Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

BOSANSKI POLJOPRIVREDNICI PROTESTUJU ZBOG POPLAVE UVOZNE ROBE

Poljoprivrednici u strajku kampuju na ulazu u Sarajevo u znak protesta protiv regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini za koje tvrde da ce ih upropastiti.
By Nidzara Ahmetasevic

Svako ko je nedavno putovao u Sarajevo mogao je na ulazu u grad da primeti neobican prizor – omanje selo od satora, smesteno ispod ostataka predratne zgrade vlade, na samo nekoliko metara od prostorija u koje su smesteni predstavnici sadasnje vlasti.


To je privremeni smestaj za priblizno 30 poljoprivrednika iz citave Bosne koji zahtevaju da vlada preduzme korake da zastiti domacu poljoprivrednu proizvodnju i stane na put plimi jeftine uvozne robe.


Hajrudin Babajic, stocar i vocar, boravi u kampu jos od prvog dana, vise od dva meseca.


“Sve se uvozi”, zali se on, “samo u poslednjih sedam meseci uvezeno je poljoprivrednih proizvoda u vrednosti 4,7 milijardi konvertibilnih maraka (oko 2,3 milijardi evra).”


Bes poljoprivrednika narasta vec neko vreme. Tokom poslednje dve godine, poljoprivrednici koji blokiraju puteve, dovode stoku na ptotestne skupove i prete da ce zapaliti kamione koji prevoze strane poljoprivredne proizvode postali su uobicajeni prizor.


Njihovo nezadovoljstvo seze u proslost do potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa susednom Hrvatskom i Srbijom i Crnom Gorom 2001. godine.


Na ovaj nacin ujedinili su se poljoprivrednici ove podeljene zemlje i udruzili zemljoradnici iz Federacije i drugog bosanskog entiteta, Republike Srpske.


Svi oni zahtevaju visi stupanj zastite za domacu proizvodnju kroz osnivanje drzavnog ministarstva za poljoprivredu i izmene odredbi sporazuma o slobodnoj trgovini.


“Podrzavamo zahteve poljoprivrednika”, izjavio je lider udurzenja poljoprivrednika, Mehmed Avdagic. “Nas cilj jeste da ih ujedinimo i da zajedno radimo na ostvarivanju zajednickog cilja.”


Nizak stupanj tehnoloskog razvoja i izostajanje razvoja nacionalne politike u oblasti poljoprivrede doveli su bosanske poljoprovrednike u situaciju u kojoj se sada nalaze.


Ne postoji koordinacija na nivou citave zemlje, jer je Dejtonski sporazum iz 1995. godine, kojim je okoncan rat u Bosni 1992-95, ostavio poljoprivredu u nadleznosti dva entiteta.


Stanje je dodatno pogorsano odlukom Bosne iz 2001. da potpise prvi od nekoliko sporazuma o slobodnoj trgovini sa susednim zemljama, liberalizujuci tako uvozni rezim za bar 90 odsto roba.


Ovi sporazmi su pomogli bosanskim izvoznim firmama koje su bile u teskoj situaciji, ali su veoma nepovoljni za poljoprivrednike, jer je uvezena hrana jeftinija od lokalno proizvedenih prehrambenih proizvoda.


Buduci da ne postoji ministarstvo poljoprivrede, njihovi problemi su se nasli u nadleznosti Ministarstva spoljnih poslova i ekonomskih odnosa.


Pomocnik ministra Nenad Pandurevic izjavio je da su prituzbe poljoprivrednika opravdane. Slozio se da su sporazumi o slobodnoj trgovini doneli mnoge probleme.


Izjavio je da je Bosna potpisala sporazume sa Srbijom i Crnom Gorom, SCG, i Hrvatskom, verujuci da ce lokalni proizvodjaci imati dovoljno vremena da se prilagode ukoliko se novi rezim bude postepeno uvodio.


“Prvim sporazumom, koji je stupio na snagu 1. januara 2002, uvedena je nulta tarifa za izvoz iz Bosne u Hrvatsku, dok smo mi zadrzali pravo da postepeno ukidamo dazbine za robu koja se uvozi iz Hrvatske do 1. januara 2004”, priseca se on. “Slicno je bilo i sa SCG. Obe zemlje su prihvatile takav aranzman posto su uzele u obzir lose stanje u Bosni i Hercegovini. Mislili smo da ce dve ili tri godine biti dovoljne za pripremu za period kada ce carine na obe strane biti sasvim ukinute.”


Pokazalo se da su takve nade bile bez osnova. Do 2005. godine nastupila je poplava uvoza inostrane robe, a prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, oko 13 procenata uvoza cinili su prehrambeni proizvodi i pica, uglavnom iz Hrvatske.


“Poljoprivreda u Bosni i Hercegovini je u velikom zaostatku za poljoprivredom u te dve zemlje”, izjavio je Pandurevic. “Drugi problem je to sto Hrvatska i SCG svojim poljoprivrednim sektorima daju vece subvencije nego sto to mi cinimo. Hrvatska odvaja 500 miliona evra za poljoprivredu, dok u Bosni sredstva izdvojena za poljoprivredu ne premasuju 50 miliona konvertibilinih maraka (25 miliona evra).”


Hajrudin Bajic, jedan od poljoprivrednika u improvizovanom naselju, izjavio je da je veliki deo te jeftine prehrambene robe niskog kvaliteta. Moguce je da je u pravu. Pocetkom ove godine, Udruzenje potrosaca Federacije upozorilo je kupce da ne kupuju zamrznutu piletinu iz Holandije, jer je, kako je saopsteno, zabelezeno vise slucajeva da joj je istekao rok upotrebe.


“Obradjujemo zemlju ni za sta”, zali se Bajic. “Ove godine sam imao 70 jaganjaca, ali zbog niske cene nisam nista prodao. Ako ih ne prodam do kraja godine, moracu da ih pobijem.”


Poljoprivrednik po imenu Muhamed iz mesta Kalesija, blizu Tuzle, ima slicnu pricu. On je vlasnik 1.500 grla stoke, ali posle 24 godine bavljenja stocarstvom, kako kaze, vise nije siguran hoce li preziveti.


“Do 2003. sam uspevao da zivim od toga, ali ove i prosle godine jedva da sam nesto prodao, a i to sto sam prodao otislo je po veoma niskoj ceni”, kaze on.


Mehmed Avdagic, iz udruzenja poljoprivrednika, krivi vlasti za to sto proizvodnja nije stimulisana. “Uz to, industrija prerade hrane i pakovanja ne kupuje nase proizvode”, izjavio je on.


“Kako da ubedite domacu industriju da kupuje domace proizvode, ako su oni skuplji od uvoznih?”


Vlada je vec reagovala objavljujuci da bi ove godine mogla ograniciti slobodnu trgovinu u nekim kljucnim oblastima, kao sto su mlecni i mesni proizvodi.


“Zakljucili smo da treba da se koncentrisemo na mogucnosti za zastitu proizvodnje i prerade tih proizvoda”, izjavio je Pandurevic.


Prosle godine je zabelezen nagli rast uvoza mlecnih proizvoda iz Hrvatske, cak i do 70 procenata.


Ipak, ogranicavanje uvoza ponovnim uvodjenjem tarifa za mlecne proizvode predstavlja rizicnu opciju, zbog mogucnosti uzvracanja istim merama.


“Ukoliko im ukinemo mogucnost slobodne trgovine, i oni ce nama uciniti isto”, izjavio je Pandurevic.


Jos jedan problem je nejedinstvo medju samim poljoprivrednicima. Mada se cini da imaju zajednicki cilj, razliciti sindikati su cesto u sukobu jedni s drugima.


“Mnoga udruzenja poljoprivrednika ne podrzavaju jedna druga”, izjavio je sindikalni lider Mehmed Avdagic. “Udruzenje poljoprivrednika (Bosne i Hercegovine) vec godinama pokusava da priblizi razlicita udruzenja, jer je za nas lose ako smo razjedinjeni, a potreban nam je savez.”


Uzroke takvog stanja Avdagic vidi u navici da se “svako drzi nacela da brine samo o svojim interesima”. On naglasava jos jedan problem, a to je ulazak proizvodjaca iz zemalja Evropske unije na lokalno trziste.


Kako tvrdi Avdagic, Slovenija, koja je sada clanica EU, zauzima pozicije na lokalnom poljoprivrednom trzistu tako sto otvara kapacitete u Bosni, a onda uvozi sirovine iz drugih zemalja.


Teorijski, Bosna bi u isto vreme mogla vise izvoziti u EU, ali za sada, kako kaze Avdagic, “izvoz je nesto o cemu mozemo samo da sanjamo”.


Pored pretnji da ce ponovo uvesti tarife na neke od prehrambenih proizvoda, vlada je pripremila i “Strategiju borbe protiv siromastva” u kojoj se predlaze da neke od prituzbi poljoprivrednika budu resene formulisanjem dugorocne politike u oblasti poljoprivrede.


Ali jos nema znakova ozbiljne akcije u ovoj oblasti, a osim toga ne postoje ni drzavne institucije koje bi mogle realizovati takvu politiku.


“Moramo osnovati nove institucije”, izjavio je Pandurevic. “Na primer, po zakonu imamo agenciju za kontrolu bezbednosti hrane, ali ona postoji samo na papiru. Isto vazi za druge institucije. Mnoge ne postoje – ili lose rade.”


Zemlja ne moze sebi da dozvoli da ignorise probleme koji opterecuju ovaj kljucni sektor. U poljoprivredi je angazovana gotovo jedna trecina odrasle populacije Bosne i napredak u poljoprivredi je jedan od elemenata koje je Brisel odredio kao uslove za napredovanje na putu kao EU.


Nepovoljni rezultati sporazuma o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom i Srbijom ukazuju na probleme na koje ce Bosna nailaziti na ovom putu.


Brisel ove sporazume, kako kaze Pandurevic, “vidi kao test koji treba da pokaze kako bismo se mogli uklopiti na trziste EU. Sudeci po rezultatima, to nece biti lako”.


U medjuvremenu, poljoprivrednici u Bosni nemaju moci da urade bilo sta vise od blokiranja puteva i organizovanja protesta. U nekoliko navrata besplatno su delili hranu najsiromasnijima.


Ranko Bakic, sef Udruzenja poljoprivrednika, iritiran je cinjenicom da ih posle dva meseca protesta vlasti i dalje potpuno ignorisu.


“Ljudi koji su izabrani da stite nase interese ostaju ravnodusni”, kaze on. “Prolaze pored nas u svojim luksuznim automobilima i ulaze u zgrade u kojima rade.”


Obicni ljudi, dodaje, daju nam daleko vise podrske. “Masu nam iz automobila i trube. Mnogi dolaze do informativnog centra u kampu i potpisuju nase peticije.” Za razliku od lokalnih politicara, sef Delegacije Evropske komisije u Bosni, Majkl Hamfriz, i visoki predstavnik, Pedi Esdaun, posetili su naselje.


“Podrzavam vasu borbu”, izjavio je Esdaun. “Ova zemlja ima veliki potencijal, narocito u oblasti proizvodnje zdrave hrane, za kojom vlada velika potraznja u Evropi.”


Ali dvojica predstavnika medjunarodne zajednice nisu ponudili nista vise od toplih reci.


Ukoliko ne dodje do stvarne promene, poljoprivrednici planiraju da nastave svoje proteste i preko zime. Avdo Alagic, star 23 godine, jedan je od najmladjih stanovnika naselja pod satorima.


“Kada sam zavrsio skolu, roditelji su mi rekli da je buducnost u poljoprivredi”, istice on. “Uz odgovarajuce uslove to bi bilo tacno, ali ovako nam je samo sve teze iz godine u godinu.


“Za deset godina od rata, ljudi na vlasti nisu nista ucinili za proizvodjace hrane ili za mlade ljude uopste. Mi radimo, ali od toga nemamo nista.”


Nidzara Ahmetasevic je saradnik Izvestaja o balkanskoj krizi.