto se iscrpu sve pravne mogucnosti za zalbe na odluke IPTF-a, tuzilastva u oba bosanska entiteta morace da se suoce sa teskim bremenom odgovornosti za krivicno gonjenje lica osumnjicenih za ratne zlocine.


"Tada vise nece biti prostora ni za kakve izgovore zbog cega se krivicno ne gone ratne zlocinci iz sopstvenog okruzenja", kaze Nozica.


Aldin Arnautovic je glavni i odgovorni urednik radio mreze "Boram" u Bosni.