Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

'Borba Oko Struje' Izmedju Rumunije I Bugarske

Rumunija i Bugarska, kandidati za rane pregovore o pristupu Evropskoj zajednici, razmenjuju uvrede tokom cele prosle nedelje u obracunu kojeg mediji nazivaju "borba oko struje".
By IWPR ICTY

Odnosi izmedju Rumunije i Bugarske pogorsali su se u toku prosle nedelje zbog ultimatuma koji je Evropska zajednica uputila Bugarskoj. Kao preduslov razgovora o pristupu Evropskoj zajednici , Bugarska mora da zatvori cetiri nuklearna reaktora u nuklearnoj centrali Kozluduy..


Ministri i stampa sa obe strane su, umesto da rade zajedno na resavanju problema, izabrali uvrede. Dok je stav Bugarske da bi rano zatvaranje Kosluduy stanice naneo tezak udarac njenoj ekonomiji, Rumunija je nestrpljiva da sto pre iskoristi ekonomske prednosti ovog zatvaranja.


Rumunski ministar prevoza Traian Basescu otpoceo je rat recima, rekavsi da bi rumunski projekt izgradnje zajednicke hidrocentrale na Dunavu proizveo dovoljno energije da se zatvore zastareli bugarski nuklearni reaktori, koje on opisuje kao "opasnost za celi region". Sta vise, on je istakao da bi se izgradnjom ovog projekta snabdevali autoput i zeleznica.


Bugarski zvanicnici su bili narocito iritirani izjavom premijera Ivana Kostova da Rumunija opet sprecava izgradnju mosta na Dunavu izmedju ove dve zemlje. Svadja oko izgradnje novog mosta na Dunavu za ciju izgradnju su potrebna sredstva Evropske zajednice, pocela je pocetkom devedesetih godina.


Prepirka se uglavnom vodi oko lokacije ovog projekta. Bugarska zeli uzvodnu lokaciju mosta, dok se Rumunija zalaze da to bude nizvodno. Obe zemlje se nadaju da ce na taj nacin povecati tranzit kroz svoju teritoriju.


Sudeci po memorandumu iz 1997.godine, koji je potpisan pod pritiskom EU, dve zemlje su se slozile da se most izgradi na najboljoj komercijalnoj poziciji, ali nije doslo do uspostavljanja kompromisne lokacije.


Kao odgovor kritikama iz Bugarske, ministar Basescu odbacio je izjavu Kostova kao "uobicajenu bugarsku propagandu", rekavsi da se Sofija usudjuje kritikovati Bukurest, iako vec godinama blokira planove Rumunije da izvozi elektricnu energiju na Balkanu.


Bugarska stampa je odgovorila napadom na Basescua da siri klevete protiv njihove zemlje i optuzila da je predlog izgradnje hidroeletrane konspiracija zapadnih preduzeca koji zele kontrolu nad regionalnim trzistem energije. "Francuska i kanadska preduzeca su ulozila sredstva u jedinu nuklearnu stanicu Rumunije, Cernavoda. U njihovom je interesu da Rumunija zameni Bugarsku kao jedini snabdevac elektricne energije na Balkanu", culo se za vreme bugarskog dnevnika "24 Casa".


"Basescu nerazumno savetuje da se projekat izgradnje mosta od 110 miliona dolara zameni izgradnjom hidroelektrane od dva biliona dolara", objavio je jedan bugarski dnevni list, dodavsi da Rumunija mora poboljsati svoj stav po pitanju zastite dece i slobodnog trzista, sto predstavlja uslov pregovora o pristupu Evropskoj zajednici, pre nego sto se pocne mesati u bugarsku politiku.


Bugarska dobija vise od cetrdeset odsto elektricne enegrije od nuklearne centrale Kozloduy, koja je sa svojih sest nuklearnih reaktora stacionirana na bugarsko-rumunskoj granici, na severu zemlje. Proizvodnja iz Kozloduya je od vitalnog zancaja za bugarske potrosace kao i za izvoz, jer Bugarska snabdeva elektricnom energijom Grcku i Tursku. Medjutim, eksperti zapadnih zemalja kazu da ova stanica, slicne konstrukcije kao Cernobil, nije bezbedna.


Suocena sa velikim kapacitetom proizvodnje elektricne energije i smanjenom domacom potrosnjom struje, Rumunija se nada da ce doci do zatvaranja Kozloduya, sto bi joj omogucilo da postane vodeci proizvodjac energije u regionu. Do danas, Bugarska sistematski sprecava Rumuniju da udje u regionalno trziste visokim tranzitnim cenama.


Iako su se i Rumunija i Bugarska navodno dogovorile 10.septembra da povezu elektricne mreze i stvore regionalno trziste elektricne energije na Balkanu, "borba oko struje", kako su mediji nazvali ovaj poslednji konflikt izmedju dve zemlje, i dalje tece, odrazavajuci dugu istoriju ekonomske konkurencije.


Za obe zemlje bilo bi najbolje da ovu istoriju drze po strani, narocito u svetlu samita Evropske zajednice u Helsinkiju ovog decembra gde ce razgovori o pristupu ovoj organizaciji predstavljati glavnu tacku dnevnog reda.


Maria Chiriac je rednik novinske agencije MediaFax iz Bukuresta i urednik "Spoljne politike", tromesecnog casopisa koji izdaje rumunsko akademsko drustvo.