Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOSNA: BITKA ZA VAZDUSNI PROSTOR

Pokusaji sarajevskih vlasti da preuzmu kontrolu nad vazdusnim prostorom zemlje ne daju rezultata
By Senad Slatina

Sedam godina posle rata za sticanje kontrole nad svojim kopnom, Bosna i Hercegovina se sada bori za kontrolu neba nad njom.


Pre sukoba bosanski vazdusni prostor bio je zajednicki kontrolisan iz Beograda i Zagreba, a kada su se sukobi zavrsili, zemlja nije imala ni novca ni tehnickog znanja da preuzme ovaj posao.


Kako stvari sada stoje, nizi segment vazdusnog prostora, ispod 3000 metara, nalazi se u rukama francuskog kontigenta unutar SFOR-a koji predvodi NATO. Srpska i hrvatska kontrola leta i dalje su odgovorne za sve sto se desava iznad ovog nivoa, jer Bosna ne raspolaze potrebnim resursima.


Takav sporazum ostvaren je sa drzavnim organima Bosne pocetkom 1997.godine, kada je ponovo profunkcionisao civilni saobracaj. Sada neki zvanicnici iz Sarajeva zele da kupe novi radar koji bi omogucio odredjeni uticaj na vazdusni prostor, kao i delimicno ucesce u profitu koji otuda proistice.


Prema sporazumu iz 1997. godine, Hrvatska i Srbija imaju pravo na gotovo 80 procenata prihoda od preleta iznad zemlje. Srbija dobija 44 procenta, Hrvatska 34, a Bosna samo 22 procenta.


Prema podacima drzavne agencije za vazdusni saobracaj, avio kompanije placaju gotovo osam miliona americkih dolara za prelete preko Bosne. Eurocontrol, evropska organizacija zaduzena za bezbednost vazdusnog saobracaja iznad zemlje, naplacuje ove prihode i deli ih izmedju ove tri drzave. Udeo Bosne iznosi svega 1,3 miliona dolara.


Sarajevo ne poseduje takozvani en-route radar za regionlanu kontrolu leta, sto je sistem neophodan za pracenje srednjih i visih segmenata vazdusnog prostora.


Godine 1998, bosanske vlasti su preduzele korake da se to promeni. Bivsi predsednik Alija Izetbegovic potpisao je ugovor sa American Northrop Grumman Company radi kupovine en-route radara vrednog 11,8 miliona dolara. Priblizno jedna cetvrtina sume isplacena je u prvih nekoliko meseci po potpisivanju sporazuma.


Ali, planirana nabavka uskoro je dovedena u pitanje kritikama nekih politicara u Bosni i medjunarodne zajednice. Zvanicnici medjunarodne zajednice tvrdili su da je terminalski radarski sistem na sarajevskom aerodromu sve sto je zemlji potrebno. Takav sistem pokriva nize segmente vazdusnog prostora oko sarajevskog aerodroma i njegova cena je pet miliona dolara.


Yves Lambert, medjunarodni koordinator za razvoj civilne avijacije u Bosni, smatra da sadasnji sporazum sa Hrvatskom i Srbijom dobro funkcionise i da ga ne treba menjati. On kaze da su prema tabelama Medjunarodne organizacije za civilnu avijaciju, ICAO, radari u Srbiji i Hrvatskoj vise nego dovoljni za kontrolu avio saobracaja iznad Bosne, i da bi kupovina novog radara predstavljala rasipanje novca.


Lambert tvrdi da bi novi radar povecao cenu letova i da bi to odbilo internacionalne kompanije. Tako bi se moglo dogoditi da Bosna izgubi i onih 1,3 miliona dolara koje sada dobija.


Osim toga, Lambert istice da je zemlja potpisala sporazum o ukljucivanju u Centralnoevropski sistem avio saobracaja, CEATS, koji ce preuzeti konrolu leta u vazdusnom prostoru iznad Bosne i jos sedam zemalja (Austrija, Italija, Slovenija, Slovacka, Ceska Republika, Madjarska i Hrvatska) 2010.godine.


Ovaj sporazum dozvoljava Srbiji i Hrvatskoj da do tada nastave da kontrolisu nebo iznad Bosne. Lambert smatra da je to razlog vise da Bosna ne kupuje sopstveni sistem za kontrolu vazdusnog saobracaja.


Neki sarajevski zvanicnici osporavaju Lambertove stavove, pa cak i njegove dobre namere. Bivsi direktor drzavne agencije za civilnu avijaciju, Zijad Sisic, tvrdi da su strucnjaci koji rade za Eurocontrol, nasuprot onome sto govori Lambert, u julu 2000.godine preporucili kupovinu radarske opreme za regionaloni vazdusni prostor iznad Bosne.


Sisic i njegovi saradnici obavili su neka istrazivanja i izracunali da bi se en route radar kompanije Northrop Grumman u celosti isplatio i postao profitabilan cak i ako CEATS preuzme kontrolu vazdusnog prostora 2010.gopdine. Prema njihovim proracunima, nabavna cena radara bi do tog vremena bila vec nekoliko puta otplacena od godisnje naknade za prelet.


Sisic je takodje ukazao na skorasnje strajkove kontrolora leta u Evropi izazvane strahom da ce ostati bez posla usled integracije. Izjavio je da to ozbiljno dovodi u pitanje planove za integraciju vazdusnog prostora.


Prema Sisicevim saradnicima, ukoliko bi radar vredan 12 miliona dolara bio kupljen u narednih sest meseci i stavljen u upotrebu do 2003.godine, on bi u sledecih sedam godina mogao doneti zemlji 50 miliona dolara.


Trenutno se cini da su sva placanja prema kompaniji Northrop Grumman obustavljena i izgleda da niko ne zna kakav je aranzman postignut sa tom kompanijom. Amadeo Mandic, sef drzavne agencije za civilnu avijaciju, izjavio je prosle sedmice da ce uskoro biti objavljen tender za kupovinu terminalskog radara za sarajevski aerodrom. Troskove je procenio na pet miliona dolara.


Sisic smatra da takav pristup ugrozava interese bosanske drzave, zbog cega je zahtevao pokretanje postupka pred medjunarodnim sudom gde ce tvrditi da je zemlji oduzeto pravo na punu kontrolu sosptvenog vazdusnog prostora.


Senad Slatina je novinar sarajevskog nedeljnika “Slobodna Bosna”.