Borba Hrvatskih Zena Protiv Seksizma
Zene zahtevaju sve veca prava posle dugih godina neskrivenog seksizma i diskriminacije.
Borba Hrvatskih Zena Protiv Seksizma
Zene zahtevaju sve veca prava posle dugih godina neskrivenog seksizma i diskriminacije.
Feministicki pokret, koji je u Hrvatskoj tek u povoju, nasao se na ratnoj stazi. Nedavna reklamna kampanja na bilbordima sirom Hrvatske jednog proizvodjaca guma navela je predstavnika vlade da podnese tuzbu protiv ove kompanije i njene zagrebacke reklamne agencije.
Gordana Sobol, predsednica vladinog odbora za jednakost medju polovima, reklamu koja prikazuje nagu balerinu uz slogan "prilagodljiva svakoj podlozi", opisala je kao "sokantno neukusnu i opscenu".
Tuzba koja je usledila je znak da, nakon decenije patrijarhalne i autoritarne vladavine u Hrvatskoj, pitanje zenskih prava polako postaje sve znacajnije.
Pocetkom decembra, parlament je jednoglasno usvojio nacionalnu politiku za promociju ravnopravnosti polova, obavezujuci se na pruzanje pomoci zenama koje su u nepovoljnijem polozaju u odnosu na muskarce. Za sledecu godinu obecani su novi zakoni kojima bi se suzbilo nasilje unutar porodice, a koga je sve vise posle zavrsetka rata u Hrvatskoj.
"Kada bi se muskarci vratili sa fronta, odmah bi dolazilo do porasta nasilja u kuci", kaze jedna volonterka pri vukovarskom Centru za zene, jedne od organizacija koje su osnovane sirom zemlje radi pruzanja pomoci zrtvama nasilja u porodici.
Natasa Govedic, predavac iz zagrebackog Centra za zenske studije i vec dugo vremena trn u oku hrvatskog akademskog establismenta kojim dominiraju muskarci, veruje da se ravnoteza pomera ka svesti o potrebi za ravnopravnoscu polova. Ipak, dodaje ona, kljucna prepreka ostaju stavovi i teznje samih zena.
"Vecina bi radije ostala slepa kod ociju nego sto bi prkosila statusu quo", kaze Natasa Govedic. Ona je pozivala bivse disidente - zenske pisce, kao sto su Dubravka Ugresic i Slavenka Drakulic, da objavljuju vise knjiga na maternjem jeziku.
"Mozda bi mogle da pomognu da se promene stvari ovde", kaze Natasa Govedic. Dubravka Ugresic i Slavenka Drakulic su napustile Hrvatsku tokom devedesetih iz protesta protiv onoga sto su smatrale kulturom netolerancije koju je podrzavala zvanicna vlast.
Govedicka je sprovela istrazivanje medju mladim studentkinjama, a rezultati su je ozbiljno zabrinuli. Vecina studentkinja termin "feministkinja" ocenila je negativnim i osecala da bi njihove karijere bile ugrozene, ukoliko bi ih okolina identifikovala kao takve.
Djurdja Knezevic, direktor jedine hrvatske feministicke izdavacke kuce, "Zenska infoteka", utucena je zbog nedovoljnog interesovanja za feministicki pokret. "Mi nemamo trziste za koje bismo mogli da objavljujemo deset knjiga godisnje."
Knezevicka veruje da je muska dominacija duboko ukorenjena u hrvatskom drustvu i institucijama, "pogotovo na univerzitetima". Ona, ipak, priznaje da se situacija u visokom skolstvu menja, ali je zabrinuta da ce stari stavovi opstati ukoliko studenti snazno ne reaguju protiv stereotipa o polovima. "Predrasude se moraju smatrati ekstremnim stavovima, njih ne treba ismevati," tvrdi ona.
Uocava se, medjutim, jasna tendencija ka neozbiljnom pristupu ovim pitanjima. Desnicarski poslanik u hrvatskom parlamentu Anto Kovacevic obezbedio je preko potreban publicitet za njegovu malenu Hrvatsku hriscansku demokratsku uniju kada je nedavno za svog rivala Vesnu Pusic, lidera Narodne partije, rekao da je "za madrac, a ne za mudraca".
Poslanici kojima se IWPR obratio za komentar nisu videli nista lose u Kovacevicevim recima. Najzesce kritike je uputio poslanik Socijaldemokratske stranke koji se pozalio na "nedostatak manira" kod svog kolege.
A Pusicka nije usamljena u tome. Jedan sudija je nekom prilikom rekao Djurdji Adlesic, sada jednom od kljucnih clanova vladajuce Hrvatske socijalnoliberalne stranke, da "manje prica i radja vise dece".
Anto Bakovic, kontroverzni katolicki svestenik i bivsi zamenik ministra kulture iz redova Hrvatske demokratske zajednice, jos uvek se razmece svojim bizarnim stavovima. Kada se nasao na funkciji u ministarstvu, apelovao je na povecanje nataliteta kako bi se nacija spasila od srpske dominacije. Predlozio je "uvoz" zena iz Ukrajine kako bi Hrvatska imala vise beba. Cak se, na kraju, i HDZ distancirao od Bakovica.
Ipak, Bakoviceve publikacije su nedavno ponudili na prodaju na zagrebackom sajmu knjiga zajedno sa Hitlerovim "Mein Kampf"-om. Hitler je privukao nesto negativnog publiciteta u javnosti, ali su svi prevideli domaceg eugenicara. "Bakoviceve ideje su smesne, ali su suvise opasne da bi ih ignorisali," upozorava jedna novinarka, koja je zamolila da ostane anonimna.
Povezivanje ekstremnog nacionalizma i konzervativnih porodicnih vrednosti, kao sto to cini fra Bakovic, jos uvek poseduje privlacnost medju desnicarima. Takav neskriveni seksizam predstavlja zastitni znak desetogodisnje vladavine Hrvatske demokratske zajednice. Zalosna je cinjenica da citave dve godine nakon izbornog poraza, takvi stavovi jos uvek opstaju.
Dominic Hipkins je slobodni novinar iz Hrvatske.
