Bosna: Etnicko nasilje u usponu

Hapsenje coveka, muslimanske veroispovesti, optuzenog za ubistvo troje bosanskih Hrvata skrece paznju na porast etnicki motivisanog nasilja posle oktobarskih izbora u Bosni.

Muamer Topalovic, dvadesetsestogodisnji Bosnjak, bice izveden pred sud u Mostaru krajem februara. Tvrdi se da je provalio u kucu porodice bosanskih Hrvata u selu Kostajnica u blizini Konjica, i otvorio vatru iz automatske puske AK-47.

U ovom incidentu zivote su izgubili penzioner Andjelko Andjelic i njegove cerke Zorica i Mara. Andjelicev sin Marinko je tesko ranjen, ali je preziveo napad.

Ako se ustanovi da je kriv po optuznici za ubistvo s predumisljajem, Topalovic bi mogao biti osudjen na zatvorsku kaznu od 20 godina.

Napad koji se odigrao na Badnje vece, a u kojem je stradala porodica Andjelic - porodica bosanskih Hrvata koji su se po zavrsetku rata vratili iz izbeglistva u region kojim dominiraju Bosnjaci - izazvao je talas osuda u zemlji.

Srdjan Dizdarevic iz Helsinskog komiteta za ljudska prava u Bosni i Hercegovini izjavio je da je broj takvih incidenata u regionu znacajno porastao pred opste izbore odrzane u oktobru 2002.godine, na kojima su tri glavne nacionalisticke partije osvojile vlast zahvaljujuci slabom odzivu biraca.

Samo u Prijedoru, od oktobra 2002. zabelezeno preko je 20 etnicki motivisanih incidenata. U prethodnih deset meseci godine odigrala su se samo dva takva incidenta.

"Izgleda da su rezultati izbora ohrabrili kriminalne i nacionalisticke elemente u Bosni i Hercegovini", kaze Dizdarevic.

Zapadni zvanicnici i agencije nisu mogli da potvrde niti da poreknu prisustvo takvih trendova, delimicno i zato sto su policijske funkcije od 31.decembra 2002. prebacene sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, pa statistike jos nisu dostupne.

Topalovic je prvi put skrenuo paznju na sebe pocetkom 2002.godine. Dao je intervju sarajevskom nezavisnom dnevniku "Slobodna Bosna", u kojem je opisao kako je u oktobru 1998.godine krenuo na put u Srbiju u nadi da ce izvrsiti atentat na jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, ali ga je uhapsila pogranicna policija.

Tako je vise od tri godine proveo u zatvorima u Sapcu i Sremskoj Mitrovici, gde su ga, kako tvrdi, surovo tukli zatvorski strazari.

Advokat odbrane kojeg je imenovao sud, Aid Glavovic, izjavio je za IWPR: "Njegova zivotna prica je klasican primer poremecaja izazvanog posttraumatskim stresom", dodajuci da je u vreme izbijanja rata u Bosni 1992. imao samo 15 godina.

Ipak, drugi ukazuju na uticaj radikalnih islamskih organizacija, cija predavanja je Topalovic, kako se veruje, pohadjao.

Godine 1996, Topalovic se pridruzio vehabijama - Muslimanima koji upraznajvaju radikalni oblik islama, u sukobu sa toleratnijim nasledjem osmanlijskih Muslimana. Ova grupa je preuzela ime od sekte vahabita, pokreta koji potice iz Saudijske Arabije, a ciji pripadnici vide sebe kao jedine prave Muslimane.

Vahabitski islam u Bosni promovisu dve organizacije - Aktivna islamska omladina i Al Furkan. Na pocetku policijske istrage Topalovic je navodno rekao policiji da je bio clan obe organizacije - ali one su to ubrzo demantovale.

Mustafa Ceric, lider muslimanske zajednice u Bosni, medju prvima je osudio ubistvo nevinih hrvatskih povratnika kao "zlocin protiv vere islama", i pozvao mlade ljude da se "drze podalje od sujeverja, laznih knjiga i ucitelja koji ne zele da razumeju autenticni zivot u nasoj domovini".

Sta god da je bio motiv za ubistva, veliki deo zemlje se na kratko ujedinio u osudi nasilnistva koje je od oktobra, izgleda, u porastu. Cak se i Topalovicev otac, Avdija, pridruzio horu. "Vise mi nije sin. Ne zelim vise ikada da cujem za njega", rekao je on.

Senad Slatina je nezavisni novinar i analiticar u Sarajevu.