Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Gnev Islamista Zbog Izrucenja Sestorice Alziraca

Odluka da se Amerikancima izruce Arapi osumnjiceni za terorizam ukazuje na nemoc bosanskih vlasti.
By Senad Slatina

Sest Arapa, koji su, navodno, kovali zaveru da napadnu americke mete u Bosni prebaceni su u cetvrtak u noc, u dramaticnoj akciji, u americku vojnu bazu u zemlji. Ovaj potez izazvao je gnev lokalnih islamista i uzdrmao pravosudni sistem Bosne i Hercegovine.


Vrhovni sud Bosne i Hercegovine nalozio je u cetvrtak da se zbog nedostatka dokaza sestorica Alziraca puste iz pritvora na slobodu. Potom su izruceni americkim zvanicnicima. Prosirile su se glasine da ce biti prebaceni u americku bazu Gvantanamo na Kubi, gde se u pritvoru vec nalazi oko 80 Talibana i pripadnika Al-Kaide.


Nakon sudske odluke nekoliko grupa okupilo se oko glavnog zatvora u centru Sarajeva. Oko 200 islamskih demonstranata blokiralo je put policijskim vozilima kojima je trebalo prebaciti Alzirce.


Uz povike iz mase "Alah Akbar" ("Bog je veliki"), jedan od demonstranata, Jasmin izjavio je za IWPR, "Mi stitimo zakon, a ne policija".


Nisu samo demonstranti smatrali da je odluka bosanskog suda nezakonita. Tome se, takodje, suprotstavilo i najvise sudsko telo u zemlji, Komisija za ljudska prava, koja se sastoji od sest Bosanaca i sedam medjunarodnih sudija.


Nadja Dizdarevic, zena jednog od osumnjicenih Arapa, Budele Hadza, izjavila je novinarima da je njen muz nevin i da nema osnova za njegovo izrucenje. "To znaci da su Amerikanci u ratu sa islamom, a ne sa terorizmom", dodala je ona.


Napetost izmedju islamske omladine i policije potrajala je do petka ujutro kada je oko 400 dobro opremljenih policajaca rasteralo demonstrante i prebacilo osumnjicene pripadnike Al-Kaide u jednu americku bazu u Bosni. Veruje se da se radi o bazi u Butmiru blizu Sarajeva ili u Vitini kod Tuzle.


Ovi dogadjaji predstavljaju konacan ishod tromesecne sudske zavrzlame. Bosanska policija uhapsila je osumnjicene u oktobru na zahtev americkih zvanicnika u Bosni koji su sumnjali da su oni kovali zaveru da se napadnu americki ciljevi.


Amerikanci su svoje sumnje zasnivali na prisluskivanju razgovora putem mobilnih telefona izmedju sestorice osumnjicenih.


Hapsenja su tada izazvala senzaciju u Bosni, a americka i britanska ambasada su na kratko zatvorene zbog strahovanja da bi pripadnici islamskih militantnih grupa mogli da izvrse napad na zgrade ovih ambasada.


Najvisi zvanicnici NATO-a saopstili su da je ovim hapsenjima prakticno "prekinuta" mreza povezana sa Al-Kaidom. Zvanicnici Alijanse cestitali su bosanskim vlastima na dobro obavljenom poslu.


Bensaja Belkacem je prvi osumnjiceni koga je policija pritvorila jer je, navodno, bio kljucna veza sa saudijskim disidentom Osamom bin Ladenom. Belkacem je pritvoren u Zenici 8. oktobra. Preostalu petoricu Alziraca policija je uhapsila u Sarajevu 18. i 19. oktobra.


Prema izvorima bliskim istraznim organima, glavni osumnjiceni, Belkacem, iskoristio je svoj jemenski pasos da bi dobio bosansku licnu kartu na ime Abdulkarim Al-Sabahi. On je prvobitno optuzen samo za falsifikovanje dokumenata.


Preostalih pet Alziraca su Saber Lahmar, Ait Idir Mustafa, Boudela Hadz, Bumedin Lahdar i Nehle Mohamed. Jedino Lahmar nema bosansko drzavljanstvo.


Sudeci po pisanju americkog magazina "Time", jedan od prsluskivanih razgovora odigrao se izmedju dvojice muskaraca koji su govorili o osveti zbog americkih napada na Avganistan. U clanku koji je objavio "Time", jedan od njih je rekao, "Krecemo sutra".


"Time" i mnogi drugi mediji takodje su izvestili da je mobilni telefon u vlasnistvu Belkacema imao u svom adresaru telefonski broj bliskog saradnika Bin Ladena, Abu Bakr Zubajde.


Lahmara je lokalni sud osudio na petogodisnju zatvorsku kaznu 1998. godine zbog kradje automobila u Zenici. Amnestiran 6. januara 2000. godine, a u aprilu 2001. godine vencao se sa zenom iz Sarajeva ciji je otac radio kao domar u americkoj ambasadi u bosanskoj prestonici.


Policija sumnja da je Lahmar mogao da dodje do vaznih informacija o rasporedu prostorija unutar americke ambasade, bezbednosnim merama i kretanju visokih zvanicnika.


U mnogim izvestajima spekulise se da je upravo ta veza bila razlog za zatvaranje ambasade. Cinjenica da je ambasada otvorena ubrzo posle hapsenja Lahmara i ostalih Alziraca, kao i otpustanje s posla Lahmarovog tasta, dodatno je potvrdilo ovu teoriju u javnosti.


Lahmarova zena, Enisa Susic, energicno je negirala njegovu krivicu. Ona je izjavila za IWPR da je njen muz, koji je radio kao bibliotekar u islamskom centru "Kralj Fahd" pri dzamiji u Sarajevu, planirao da ide u Siriju radi strucnog usavrsavanja.


Enisin otac, Mesud, rekao je da nikada nije razgovarao sa zetom o svom poslu u americkoj ambasadi, dodajuci da su njihovi medjusobni kontakti bili veoma ograniceni jer je Lahmar lose govorio bosanski jezik.


Sto se tice ostale cetvorice osumnjicenih, u javnosti nisu objavljene dodatne informacije i veruje se da su uhapseni zbog relativno cestih telefonskih razgovora sa dvojicom glavnih osumnjicenih.


Pritvaranje navodnih terorista dovelo je bosansko pravosudje u tesku situaciju. Prema sudskim izvorima, Amerikanci nisu predali trake sa snimljenim telefonskim razgovorima, za koje tvrde da ih poseduju, a koji su ukazivali na cinjenicu da ta grupa planira napad.


To je bio jedan od glavnih razloga za odluku Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine da oslobodi osumnjicene.


Trake, ukoliko uistinu postoje, verovatno su snimane od strane americke obavestajne sluzbe, koja nema ovlascenja da prisluskuju telefone u Bosni.


Izvori bliski vlastima tvrde da je odluka bosanske vlade da izruci navodne teroriste, pre svega, politicka.


Da su osumnjiceni zadrzani u pritvoru, bez dokaza, vlasti bi se nasle pod udarom bosanske javnosti zbog krsenja pravne procedure. Da su ih, medjutim, pustile na slobodu, medjunarodna zajednica oznacila bi Bosnu kao zemlju koja pruza utociste teroristima. Ocito je strah od odmazde Zapada nadvladao.


Rasim Kadic, visoki bosanski zvanicnik, izjavio je da je ova odluka vlade delom predstavljala reakciju na americke zahteve, a delom je proizvod stava vlade da su osumnjiceni verovatni krivi.


Senad Slatina je novinar bosanskog nedeljnika "Slobodna Bosna".