Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosna: Deset godina posle

Deceniju posle izbijanja krvavog rata u Bosni vlada mir, ali je zemlja opterecena sitnim politickim razmiricama i skoro beznadeznim siromastvom.
By Janez Kovac

Ustavne promene, uzavrele predizborne politicke igre i prvi filmski "Oskar" cine sastavni deo haoticne bosanske stvarnosti u trenutku kada zemlja obelezava desetu godisnjicu od pocetka rata.


Posle deset godina sukoba i potpunog haosa, niko nije sasvim siguran kakva je to zemlja Bosna i Hercegovina danas. Da li je to zemlja cija je zla kob da je neprestano potresaju medjuetnicke tenzije, ili ce Bosna i Hercegovina, ipak, uspeti da okrene novi list u svojoj istoriji?


"Bosna je kao desetogodisnje dete. Nije ni beba, ali jos nije odrasla. U potrazi je za svojim mestom pod suncem, a za to vreme je povremeno zlostavljaju i kinje veca deca i preterano zastitnicki i pokroviteljski raspolozeni roditelji", kaze tridesettrogodisnja Samra Kulenovic.


Borbe i etnicko ciscenje u istocnoj Bosni zapocele su u martu 1992. godine. Ipak, smrt dve osobe 6. aprila tokom antiratnih demonstracija u centru Sarajeva smatra se pravim pocetkom najkrvavijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata.


Vise od 200.000 ljudi je poginulo ili nestalo tokom sledece tri i po godine, dok je vise od 2 miliona moralo da napusti svoje domove.


U saopstenju za javnost povodom desetogodisnjice, Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, Volfgang Petric, izjavio je: "Pre deset godina, dve mlade zene su smrtno nastradale na mostu Vrbanja, upravo ispred zgrade u kojoj se danas nalazi Ured Visokog predstavnika medjunarodne zajednice".


Insistirajuci na tome da je Bosna "presla dugacak put", on je naveo dostignuca ostvarena za vreme mira. "Bosna sada ima priliku da postane normalna zemlja u kojoj gradjani mogu da zive i rade u miru i sigurnosti; gde vlasti, sudstvo i policija postaju sve delotvorniji i nepristrasniji; gde privreda napreduje i gde se niko ne oseca ugrozenim zbog svoje etnicke ili verske pripadnosti", rekao je Petric.


"Transformacija BiH u jednu ovakvu zemlju sigurno je najlepsi moguci spomenik koji se moze podici u cast onih koji su nastradali tokom uzasnih dogadjanja u proteklih deset godina".


Za mnoge ljude su ideoloska retorika i obecanja o odbrani nacionalnih interesa uistinu stvar proslosti. Mada se stavovi i vidjenja o uzroku rata i ko je za to kriv jos uvek drasticno razlikuju, ono sto je sada ljudima najvaznije su posao i plate.


"Rat je nesto sto niko ne moze zaboraviti", kaze Miljenko Stojanovic, 36 godina, iz Banja Luke. "Brat je pucao na brata, komsija je pucao na komsiju, ali ne zbog toga sto su se mrzeli vec zato sto su slepo sledili svoje lidere koji su zavadili narod radi sopstvenih, licnih interesa".


Takvi medjuetnicki incidenti su sada retki. Broj povratnika naglo se uvecao tokom protekle dve godine, a ljudi slobodno putuju sirom zemlje. Ocekuje se da Bosna uskoro postane clan Saveta Evrope sto je prvi korak ka punoj evropskoj integraciji.


Rezultati na izborima, od 1996. godine do danas, ukazuju na konstantni pad popularnosti nacionalistickih stranaka zbog cega je umerena Socijaldemokratska partija, SDP, postala najjaca stranka u Bosni na izborima 2000. godine.


Ipak, privreda je jos uvek slaba. Pomoc sa Zapada se smanjuje, a stranih investicija je nedovoljno. Stopa rasta ukupnog drustvenog proizvoda je sa 70 odsto u 1996. godini, pala na sest odsto u 2001.


Bice izuzetno tesko odrzati makar i postojecu stopu privrednog rasta. Strucnjaci veruju da bi jedino ubrzana privatizacija najvecih bosanskih preduzeca privukla dovoljno stranih investicija kojima bi se stabilizovala ekonomija. Medjutim, malo je verovatan ovakav razvoj dogadjaja. Politicke stranke, pogotovo one nacionalisticke, radije odugovlace sa procesom privatizacije da bi ocuvale kontrolu nad profitabilnim preduzecima. Komplikovana, preskupa i korumpirana birokratija u Bosni takodje odvraca zapadne investitore.


Pristalice umerene opcije, koji su dosli na vlast u Federaciji i u administraciji Bosne i Hercegovine 2000. godine, pokrenuli su nekoliko programa za suzbijanje sveprisutnog siromastva kao i za reformu socijalnog sektora i smanjenje budzeta za socijalne i vojne potrebe. Ova sredstva trenutno cine polovinu ukupnog drzavnog budzeta zbog cega kase fondova za zaposljavanje, obrazovanje i zdravstvo ostaju poluprazne.


Stopa nezaposlenosti krece se oko 40 odsto. Zvanicna statistika, medjutim, ne prikazuje veliki broj radnika koji se ne prijavljuju kao zaposlena lica da bi izbegli placanje poreza.


Sitnicave politicke razmirice, koje postaju sve zucnije kako se blize oktobarski izbori, takodje ugrozavaju program reformi. Rasprava o ustavnim promenama ukazuje na cinjenicu da je postojece politicke elite u zemlji pregazilo vreme.


Pre dve nedelje umerene politicke stranke u Bosni potpisale su sporazum o promeni ustava u oba entiteta - kako u Federaciji tako i u Republici Srpskoj, RS.


Ovim ustavnim promenama prakticno ce se izmeniti deo Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. godine kojim se priznaje dominantna uloga bosanskim Srbima u RS, kao i tome slican povlasceni polozaj bosanskih Hrvata i Muslimana (Bosnjaka) u Federaciji.


Sporazum je pozdravljen kao "istorijski" jer se cinilo da predstavlja prvi korak u prevazilazenju medjuetnickih podela u Bosni i obezbedjivanju uravnotezenije zastupljenosti svih etnickih grupa u svim kljucnim institucijama vlasti.


Medjutim, glavne politicke stranke bosanskih Srba odbile su da potpisu sporazum, a prosle nedelje je parlament RS usvojio razlicite amandmane kojima se unapredjuju manjinska prava, ali se odrzava sveukupna srpska dominacija.


Petric je u sredu izjavio da modifikovane ustavne promene predstavljaju "korak napred". Ipak, nakon sto je izvrsio pritisak na lidere bosanskih Srba da prihvate celokupan paket ustavnih promena do 18. aprila, premijer RS Mladen Ivanic optuzio je medjunarodnu zajednicu da se svrstava uz Hrvate i Muslimane protiv Srba.


Bez obzira da li ce Republici Srpskoj biti nametnute zapadne sankcije zbog otpora ustavnim promenama ili ce amandmane nametnuti Visoki predstavnik medjunarodne zajednice u BiH, jedno je sigurno - ova desavanja ce skrenuti paznju sa znatno ozbiljnijih ekonomskih problema i socijalnih pitanja.


Jedan nedavni dogadjaj, ipak, predstavlja razlog za optimizam i uliva nadu mnogim ljudima sirom zemlje. Prosle nedelje, mladi filmski reditelj Danis Tanovic osvojio je Oskara za najbolji strani film na 74. dodeli nagrada Americke akademije za filmsku umetnost.


Vest se brzinom munje procula sirom Bosne. Tanovicevu tragicnu parodiju bosanskog rata su pozdravili mnogi sirom zemlje, bez obzira na etnicku ili versku pripadnost. Mnogi su naslov filma - "Nicija zemlja" - protumacili kao idealnu metaforu ne samo za rat u Bosni, vec i za situaciju u kojoj se sada nalaze.


Janez Kovac je pseudonim redovnog saradnika IWPR-a. Ovaj izvestaj napisao je uz pomoc Dragana Jerinica, novinara banjaluckog dnevnog lista "Nezavisne novine".