Bosna: Obavestajac na sudu
Bivsi agent obavestajne sluzbe optuzen je za davanje informacija ekstremistima koje je trebalo da nadzire.
Bosna: Obavestajac na sudu
Bivsi agent obavestajne sluzbe optuzen je za davanje informacija ekstremistima koje je trebalo da nadzire.
Sudjenje Munibu Zahiragicu, agentu obavestajne sluzbe koji je optuzen da je dostavljao informacije osumnjicenim ekstremistima, trebalo bi da baci novo svetlo na aktivnosti islamskih agenata u Bosni.
Saslusanje koje ce biti odrzano u sarajevskom kantonalnom sudu sledeceg meseca takodje bi trebalo da pruzi kljucne informacije potrebne vlastima SAD za optuznicu protiv Enama Arnauta, koji je ranije ove godine uhapsen u Cikagu i obelezen kao jedan od glavnih pomagaca Osame bin Ladena.
Prema sarajevskoj optuznici Zahiragic je ukrao na stotine veoma poverljivih dokumenata u periodu izmedju 1996. i 2000.godine, kada je bio zaposlen u bosanskoj obavestajnoj Agenciji za dokumentaciju i istrazivanje, AID.
Ovi dokumenti odnosili su se na istrazne radnje i postupak nadziranja islamskih dobrovoljaca, ili mudzahedina, koji su se posle rata naselili u Bosni i Hercegovini.
Prema optuznici, Zahiragic je poverljive informacije prosledjivao direktoru Medjunarodne fondacije dobre volje (Benevolence International Foundation), BIF, humanitarne agencije koju je Ministarstvo spoljnih poslova SAD krajem 2001.godine stavilo na listu sponzora terorizma.
Zahiragic, rodjen 1953.godine, zavrsio je versku skolu i postao imam u dzamiiji u Splitu. Stari socijalisticki rezim u Bosni i Hercegovini uhapsio ga je 1987.godine pod sumnjom da je pomagao planiranje napada na vazne ciljeve.
Osudjen je na pet godina zatvora, ali je oslobodjen pre nego sto je izbio rat u Bosni, nakon cega se pridruzio glavnoj bosanskoj nacionalistickoj partiji, Stranci demokratske akcije, SDA.
Zahiragic je prvo sluzio u jednoj od improvizovanih vojnih jedinica bosanske armije u Sarajevu, ali je ubrzo postao telohranitelj tadasnjeg predsednika Bosne, Alije Izetbegovica.
Na dan 26.decembra 1993.godine, predsednik Izetbegovic imenovao je Zahiragica za oficira bezbednosti u bosanskoj ambasadi u Rijadu u Saudiskoj Arabiji.
Kasnije je Zahiragic prebacen na slicnu duznost u Kuvajt, gde je otvoreno kritikovao zemlju domacina, tvrdeci da je prihvatila jedno "previse liberalno" shvatanje islama. Takve primedbe dovele su Zahiragica u ozbiljan sukob sa tadasnjim ambasadorom Bosne u Kuvajtu, Naimom Kadicem, koji je zahtevao da Zahiragic bude vracen u Sarajevo.
Po povratku u bosansku prestonicu Zahiragic je poceo da radi za AID u septembru 1996.godine, gde je angazovan na pracenju i analizi takozvanog "AA faktora". To je termin za afro-azijske dobrovoljce koji su se borili zajedno sa Bosnjacima i koji su posle rata ostali u zemlji.
U junu 2000.godine raskinuo je ugovor sa AID-om da bi postao sef ogranka fondacije BIF u Bosni. Prema navodima lokalne policije, Zahiragic i direktor agencije BIF, Enam Arnaut, prethodno su iste godine putovali na Kavkaz da bi odneli humanitarnu pomoc cecenskim borcima.
Organizacija BIF obelezena je od strane Ministarstva spoljnih poslova SAD krajem 2001.godine kao jedan od sponzora terorizma i njeni bankovni racuni su zamrznuti. U januaru 2002.godine Arnaut je tuzio FBI u pokusaju da odmrzne ova sredstva. Dva meseca kasnije, bosanska policija je pretresla stanove i kancelarije koje su pripadale vodecim aktivistima ove organizacije.
Policija je u Zahiragicevom stanu pronasla kompjuterski disk koji je sadrzao poverljive dokumente AID-a. Dodatne kopije dokumenata koji su bili obelezeni kao poverljivi, veoma poverljivi ili kao drzavna tajna pronadjeni su u njegovoj garazi. U ovoj pretrazi je navodno otkrivena i fotografija Arnauta sa Osamom bin Ladenom. Zahiragic je uhapsen u Sarajevu 21.marta, a Arnaut u Cikagu 30.aprila ove godine.
FBI tvrdi da je Arnaut - koji ocekuje sudjenje za lazno svedocenje - imao bliske veze sa Al-Kaidom i da je uzivao naklonost Bin Ladena.
Prema navodima kantonalnog tuzioca u Sarajevu, Zahiragic je najvaznije izvestaje, dokumentaciju i druge informacije AID-a dostavljao Arnautu, koji je potom upozoravao osumnjicene da im je bosanska policija na tragu.
Prema navodima optuznice, ove aktivnosti su ozbiljno ugrozile delovanje AID-a, otkrile nacin rada u agenciji, dovele u opasnost njene agente i ugrozile saradnju sa inostranim obavestajnim agencijama.
Veruje se da je zbog takvog "curenja" informacija nekoliko osumnjicenih uspelo da napusti zemlju pre nego sto ih je policija uhapsila. U optuznici su navedena imena samo dvojice najpoznatijih - Abu Ma'alija i Mamduha Salima.
Ma'ali je bio jedan od poslednjih i najradikalnijih komandanata Mudzahedina, jedinice sastavljene uglavnom od afro-azijskih islamskih dobrovoljaca koja je delovala u centralnoj Bosni i borila se na strani bosanskohercegovacke armije.
Prema lokalnim policijskim izvorima, Ma'ali se povremeno vracao u Bosnu i posle rata, koristeci putne isprave izdate na nekoliko razlicitih imena lica iz Alzira i Kuvajta.
Njegova poslednja poseta Bosni za koju se zna odigrala se u prolece 2001.godine. Prema informacijama koje inostrane obavestajne agencije dostavljaju bosanskoj policiji, Ma'ali je jedan od kljucnih aktera u mrezi Al-Kaide, a trenutno se krije zajedno sa Bin Ladenom.
Mamduh Salim je inzenjer elektrotehnike iz Iraka koji je, prema navodima iz dokumenata FBI-a objavljenim pre nego sto je u Cikagu podignuta optuznica protiv Arnauta, pokusao da nabavi nuklearno oruzje za Al-Kaidu.
U leto 1998.godine, Salim je bio u Bosni i posedovao je dokumenta koja su ga identifikovala kao direktora agencije BIF. U septembru 1998.godine uhapsen je u Nemackoj i prebacen u zatvor u SAD, gde ceka sudjenje.
Jos nije poznato koliko je drugih islamskih boraca, pored ove dvojice najpoznatijih, uspelo da pobegne iz Bosne zahvaljujuci Zahiragicevim spijunskim aktivnostima.
Ena Latin je pseudonim novinara iz Sarajeva.
