Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

Bosanski Srbi su unapred isplanirali preuzimanje vlasti

Istoričar je pred Haškim tribunalom govorio o tome kako je Radovan Karadžić „aktivno sledio“ plan o preuzimanju vlasti u opštinama širom Bosne.
By Velma Šarić
  • Prosecution expert witness, historian Patrick Treanor in the ICTY Courtroom. (Photo: ICTY)
    Prosecution expert witness, historian Patrick Treanor in the ICTY Courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 695, 3. jun 2011.)

Suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, nastavljeno je ove sedmice pred Haškim tribunalom prvim pojavljivanjima svedoka, uključujući i iskaz veštaka tužilaštva koji je govorio o ulozi koju su okrivljeni i njegova stranka imali pre i za vreme rata, koji je trajao od 1992. do 1995. godine.

Reč je o istoričaru Patriku Trejnoru (Patrick Treanor), koji je pripremio ekspertski izveštaj pod naslovom „Rukovodstvo bosanskih Srba, 1990-1992.“.

Kao bivši predsednik Republike Srpske (RS) i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Karadžić se u 11 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući masakr nad gotovo 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Optužen je i za organizovanje snajperske i artiljerijske kampanje protiv grada Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo gotovo 12,000 civila.

U svom svedočenju o rukovodstvu bosanskih Srba i poziciji koju je u toj strukturi imao okrivljeni, Trejnor je rekao: „Karadžićev cilj je bio da svi Srbi žive u jednoj državi, što je prvobitno bila Jugoslavija, ali nakon što se ispostavilo da to nije moguće, oni su se opredelili za nešto drugo – takozvanu ’Srpsku Bosnu i Hercegovinu’.“

Po svedokovim rečima, rukovodstvo bosanskih Srba, koje je bilo okupljeno oko Karadžića, prvobitno je planiralo „stvaranje zajednica opština, neke vrste regiona na nacionalnoj osnovi, što je proces koji je započeo već u januaru 1991.“.

U jednom presretnutom telefonskom razgovoru iz 1991., Karadžić je tadašnjem srbijanskom predsedniku Slobodanu Miloševiću rekao kako „ni po koju cenu, mi ne možemo živeti s Muslimanima. Recite svima da će Srbi nastaviti i da Vi ne možete da vršite pritisak na nas.“

Trejnor se u svom izveštaju pozvao i na to što je jedan zvaničnik Karadžićeve Srpske demokratske stranke (SDS) – po imenu Jovan Tintor – rekao da će Bosna preživeti „samo ukoliko bude podeljena na srpsku, muslimansku i hrvatsku teritoriju“.

Ključni trenutak u Karadžićevom preuzimanju uloge aktivnog lidera desio se 24. oktobra 1991., kada je osnovana Skupština srpskog naroda, odnosno parlament bosanskih Srba.

„Tada se Karadžić predstavio kao aktivni lider, koji komunicira sa lokalnim rukovodstvima SDS-a i srbijanskim rukovodiocima, uključujući Slobodana Miloševića i ostale iz Beograda“, kazao je Trejnor.

U decembru 1991. godine, pre no što je proglašena RS, glavni odbor SDS-a izdao je dokument ili „uputstvo“ pod nazivom „Varijanta A i Varijanta B“, u kojem je opisan način na koji treba preuzeti vlast u Bosni i Hercegovini.

Po Trejnorovim rečima, „Varijanta A je podrazumevala potpuno preuzimanje vlasti u opštinama gde su Srbi bili većina, i njeno je sprovođenje počelo čim je usvojena. Varijanta B je bila objavljena tek kao naredna faza, a zapravo je usvojena 14. februara 1992., nakon referenduma o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, koji je raspisala bosanska vlada.“

Tokom obe faze, Karadžić je, po rečima svedoka, „veoma aktivno pratio da li se to njegovo uputstvo sprovodi“. Trejnor je rekao kako je do tog zaključka došao zahvaljujući presretnutim telefonskim razgovorima.

„Varijanta B usvojena je na sastanku koji je izričito i sazvan da bi se raspravljalo o drugoj fazi iz uputstva“, nastavio je on. „Sve to pokazuje kako su se potezi bosanskih Srba odvijali u skladu sa time kako su aktivnosti u vezi sa preuzimanjem vlasti bile unapred isplanirane“.

Trejnor je poziciju lidera RS-a sažeo sledećim rečima: „Karadžić je uticao na celokupnu vlast, uključujući i vojne vlasti – kako u vreme mira, tako i u vreme rata.“

Na početku unakrsnog ispitivanja, Karadžić je – budući da se brani samostalno – svedoka upitao zbog čega je njegovim izveštajem obuhvaćeno samo ponašanje srpskih lidera, a ne svih strana u sukobu.

„Zar se ne slažete da bi bilo smešno ukoliko biste tokom prenosa nekog boks-meča bili u prilici da vidite samo jednog boksera?“, pitao je on.

Trejnor je rekao da se slaže sa time, ali da je „na Sudskom veću da dočara širu sliku“.

Kada je Karadžić rekao kako onima koji su želeli da Bosna ostane u sastavu Jugoslavije nije bila potrebna sila, „pošto je zakon bio na njihovoj strani“, svedok je kazao da se slaže sa time, ali je i dodao da je „Jugoslovenska Narodna Armija (JNA) koristila vojnu silu kako oni koji nisu želeli da ostanu u Jugoslaviji ne bi i sami posegnuli za silom“.

Karadžić je dodao da je, po njegovom mišljenju, „podela Jugoslavije predstavljala uvod u sukob, te da je to bilo daleko važnije od čuvanja nepovredivosti opštinskih granica“.

Svedok se saglasio sa ocenom da je podela predstavljala uvod u sukob.

Posle višegodišnjeg skrivanja, Karadžić je pod lažnim imenom uhapšen 2008. godine u Beogradu. Suđenje će biti nastavljeno sledeće sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.