Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Opstanak Republike Srpske pod Znakom Pitanja?

Kriticari Republike Srpske bi mogli iskoristiti optuznicu protiv Milosevica kako bi zatrazili ukidanje ovog bosanskog entiteta.
By Zeljko Cvijanovic

Nova optuznica za ratne zlocine protiv Slobodana Milosevica u kojoj se bivsi jugoslovenski predsednik tereti za genocid u Bosni, mogla bi dovesti u pitanje samo postojanje Republike Srpske, RS, i prouzrokovati politicku nestabilnost u Srbiji.


U dve prethodne optuznice koje je Tribunal podigao protiv Milosevica navode se pojedinacni zlocini srpskih snaga u Hrvatskoj i na Kosovu, ali nije bilo ni pomena o genocidu.


Masakr u Srebrenici 1995. za koji je general Vojske Republike Srpske, VRS, Radislav Krstic, vec osudjen za genocid nije se, medjutim, mogao ignorisati u optuznici protiv Milosevica za zlocine u Bosni. S obzirom na to da se slucaj general Krstica zasnivao na uverenju da je Milosevic isplanirao, nalozio ili podstakao izvrsenje ovog masakra, malo je verovatno da bi se bivsi jugoslovenski predsednik mogao suociti sa optuzbom manje ozbiljnom od one za genocid.


Glavni tuzilac Haskog tribunala, Karla del Ponte, uporno tvrdi da ce biti u stanju da dokaze da je Milosevic bio pokretacka snaga koja je inicirala ove masakre.


Nova optuznica je izazvala uznemirenje sirom Republike Srpske. U Banja Luci je zavladala panika. Strahuje se da bi to moglo dovesti do opste osude citavog entiteta, ili cak poziva na ukidanje RS jer bi sada neprijatelji Republike Srpske sada mogli da tvrde da je entitet utemeljen na genocidu.


Optuzbe tuzilastva protiv Milosevica mogle bi, takodje, biti neprijatne za nove vlasti u Beogradu. Dvojica visokih zvanicnika srpske policije koji su doprineli rusenju Milosevica u oktobru 2000. pominju se u optuznici Tribunala za zlocine u Bosni.


U optuznici se tvrdi da je Milosevic imao "stvarnu kontrolu" i "znatan uticaj" nad Vojskom Jugoslavije, Vojskom Republike Srpske i srpskim paravojnim snagama koje su ucestvovale u borbama u Bosni.


Imena 14 policijskih, vojnih i paravojnih lidera pominju se u optuznici kao Milosevicevi saucesnici u krivicnom delu koje se opisuje kao "zajednicki zlocinacki poduhvat".


Na vrhu spiska su lideri bosanskih Srba Radovan Karadzic i Ratko Mladic. Zatim slede politicari - Momcilo Krajisnik i Biljana Plavsic.


Takodje se pominju dvojica clanova bivseg jugoslovenskog predsednistva, Borislav Jovic i Branko Kostic; zatim lider hrvatskih Srba u Krajini, Milan Martic; komandanti paravojnih snaga, ukljucujuci pokojnog Zeljka Raznatovica "Arkana"; najvisi oficiri Vojske Jugoslavije kao sto su Veljko Kadijevic i Blagoje Adzic; i Jovica Stanisic, bivsi sef Sluzbe drzavne bezbednosti, SDB, i Franko Simatovic, bivsi komandant specijalnih policijskih jedinica.


Za vlasti u Beogradu pogotovo je neugodna cinjenica da se na spisku nalaze Stanisic i Simatovic, cija se imena takodje pominju u prethodnoj optuznici protiv Milosevica za zlocine u Hrvatskoj koja je podignuta u septembru 2001.


Stanisic i Simatovic su odigrali znacajnu ulogu u zbacivanju Milosevica sa vlasti jer su obecali da nece intervenisati protiv gradjana tokom oktobarskih dogadjaja 2000. godine. Zauzvrat su od Zorana Djindjica, predsednika srpske vlade, dobili uveravanja da nece biti izruceni Hagu.


Novim demokratskim vlastima u Beogradu je stalo da Milosevica prikazu kao stvar proslosti. Nova izrucenja bi mogla dovesti do nestabilnosti jer je anti-haski lobi jos uvek snazan u Srbiji.


Srpska vlada se u novembru suocila sa pobunom "Crvenih beretki", specijalnih policijskih jedinica, ciji pripadnici strahuju da bi se mogli naci na haskim listama.


Sinisa Djordjevic, savetnik premijera Republike Srpske Mladena Ivanica, u nedelju je upozorio da bi opstanak srpskog entiteta bio ugrozen, ukoliko Tribunal utvrdi da je Milosevic kriv za genocid. "Republika Srpska mora uciniti sve sto je u njenoj moci da bi opstala", tvrdi Djordjevic.


Podizanje optuznice protiv Milosevica za zlocine u Bosni sa zadovoljstvom su pozdravili zvanicnici u bosnjacko-hrvatskoj federaciji. Kasim Trnka, koji zastupa Bosnu u sporu oko ratne odstete sa Jugoslavijom, dao je sledecu izjavu za sarajevski list "Dnevni Avaz": "Optuznica protiv Milosevica za genocid u Bosni kao i optuzbe za masakr u Srebrenici su od sustinske vaznosti za kvalifikovanje rata u Bosni kao medjunarodnog sukoba. To ce bitno ojacati poziciju Bosne i Hercegovine."


Bosnjacka Stranka demokratske akcije, SDA, koju je nekada predvodio bosanski predsednik za vreme rata Alija Izetbegovic, saopstila je da se optuznicom protiv Milosevica potvrdjuje jugoslovenska agresija na Bosnu i njene nesrpske etnicke grupe. Ova stranka, izmedju ostalog, tvrdi da je Republika Srpska proizvod genocida cime zeli reci da RS ne bi trebalo da opstane u svom danasnjem obliku.


Zeljko Cvijanovic je novinar beogradskog nedeljnika "Blic News".