Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: NATO izazvao laznu uzbunu

Planovi NATO-a da zapocne sa povlacenjem svojih trupa iz Bosne ne bi trebalo da budu razlog za zabrinutost.
By Daniel Korski

Plan NATO-a da smanji broj mirovnih trupa u Bosni naisao je na brojne kritike, jer mnogi smatraju da to predstavlja uvod u potpuno povlacenje. Medjutim, sve ukazuje da je vise rec o otklanjanju neefikasnosti i prilagodjavanju na izmenjene okolnosti u zemlji.


Nakon najnovije analize ucinka misije u poslednjih sest meseci, NATO je 10. maja saopstio odluku da redukuje brojno stanje stabilizacionih snaga, SFOR, sa 19.000 na 12.000. "NATO prilagodjava svoje vojno prisustvo na Balkanu poboljsanom bezbednosnom okruzenju u regionu", kaze se u saopstenju NATO-a. "U ovom trenutku je prikladno stvoriti lakse, mobilnije i fleksibilnije snage, sto ce ne samo smanjiti troskove nego ce i omoguciti da se delotvorno nose sa novim izazovima".


Ove promene trebalo bi sprovesti tokom sledecih 12 meseci, a citava operacija treba da se okonca do sredine 2003. godine. U isto vreme, UN i medjunarodna policija, IPTF, trebalo bi da napuste Bosnu do kraja 2002. Medjunarodna policija je pokusala da transformise predratne milicije u moderne policijske snage. Ova misija, u manjem obimu i pod okriljem EU, nastavice posao koji su zapocele UN pocev od januara 2003.


Glavno objasnjenje ove redukcije je da se mirovna misija u Bosni privodi kraju. Mada neki tvrde da je potreba za produzenom borbom protiv terorizma sirom sveta bacila u zasenak potrebu za stvaranjem "sigurnog i bezbednog okruzenja" u Bosni. Kao sto je to uocio generalni sekretar NATO-a lord Robertson: "Od vremena kada smo prvi put poslali mirovne snage na Balkan mnogo toga se promenilo i popravilo, a mi se prilagodjavamo tome".


U stvari, smanjenja trupa moraju se posmatrati u svetlu implementacije ciljeva americkog sekretara odbrane Donalda Ramsfelda. On ih je izneo neposredno po stupanju na duznost ustvrdivsi da se "nasi momci moraju vratiti kuci".


Najverovatnije je da ove redukcije nece nesto bitno promeniti. Mada kriticari smanjenja trupa smatraju ovo uvodom u konacno povlacenje iz ovih krajeva, vredi reci da ce NATO ipak ostati u Bosni. "Ne mislim da ce to imati bilo kakvih negativnih posledica na celokupnu bezbednosnu situaciju u Bosni i Hercegovini", izjavio je Marko Brkic, portparol ureda Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni.


IFOR i njegov naslednik SFOR su prakticno razdvojili vec prilicno iscrpljene zaracene strane na samom kraju rata. Od tada, nije bilo ni zelje, ali ni mogucnosti, da bilo koja strana ponovo zapocne etnicki sukob. SFOR, kao i medjunarodna policija UN, imali su logisticke probleme zbog cestih promena osoblja i jedinica u okviru misije.


Razumljivo je sto NATO zeli da smanji svoje troskove. Ove redukcije tekucih troskova se prvenstveno odnose na administrativno osoblje i trupe zaduzene za odrzavanje vojne opreme, poput tenkova, koji se u Bosni nisu koristili vec godinama. "Da li nam je, zaista, potreban tako veliki broj pukovnika koji ne rade nista, vec samo cuvaju mir u Bosni?", pita se jedan izvor iz SFOR-a.


Mada je brojnost trupa vazan faktor u odrzavanju mira, ono sto je SFOR ucinilo uspesnim u proslosti bila je spremnost zemalja iz kojih dolaze mirovne trupe na energicnu akciju. Neki bi mogli tvrditi je to sada manje vazno nego sto je nekada bilo, jer bivse zaracene strane ne pokazuju znake za obnavljanjem neprijateljstava.


S obzirom na to da ne postoji neposredna pretnja stabilnosti u Bosni, SFOR se prevashodno bavio traganjem za licima osumnjicenim za ratne zlocine. Takodje je pitanje da li ce smanjenje brojnosti trupa imati bilo kakvog uticaja na ove aktivnosti, jer je to u nadleznosti specijalnih jedinica, kao sto je to americka Delta Force, koja nikada nije bila podredjena NATO komandi.


Mnogo vise moze da zabrine to sto se komanda SFOR-a premesta u juznu komandu NATO-a u Napulju u Italiji. Visoki predstavnik u Bosni bi tako ostao bez svog sagovornika - i cvrste ruke - koja je neophodna da se unapredi mirovni proces. Kao sto je to jedan zapadni izvor primetio: "Dok god americke trupe i jedan americki general ostaju u Bosni, mir ce se ocuvati".


Mada ce NATO biti u manjoj meri prisutan u Bosni, od sustinske je vaznosti da i dalje angazuje svoje trupe na delotvorniji nacin. Na primer, NATO bi mogao da se postara za cesce patroliranje potencijalnim kriznim zaristima, narocito u oblastima gde se vracaju izbeglice u svoje domove; zatim da pomogne Visokom predstavniku u sprovodjenju nedavno usvojenih ustavnih promena, kao i da razmenjuje obavestajne podatke sa policijom misije EU i Visokim predstavnikom.


Ukratko, fleksibilniji i manji SFOR ce jos uvek biti u stanju da se usredsredi na goruce probleme. Mozda bi to moglo omoguciti NATO-u da sada ucini nesto vise kako bi se predupredili potencijalni problemi na duzi rok.


Uprkos izrazenim strahovanjima, ova smanjenja ne oznacavaju kraj angazovanja medjunarodne zajednice u Bosni. Ipak, NATO jos uvek mora da dokaze svojim kriticarima, kao i preostalim neprijateljima, da se ne odrice svoje kljucne uloge u Bosni.


Daniel Korski je radio za UN u Zenevi i Medjunarodnu kriznu grupu u Bosni.