Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna planira reformu oruzanih snaga

Dok se komisija o ujedinjenju bosanskih oruzanih snaga priprema za rad, zapocinje rasprava o buducem izgledu multietnicke armije.
By Antonio Prlenda

Formiranje komisije za sprovodjenje reformi u vojsci Bosne i Hercegovine prosle nedelje predstavlja prvi korak ka eventualnom spajanju dveju rivalskih armija u Bosni.


Vest o osnivanju Komisije za reformu sistema odbrane u Bosni saopstio je Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Pedi Esdaun 9. aprila.


Esdaun je imenovao americkog eksperta za pitanja odbrane Dzejmsa Lohnera za predsedavajuceg tog tela koje bi trebalo da izradi planove za izmenu sporazuma o odbrani u Bosni i Hercegovini tokom 2004. godine. Snage SFOR-a koje predvodi NATO, Ured visokog predstavnika, OHR, i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, OEBS, imaju svoje predstavnike u komisiji pored sedam predstavnika iz Bosne.


Promene su preduslov koji Bosna i Hercegovina mora zadovoljiti za punopravno clanstvo u programu NATO-a "Partnerstvo za mir", PFP, sto je troclano predsednistvo zvanicno zatrazilo prosle godine. U to vreme je generalni sekretar NATO-a lord Dzordz Robertson jasno stavio do znanja da je jedan od preduslova uspostavljanje zajednicke drzavne komandne strukture za bosanske oruzane snage.


Da bi ovaj zajednicki sistem kontrole funkcionisao, Bosna bi morala da uvede ministarstvo za pitanja odbrane na drzavnom nivou kao i parlamentarni nadzor nad oruzanim snagama. U ovom trenutku, dva entiteta u Bosni i Hercegovini - Federacija BiH i Republika Srpska, RS - imaju odvojene armije i ministarstva odbrane.


Sadasnji Ustav BiH daje svakom od trojice clanova predsednistva jednaka prava da postupaju u svojstvu vrhovnog komandanta svih oruzanih snaga u zemlji. Pa ipak, u RS, zakon se jos uvek tumaci tako da je predsednik entiteta iskljucivo odgovoran za oruzane snage RS, VRS.


Ovaj unilateralni sporazum doprineo je bujanju nelegalnih aktivnosti u koje je bila umesana Vojska RS. Prosle godine su medjunarodne snage u Bosni otkrile da je vojni institut "Orao" iz RS bio umesan u nelegalnu trgovinu oruzjem sa irackom armijom. Nedavno su trupe SFOR-a pronasle dokaze da je obavestajna sluzba VRS spijunirala razne lokalne i medjunarodne institucije.


Ova dva skandala imala su za posledicu ostavku srpskog clana predsednistva Bosne i Hercegovine, Mirka Sarovica. Takodje su doprineli jacanju pritiska na politicare u oba entiteta da prihvate nastavak reformi u vojsci.


Nakon ova dva skandala, lord Esdaun je iskoristio svoja ovlascenja da ukine najvisi vojni organ RS, Vrhovni savet odbrane, kako bi oruzane snage RS direktno potcinio bosanskom predsednistvu. Sada je Esdaun otisao i korak dalje jer se ocekuje da Loherova komisija izradi nacrt novog zakona o odbrani za citavu Bosnu.


U govoru u kome je najavio osnivanje komisije za odbranu, Esdaun je rekao da ce se putem reformi armije iz oba entiteta transformisati u manje oruzane snage sa zajednickom komandom i zajednickim generalstabom.


Kljucni argument je da bi takve oruzane snage bile efikasnije, ali i manje opterecenje za budzet. Medjutim, raspustanje razdvojenih etnickih armija u drzavi koja je iskusila uzasno krvoprolice tokom proteklih godina predstavljalo bi snazan simbol resenosti Bosne da sacuva mir i stabilnost.


Najneposrednije pitanje koje treba resiti jeste kako bi nova zajednicka vojska trebalo da izgleda. IWPR saznaje od domacih i medjunarodnih izvora da je SFOR vec izneo neke predloge za buduci oblik novih oruzanih snaga.


Nove oruzane snage trebalo bi da imaju izmedju 10.000 i 15.000 vojnika. To znaci da ce se sadasnje brojno stanje smanjiti - Vojska Federacije, VF, trenutno ima 13.200 vojnika, 9.200 bosanskih Muslimana i 4.000 Hrvata, dok Vojska Republike Srpske,VRS, ima 6.600 ljudi.


Komandant SFOR-a americki general Vilijem Vord inicirao je ceste konsultacije sa dve armije i dva ministarstva odbrane, ali porice da su SFOR ili NATO unapred odlucili kako bi nova armija trebalo da izgleda.


"Sve takve tvrdnje u medijima su kontraproduktivne", kaze on, dodajuci da sve opcije opstaju otvorene.


Od opcija koje je predlozio SFOR, tri se posebno isticu. Prema prvoj, formirale bi se tri etnicki mesovite brigade pod zajednickom komandom. Ova opcija bi bila najbliza konceptu jedinstvene, multietnicke armije i izbrisala bi tragove odvojenih armijskih identiteta.


Kao najveca etnicka grupa, bosanski Muslimani su najvise zainteresovani za ovakvu opciju. Nacelnik zajednicke komande Vojske Federacije general Atif Dudakovic otvoreno zagovara ovaj predlog.


"Po mom misljenju, proslo je vreme za igru sa nacionalnim armijama i osecenjima", rekao je Dudakovic.


Medjutim, uklanjanje svih etnickih razlika iz oruzanih snaga moglo bi biti preuranjeno ili neprihvatljivo za neke stanovnike Bosne.


Drugi predlog je u vecoj meri kompromis. Prema tom predlogu, zajednicka komandna struktura bi upravljala jednom srpskom i dvema zajednickim hrvatskim i bosanskim brigadama. Nedostatak ovog predloga je u tome sto bi se time, prakticno, produzilo postojanje Vojske Federacije i VRS. Vladajuca Hrvatska demokratska zajednica, HDZ, odbacuje ovu ideju jer bi se Hrvati, kojih je najmanje u odnosu na druge dve etnicke grupe, mogli naci u senci u jedinicama kojima bi dominirali bosanski Muslimani.


Stoga se veruje da se mnogi hrvatski i srpski politicari zalazu za trecu opciju prema kojoj bi postojale tri odvojene brigade - jedna srpska, jedna hrvatska i jedna bosanska muslimanska - pod zajednickom komandom. Poput prethodne opcije, ovaj plan ne bi uklonio etnicke razlike.


Govoreci posle sastanka o ovom pitanju 9. maja, nacelnik Generalstaba VRS Cvetko Savic je odbio da iznese za koji se predlog licno zalaze, ali je dodao da se odvojene armije koje trenutno postoje ne mogu raspustiti ukoliko se Ustav ne promeni. "Konacno, odluka je u rukama u politicara, a ne vojnika", rekao je Savic.


Ocekuje se da ce Komisija za reformu sistema odbrane podneti svoje konacne predloge do kraja septembra. To bi moglo da znaci da bi Bosna imala pravni okvir neophodan za prijem u program "Partnerstvo za mir" do 1. januara 2004. godine.


"Sve zavisi od gradjana Bosne i njenih politicara. Ukoliko zele da se pridruze "Partnerstvu za mir" ili NATO-u, ovo je istorijska sansa koju ne treba ispustiti", rekao je Esdaun.


Antonio Prlenda je novinar i vojni analiticar sarajevskog dnevnog lista "Oslobodjenje".